Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RSˮ, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon), uz primenu od 1. januara 2019. godine, propisuje se novo uređenje osnovnih poslovnih funkcija Poreske uprave kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija. Između ostalog, od 1. januara 2019. godine propisuje se uvođenje poreske kontrole. Prema zakonskoj definiciji, poreska kontrola je:
– postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze i
– postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa Zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika,
koji vrši Poreska uprava u skladu sa Zakonom.
U nastavku članka biće dati osnovni elementi zakonskog uređivanja poreske kontrole, koja startuje od 1. januara 2019. godine.
Planiranje poreske kontrole
Saglasno članu 118. Zakona, poreska kontrola vrši se na osnovu godišnjeg plana koji donosi direktor Poreske uprave. Ovaj plan zasnovan je na oceni poreskog značaja i poreskog rizika poreskog obveznika, kao i na osnovu vanrednog plana.
Pri utvrđivanju ovog plana obavezno se ima u vidu i procena uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u određenim delatnostima. Posebno u slučajevima kad je došlo do poremećaja u prometu na tržištu ili postoji indicija da je povećan obim nelegalne trgovine, poreska kontrola vrši se na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar finansija…
Pristup kompletnom tekstu komentara imaju samo pretplatnici elektronskog pravnog izdanja Propisi.net. Za pretplatu na izdanje kliknite – ovde.