Грађани се поново све више жале на рад банака, иако је Закон о заштити корисника финансијских услуга, који је на снази већ пет година, требало да све поступке банкара доведе у ред. Тако је у прва три месеца ове године Центар за заштиту корисника финансијских услуга НБС примио 714 притужби и преурањених приговора који се односе на рад финансијских институција. То је око 50 одсто више него у истом периоду прошле године. Скоро сваки десети приговор решен је у корист клијента.
Највећи број примедаба упућених Центру за заштиту корисника финансијских услуга односи се на злоупотребе картица, кредитну способност и тарифе банака. Центар НБС наглашава да одређени број банака и даље уговара висину каматне стопе која се примењује у случају кашњења. Зато су предложене и одређене корекције. А да грађани не би зависили од затезних камата, морају да имају добру кредитну историју. Ако већ дође до кашњења и до лоше кредитне историје, морају да знају да ће им лош кредитни досије стајати најмање три године после отплате или раскида уговора о кредиту с банком.
Удружења потрошача и клијената наглашавају да је стварност далеко од оне коју приказује Центар за заштиту корисника финансијских услуга. Тврде да банке једнострано подижу камате, неправилно обрачунавају камате, да наплаћују фантомске тарифе… На све то, тврде, нема правог одјека, па није чудо што „Ефектива“ има 2.000 чланова који траже правду.
– Најчешће то иде овако – прво се клијент обрати банци с неком притужбом. Банка му одговори у неком року. Он не буде задовољан тим одговором и упути жалбу Центру. Центар даље ту исту притужбу упути банци. Банка му одговори исто што и клијенту. Центар врати одговор клијенту као дефинитиван одговор банке. У свега 10 одсто случајева од тога притужбе су прогласили основаним – кажу у „Ефективи“.
Када је у питању висина затезне камате која се примењује када клијент не измирује на време обавезе, један број банака и даље је уговара самостално, иако Закон о заштити корисника финансијских услуга прописује да се на доспелу и неизмирену обавезу примењује камата која је утврђена републичким прописом. Поједине банке су спремне и да плате казне, а да задрже високе каматне стопе које се крећу и до 80-90 одсто годишње.
У Србији је регистровано седам милиона текућих рачуна – 6,2 милиона картица и шест милијарди евра пласираних кредита становништву. По који промил примедаба за банке и осигуравајуће куће можда је симболичан, али за клијенте може бити егзистенцијално питање. Банке подсећају на то да постоје предуговори, али и могућност одустајања од кредита у року од 14 дана, и да је жалбена процедура јасна.
– Уколико клијент примети да после тога нешто није у реду, процедура је таква да клијент треба најпре да се обрати финансијској установи с којом сарађује. Углавном су то банке и осигуравајуће куће. Тада клијент треба да упути допис у виду приговора у којем треба да наведе шта није у реду. Законска процедура налаже банкама да у року од 15 дана одговоре на такве приговоре – истакла је Сања Своња из Креди Агрикол банке.
КРЕДИТНИ БИРО
Центру за заштиту корисника финансијских услуга обраћали су се и грађани које је због кашњења у отплати регистровао Кредитни биро и нису могли да се поново задуже. Према закону, банка сваког клијента који два месеца не уплаћује рате пријављује Кредитном бироу. Уколико је кашење по текућем рачуну, банка га не узима као препреку за одобрење било које услуге. Ако је доцња за кредитну картицу и кредит, онда је забрана новог задуживања 12 месеци.
Извор: сајт Новости