U slučaju tužbe sudu zbog nezakonitog otkaza, sud treba da utvrdi da li je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito ili ne. Prema odredbama člana 191. Zakona o radu koji reguliše pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa, ako sud u toku postupka donese pravosnažnu odluku kojom utvrđuje da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, moguće su sledeće situacije posle takve presude:
1) Zaposleni može da traži da se vrati na rad, uz obavezu da mu poslodavac isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
2) Zaposleni može da zahteva da se ne vrati na rad, već da mu se samo naknadi šteta;
3) Poslodavac može da traži da sud zaposlenog ne vrati na posao, a da se zaposlenom isplati naknada štete.
U varijanti koja je opisana u tački 1) postavlja se pitanje kako može da se sprovede prva zakonska obaveza koja je navedena – da se zaposleni vrati na rad.
Vrhovni sud Srbije u svojoj presudi Rev II 149/07 od 6. 11. 2007. godine utvrdio je da se pod pojmom „vraćanje na rad” podrazumeva „vraćanje na ono radno mesto – poslove koje je zaposleni obavljao do momenta nezakonitog prestanka radnog odnosa, jer se samo na taj način otklanjaju posledice nezakonitog postupanja poslodavca.” Međutim, u praksi ovakvo rešenje može biti nesprovodljivo ako poslodavac sudu predoči da je konkretno radno mesto ukinuto, kada sud može da obaveže poslodavca da zaposlenog vrati na slične poslove, odnosno na poslove za koje se zahtevaju ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu, pri čemu je moguća i niža zarada.
Zaposleni pak ima pravo na naknadu štete zbog toga što je nezakonitom odlukom bio sprečen da radi. Ova naknada utvrđuje se:
– u visini izgubljene zarade za period u kom zaposleni nije radio,
– u koju su uključeni pripadajući porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa poreskim propisima o oporezivanju zarade.
Odbijanje suda da vrati zaposlenog na rad
U varijanti slučaja navedenog pod 1) a koja je utvrđena stavom 7. člana 191. Zakona o radu sud u toku postupka može da utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa. Dakle, postojao je osnov za otkaz, ali ga poslodavac nije sproveo na zakonit način. Kada utvrdi ovakvu situaciju sud će:
– odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a
– na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest njegovih zarada.
U decembarskom broju časopisa Lege Artis Propisi u praksi u okviru članka Nezakonit prestanak radnog odnosa i novčane naknade zaposlenom po tom osnovu detaljno pišemo o svim aspektima ovog slučaja a detaljno su analizirane i situacije navedene u tački 2) i 3) ovog teksta uz primere obračuna naknade štete a obrađen je i poreski tretman ovih isplata.