У складу са Законом о државним и другим празницима у Републици
Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у
даљем тексту: Закон), у току месеца маја славе се следећи празници:
1) Празник рада, који се празнује два дана, 1. и 2. маја, који
ове године падају у уторак и среду;
2) православни верници који славе Ђурђевдан
– као први дан своје крсне славе празнују овај верски празник 6. маја, који ове
године пада у недељу;
3) државни празник Дан победе (9. мај,
среда) празнује се радно.
Право на одсуство са рада у дане државног и верског празника и
право на накнаду зараде
У члану 114. став 1. Закона о раду утврђено је
право запослених да одсуствују са рада уз право на накнаду зараде на дан
празника који је нерадни дан. Конкретно, право на накнаду зараде за Празник рада
остварују запослени који раде у петодневној (понедељак–петак) и шестодневној
(понедељак–субота) радној недељи, у понедељак 1. маја и у уторак 2. маја, јер у
те дане не раде због државног празника.
За запослене који раде у сменском раду или у турнусима, за
предстојеће празнике важе следећа правила:
1) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па
су му уторак 1. мај и среда 2. мај дани недељног одмора, за оба дана не
остварује ни зараду ни накнаду зараде јер то нису његови радни дани;
2) запосленом коме је распоредом радног времена утврђен рад у
турнусу, право на накнаду зараде за дане верског или државног празника утврђује
се зависно од тога да ли су дани празника радни дани или
дани недељног одмора (када су дани празника истовремено и дани недељног одмора,
запослени не остварује право на накнаду зараде јер су ови дани плаћени кроз
40-часовну радну недељу).
За одсуство у дане празника запослени има право на накнаду
зараде у висини своје просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим
актом и уговором о раду. Пошто се овде ради о празницима у месецу мају, основ за накнаду зараде за одсуство са рада због празника
јесу зараде остварене по свим основама за ефективно одрађене часове рада у
периоду мај 2017 – април 2018. године.
За државне службенике и намештенике је у
Закону о платама државних службеника и намештеника утврђено да државни службеник
и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадни дан, има право на накнаду плате у висини основне плате као да је
радио (члан 32). Дакле, државном службенику и намештенику који одсуствује на дан
празника исплаћује се накнада плате у истом износу као и плата коју би остварио
да је радио у те дане.
На запослене у органима и организацијама територијалне
аутономије и локалне самоуправе од 1. јула 2017. године примењује се Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 18/16, 108/16 и
113/17), који у члану 26. став 1. дефинише да запослени за
време одсуствовања на дан празника има право на накнаду плате у висини просечне
плате у претходних 12 месеци.
За остале буџетске кориснике – јавне службе, агенције, установе
и друге на које се не примењују Закон о платама државних службеника и
намештеника и Закон о радним односима у државним органима –
накнада плате за одсуствовање на дан празника који је нерадни дан утврђује се у
складу са општим прописима о раду, односно утврђује се у складу са чланом 114.
Закона о раду.
Треба још једном нагласити да се у основ за утврђивање висине
накнаде зараде за одсуство у дане празника узимају сва примања која чине зараду
у складу са чланом 105. став 3. Закона о раду, а која су у
претходних 12 месеци пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство
са рада исплаћена запосленом. С обзиром на то да је основица за обрачун накнаде
зараде – зарада, исплаћене накнаде зараде (за време боловања, годишњег одмора,
плаћеног одсуства и др.), као и часови одсуствовања за које је исплаћена накнада
зараде, не улазе у збир ових зарада.
Према томе, приликом обрачуна просечне зараде по часу у
претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а исплаћена су у претходних 12 месеци,
неопходно је утврдити укупно остварене ефективне часове рада (редовне,
прековремене, ноћне, часове рада на дан празника).
Обрачун зараде и увећане зараде за рад на дан празника
Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени
који раде према петодневном или шестодневном распореду радног времена, а због потреба посла морају да раде у неки
од дана предстојећих празника, дакле –
1. и/или 2. маја. Конкретно:
– ако запослени ради само 1. маја (уторак), послодавац му мора
обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;
– ако запослени ради само 2. маја (среда), послодавац му мора
обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;
– ако запослени ради 1. и 2. маја (уторак и среда), за дане рада
му припада, поред зараде, и увећање за рад на празник.
У случају рада у турнусу, право запосленог на увећану зараду
треба утврђивати у односу на распоред дана рада и дана недељног одмора, који за
ове запослене могу бити другачији од дана код запослених који стално раде у
првој смени у режиму понедељак–петак или понедељак–субота.
За обрачун увећања зараде за предстојеће празнике примењује
се члан 108. Закона о раду, према коме запослени има право
на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:
– за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од
основице;
– за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при
утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице;
– за прековремени рад – најмање 26% од основице.
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена
за запосленог у складу са законом, општим актом или уговором о раду.
Право на одсуство и исплате за време верског празника
Пошто ове године верски празник – крсна слава Ђурђевдан – пада у недељу, запослени немају право на
накнаду зараде за овај дан, без обзира на то
да ли раде у шестодневном или петодневном распореду радног времена, јер је то њихов дан одмора. Изузетно, запослени који раде у
турнусу, па им је недеља по распореду радни дан, имају право на одсуство са рада
уз накнаду.