Одредбама чл. 87, 88. и 89. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012, 93/2012, 114/2012 – Одлука УС, 8/2013, 47/2013, 48/2013 – испр., 108/2013, 57/2014 и 68/2014 – др. закон, у даљем тексту: Закон) прописани су утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана. Пошто се пореска пријава по овом основу подноси до 15. маја 2015. године, у овом чланку даћемо основне елементе обрачуна годишњег пореза на доходак грађана, а у наредним бројевима биће обрађени и конкретни примери с попуњавањем пореске пријаве по овом основу.
Порески обвезници
У погледу утврђивања годишњег пореза, постоје две групе пореских обвезника. Наиме, према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то:
1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави;
2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.
Подсећамо да је резидент Републике, према одредбама члана 7. ст. 2. и 3. Закона, физичко лице које испуњава један од следећих услова:
1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или
2) на територији Републике, непрекидно или с прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.
За одређивање боравка на територији Републике из наведене тачке 2), пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику.
Независно од наведених услова, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији.
Наведени услови за стицање статуса резидента Републике су прописани алтернативно, што значи да је потребно да буде испуњен један од постављених услова да би одређено лице било резидент.
Неопорезиви износ
Према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица резиденти и нерезиденти, за доходак остварен на територији Републике, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Конкретно, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике („Сл. гласник РС“, бр. 8/2015), просечна годишња зарада исплаћена у Републици у 2014. години је износила 737.112,00 динара, па када се тај износ помножи са 3, добија се неопорезив износ за 2014. годину од 2.211.336 динара.
Приходи који се опорезују годишњим порезом на доходак
Према одредбама члана 87. став 2. Закона, предмет опорезивања годишњим порезом на доходак грађана су приходи који су исплаћени, односно остварени у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2014. године, као године за коју се утврђује годишњи порез, независно од тога на који се период исплате односе, и то по следећим основима:
1) зарада из чл. 13. до 14б Закона;
2) опорезиви приход од самосталне делатности из чл. 33. и 40. Закона;
3) опорезиви приход од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине из чл. 55. и 60. Закона;
4) опорезиви приход од издавања непокретности из члана 63. став 3. Закона;
5) опорезиви приход од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. Закона;
6) опорезиви приход спортиста и спортских стручњака из члана 84а Закона;
7) опорезиви други приходи из члана 85. Закона;
8) приходи по основима наведеним у тач. 1) до 7), остварени и опорезовани у другој држави за обвезнике резиденте.
Код евиденције ових прихода за опорезивање:
1. Зараде по члану 13. до 14б и опорезиви приходи од самосталне делатности, од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака и опорезиви други приходи из члана 85. Закона, умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе;
2. Опорезиви приходи од издавања непокретности и опорезиви приход од давања у закуп покретних ствари умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици.
Као што смо уз наведена примања и навели, зарада, опорезиви приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака и опорезиви други приходи из члана 85. Закона умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду односно опорезиве приходе, а сви остали опорезиви приходи који су предмет опорезивања годишњим порезом се умањују за порез плаћен на те приходе у Републици (члан 87. став 3. Закона). Доходак физичког лица увећава се за износ који се, у календарској години за коју се утврђује годишњи порез, обвезнику исплати по основу повраћаја доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање. Приходи остварени и опорезовани у другој држави се умањују за порез плаћен у тој другој држави (члан 87. став 5. Закона).
Наведени приходи се укључују у основицу годишњег пореза уколико су били предмет опорезивања при остваривању прихода у 2014. години за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана. То значи да у основицу годишњег пореза не улазе приходи на које у току године није обрачунаван и плаћан порез на доходак грађана, било зато што су изузети од опорезивања (пензије, инвалиднине, организована социјална и хуманитарна помоћ, отпремнине до утврђеног неопорезивог износа и друга примања из члана 9. Закона) или су ослобођени од плаћања пореза.
Посебно треба нагласити да у евиденцију прихода физичког лица за 2014. годину улазе сва примања исплаћена у току 2014. године, без обзира на коју годину се односе. Дакле, ако је зараду за неки од месеци из 2013. године или ранијих година порески обвезник примио у току 2014. године, она се у целини укључује у пореску пријаву за 2014. годину, без обзира на коју годину се односи. Ако је, међутим, зараду за новембар или децембар 2014. године порески обвезник примио у току 2015. године, та исплата се не укључује у приходе за 2014. годину.
Подсећамо да се у годишње опорезивање не укључују приходи од капитала, па самим тим не улазе ни у пореску пријаву за 2014. годину, и то: камате по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности, дивиденде и учешћа у добити власника привредних друштава и принос од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда. Али у годишње опорезивање се урачунавају приходи од издавања сопствених непокретности, који су изменама Закона од 30. маја 2013. године сврстани у приходе од капитала.
Такође, годишњи порез на доходак не плаћа се на остварене капиталне добитке, добитке од игара на срећу, приходе од осигурања лица и пензије.
С друге стране, треба подсетити да се порез на друге приходе плаћа и на примања која, сагласно закону који уређује рад, оствари запослени по основу учешћа у добити оствареној у пословној години, што значи да се и ова примања укључују у годишње опорезивање прихода физичких лица.
Умањење прихода за плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање
Као што смо претходно навели, у основицу годишњег пореза на доходак грађана, наведени приходи из члана 87. став 2. Закона укључују се умањени за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене на те приходе. Конкретно:
• Приходи остварени по основу зараде, самосталних делатности, ауторских и сродних права и права индустријске својине, накнада за рад спортиста и спортских стручњака и других прихода, умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило приходе.
• Приходи остварени по основу издавања непокретности и од давања у закуп покретних ствари умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици.
• Приходи по основу зараде, самосталних делатности, ауторских и сродних права и права индустријске својине, накнада за рад спортиста и спортских стручњака и други приходи, као и приходи остварени по основу издавања непокретности и од давања у закуп покретних ствари, који су остварени и опорезовани у другој држави, умањују се за порез плаћен у другој држави. Ради остваривања права на умањење наведених прихода за порез плаћен у другој држави, обвезник треба да поднесе потврду надлежног органа те државе о плаћеним порезима.
Сходно томе, у случају када су у другој држави остварени приходи на које је у тој држави обрачунат и плаћен порез и доприноси за обавезно социјално осигурање, сагласно одредби члана 87. став 5. Закона, обвезнику се као одбитна ставка приликом утврђивања пореске основице за обрачун годишњег пореза на доходак грађана признаје само порез, док се за износ доприноса за обавезно социјално осигурање плаћених у другој држави не може умањити тако остварени приход.
Годишњи доходак за опорезивање
Сагласно одредби члана 87. став 6. Закона, доходак за опорезивање чини разлика:
1) прихода који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањених за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање који су плаћени из прихода физичког лица;
2) прописаног годишњег неопорезованог износа дохотка.
То значи да се доходак за опорезивање обрачунава (утврђује) на тај начин што се годишњи збир прихода по основу зараде и опорезивих прихода из члана 87. став 2. Закона, који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањи за плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање (ст. 3 и 5. тог члана), па од тако добијеног износа одбије неопорезиви износ на годишњем нивоу. Према томе, физичка лица – резиденти и нерезиденти, обвезници су плаћања годишњег пореза на доходак грађана за 2014. годину ако им је збир прихода који подлежу годишњем опорезивању (умањен за плаћени порез и доприносе) већи од 2.211.336,00 динара. На пример, ако је збир прихода који подлежу годишњем опорезивању (приходи минус плаћени порез и доприноси) већи од 2.211.336,00 динара, доходак за опорезивање се утврђује у висини разлике између збира тих прихода и неопорезованог износа.
Доходак за опорезивање је само први елемент за утврђивање годишњег пореза, јер треба утврдити још две величине – пореску основицу и пореску стопу. Према одредби члана 88. Закона, основицу годишњег пореза на доходак грађана чини опорезиви доходак који представља разлику између дохотка за опорезивање и личних одбитака. Лични одбици износе:
1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике – што износи 294.844,80 динара;
2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану – што износи 110.566,80 динара.
Одредбама члана 88. ст. 2. и 3. Закона су прецизирана и следећа ограничења, која треба имати у виду у пракси:
1) укупан износ личних одбитака по оба наведена основа не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање;
2) ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник (на пример, ако родитељи имају два детета, а оба родитеља су обвезници годишњег пореза, само један родитељ може умањити доходак за опорезивање за два издржавана члана породице или мајка може умањити за једног а отац за другог издржаваног члана); дакле, издржавани чланови домаћинства могу бити само једном основ за лични одбитак пореског обвезника.
Према одредби члана 10. Закона, лица која обвезник издржава су:
1) малолетна деца односно усвојеници;
2) деца односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;
3) унуци, ако их родитељи не издржавају и уколико живе у домаћинству са обвезником;
4) брачни друг;
5) родитељи односно усвојиоци.
Чланом породице, у смислу Закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника. Домаћинством, у смислу Закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.
Напомињемо да физичко лице, када утврди да нема доходак за опорезивање, односно да је збир опорезивих прихода (умањених за порезе и доприносе на терет примаоца прихода) мањи од наведеног неопорезивог износа, није обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2014. годину и није обавезно да поднесе пореску пријаву.
Утврђивање пореске основице
Према одредбама члана 89. Закона, утврђено је прогресивно опорезивање прихода годишњим порезом на доходак грађана. Прописане су две пореске стопе: од 10% и 15%, које се примењују зависно од висине опорезивог дохотка оствареног у календарској години. Сагласно томе, пореска стопа од 10% или 15%, која је у сваком конкретном случају опорезивања годишњим порезом утврђена зависно од висине дохотка за опорезивање, примењује се на опорезиви доходак као пореску основицу. Конкретно, годишњи порез на доходак грађана плаћа се на пореску основицу по следећим стопама:
– на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%;
– на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.
То значи да се годишњи порез на доходак грађана плаћа у зависности од висине оствареног опорезивог дохотка, и то:
1) 10% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу до шестоструке просечне годишње зараде – на износ до 4.422.672,00 динара;
• 15% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу који је већи од 4.422.672,00 динара – износ до 4.422.672,00 динара опорезује се по стопи од 10%, а на износ изнад 4.422.672,00 динара опорезује се по стопи од 15%.
Конкретно, пошто разлика између годишњег збира прихода за 2014. годину и плаћеног пореза и доприноса, умањена за неопорезиви износ од 2.211.336,00 динара чини доходак за опорезивање, у случају да је тај износ до 4.422.672,00 динара примењује се стопа годишњег пореза од 10%. Уколико обвезник оствари доходак за опорезивање већи од 4.422.672,00 динара, стопа годишњег пореза је 10% на износ до 4.422.672,00 динара и 15% на износ преко 4.422.672,00 динара.