Извршитељ ће пописати имовину власнику стана, иако дуг није његов. Довољно је да је дужник пријављен на његовој адреси било као сродник или подстанар. Овакво право јавним извршитељима дају важећи прописи који подразумевају да имовина може да се плени и такозваном трећем лицу.
Овако нешто може да очекује и читалац „Политике”, пензионер чија је унука због неплаћеног дуга за мобилни телефон добила решење о извршењу у износу од 77.000 динара. Она нема своју имовину а пријављена је на дединој адреси. Док чека да му на врата закуцају извршитељи, једино што му преостаје је или да плати дуг или да поднесе приговор, али то неће одложити пописивање његове имовине. Исто би прошао и станодавац чији је подстанар направио дуг. Чак и пет година пошто се одселио – уколико га власник стана није на време одјавио.
Закон о извршењу је јасан – ако не буде задовољан одлуком извршитеља, може да поднесе приговор суду, покрене парнични поступак и накнадно доказује да је имовина његова а не дужникова. Међутим, само покретање парничног поступка, како је наш саговорник сазнао од адвоката, кошта око 10.000 динара. И док су се правници спорили око тога да ли се на овај начин крши устав повредом личне имовине „трећих лица”, законодавац истиче да су правом на приговор и тужбу они заштићени од тога „да им се наплати нешто на шта имају право власништва”.
У Комори извршитеља кажу за наш лист да према Закону о извршењу и обезбеђењу јавни извршитељ пописује ствари које су у државини извршног дужника, као и ствари које су у својини извршног дужника, али у државини извршног повериоца или другог лица. Кажу да ће извршитељ пописати и ствари на које је треће лице ставило примедбу да на њима има неко право које спречава извршење. Пописаним стварима не може се располагати ни правно ни фактички. Истичу да власништво на кући или стану у којој се налазе покретне ствари није од значаја за спровођење на покретним стварима, јер непокретна имовина није предмет извршења.
– Треће лице које тврди да на пописаним стварима има неко право које спречава извршење може изјавити приговор којим захтева да се извршење прогласи недозвољеним на тим стварима. Уколико не буде задовољан правоснажном одлуком може да покрене парницу пред судом – наводе у Комори извршитеља. Према њиховим подацима, за прошлу годину, само око пет одсто од укупних средстава извршења ради намирења новчаног потраживања остварено је продајом покретних ствари у својини или државини извршних дужника. Адвокат Војин Биљић сматра да овакво законско решење није у складу ни са Уставом РС ни са Европском конвенцијом. Истиче да је свака држава чланица Савета Европе, па и Србија, дужна да осигура мирно уживање имовине сваком грађанину, без било какве његове обавезе, па тако и обавезе да исправља грешке суда или извршитеља.
– Невероватно је да је овај закон зарад олакшавања поступања извршитеља ограничио право на имовину савесних грађана, терајући их у судски поступак како би заштитили своју имовину и пребацујући на њих несразмеран терет – истиче наш саговорник. Сигуран је, додаје, да ће ово и те како представљати актуелно питање пред Европским судом за људска права кад пристигну прве представке против Србије због оваквог закона. Биљић каже да се тешко може бранити став да је овакво законско решење усвојено због потенцијалних злоупотреба несавесних дужника.
– Ту постоје многа друга смислена решења, укључујући и лични банкрот, али ово свакако није легитимни начин, ни у једном правном систему у свету. Нико не може бити одговоран за туђи дуг, нити кажњен због тога што је са дужником ступио у неку врсту правног односа, попут закупа стана, заједничког домаћинства или на неки други начин. Нажалост, закон је на супротном становишту – каже Биљић и истиче да се нада се да ће Уставни суд ове одредбе огласити неуставним.
Извор: сајт Политика