Ove promene su predviđene izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), koje su stupile na snagu 1. januara.
Reč je o izvršnim predmetima, pre svega, komunalnim potraživanjima, ali i izvršnim sudskim odlukama, kakve su presude roditelja koji su tužili vrtiće ili izvršenja u kojima je dužnik država. U svim ovim slučajevima javni izvršitelji ubuduće će i donositi rešenja o izvršenju i sprovoditi postupak.
Kako saznajemo, mali sudovi već su spakovali klastere i čekaju „zeleno svetlo“ da ih dostave Komori javnih izvršitelja, dok u velikim inače ogroman posao – još nije ni počeo. Pre nego što ih daju na izvršenje, sudovi prvo moraju da izvrše trijažu koji od njih se po zakonu obustavljaju.
– Izmenama i dopunama ZIO propisan je prelazak svih predmeta koji se vode u sudovima u nadležnost javnih izvršitelja po principu koji obezbeđuje pravičnu i jednaku opterećenost – kažu u Ministarstvu pravde. – Po zakonu, obustavljaju se izvršni postupci za namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, u kojima još nije započeto sprovođenje izvršenja, odnosno u kojima je od poslednje preduzete radnje proteklo više od šest meseci, a glavnica potraživanja ne prelazi 2.000 dinara.
Obustavlja se postupak i ukoliko je račun izvršnog dužnika u blokadi duže od tri godine, a poverilac u roku od osam dana nije predložio promenu sredstva i predmeta izvršenja.
U Ministarstvu dodaju da postoji sporazum VSS, VKS i Ministarstva koji daje precizna uputstva za primenu novih odredbi, pa će sudovi tačno utvrditi koji će predmeti biti obustavljeni, a koji će preći u nadležnost izvršitelja.
Ovo uputstvo je, kaže predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević, već predstavljeno sudijama u sedištima apelacionih sudova.
– Nećemo odmah sve prepustiti javnim izvršiteljima, jer nije cilj da ih zatrpamo i da se opet krši pravo na suđenje u razumnom roku. Prosleđivaćemo im postepeno – kaže on.
Milojević navodi da je već napravljen spisak najopterećenijih sudova, među kojima prednjači Beograd. Pre nego što započnu bilo šta drugo, sudovi će morati da obustave one postupke koje je već trebalo da obustave po starom zakonu, a nisu. Recimo, one za koja je poverilac trebalo da se izjasni da li želi da pređu na javne izvršitelje ili da ostanu u sudu. Takvih ima na stotine hiljada!
– Očekuje se da iz sistema izađe 90 odsto izvršenja – kaže Milojević.
Novim pravilnikom o radu izvršitelja predviđena je i mogućnost dogovora dužnika i poverioca i dobrovoljnog namirenja duga u roku od 60 dana. Izmenjeni ZIO predviđa da jedina nepokretnost građanina ne može biti prodata zbog komunalnog duga ispod 5.000 evra. Izvršitelji neće moći ni da skidaju dve trećine zarade i penzije, odnosno polovinu za „minimalce“. Izvršenje će moći da se sprovede samo do polovine plate, odnosno do četvrtine ako je minimalna, tj. do trećine penzije, odnosno četvrtine ako je reč o prosečnoj penziji.
MANjI TROŠKOVI
UKOLIKO dužnik plati dug u roku od osam dana od prijema rešenja o izvršenju, naknada izvršitelju biće manja za 60 odsto. Ako se pak dobrovoljno iseli u roku od 30 dana, izvršitelj nema pravo na naknadu za uspešno sprovedeno izvršenje. Biće smanjeni i troškovi dostave i drugih pojedinačnih radnji.
Izvor: sajt Novosti
Naslov: Redakcija