1. Sud će odbaciti tužbu kojom se traži utvrđenje ništavosti odluke o davanju saglasnosti na odluku o utvrđivanju cene troškova objedinjene naplate komunalnih usluga, jer takav zahtev ne spada u sudsku nadležnost.
2. Potraživanje naknade štete po osnovu nezakonito više naplaćene naknade troškova objedinjene naplate komunalnih usluga zastareva u roku propisanom odredbom člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.
3. Upućenim javnim pozivom korisnicima komunalnih usluga za zaključenje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade po osnovu tih usluga predupređuje se potreba za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima. Stoga je učinjenim priznanjem tužbenog zahteva u odgovoru na tužbu tuženi stekao pravo za ostvarenje troškova parničnog postupka u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o parničnom postupku.
Obrazloženje
Osnovni sud u Kragujevcu pokrenuo je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja u smislu člana 180. ZPP. Kao razlog za pokretanje postupka navodi činjenicu da je pred tim sudom preko 4000 predmeta po tužbama fizičkih lica protiv tuženih Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, radi utvrđivanja ništavosti akata tuženih, naknade štete ili sticanja bez osnova. U tužbama tužioci navode da su nosioci prava i obaveza na stambenom prostoru, pa time i obveznici plaćanja troškova preko Javnog stambenog preduzeća Kragujevac, a na osnovu Odluke o objedinjenoj naplati komunalnih i drugih usluga koje je doneo Grad Kragujevac, a da tuženi Javno stambeno preduzeće Kragujevac obavlja poslove objedinjene naplate bez zakonskog osnova u svoje ime i za račun komunalnih preduzeća i da je nezakonito vršio naplatu naknade kao i vođenja matične evidencije.
Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti u delu zahteva kojim se traži utvrđenje delimične ništavosti akata tužene bliže označenih u petitumu tužbi tužilaca. Priznao je potraživanje naknade za period od 01.09.2017. godine do 30.07.2020. godine, uključujući i zakonsku zateznu kamatu, navodeći da je uputio poziv građanima za zaključenje vansudskog poravnanja i da nije isprovocirao pokretanje i vođenje sudskog postupka; za period pre 01.09.2017. godine istakao je prigovor zastarelosti potraživanja. Smatrajući da nisu isprovocirali pokretanje i vođenje sudskog postupka, jer su tužiocima omogućili da svoje pravo na isplatu sporne naknade ostvare vansudskim putem u skladu sa upućenim javnim pozivom i dostavljanjem obaveštenja, osporili su tužiocima pravo na naknadu troškova parničnog postupka.
Sporno pravno pitanje koje postavlja prvostepeni sud glasi:
1. Da li je Osnovni sud u Kragujevcu stvarno nadležan za odlučivanje po tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti: rešenja Gradskog veća broj 023-10/14- V od 23.01.2014. godine i odluke Nadzornog odbora JSP Kragujevac broj 02 -1078 od 20.03.2014. godine i Rešenja Gradskog veća broj 023-10/14- V od 07.04.2014. godine;
2. Da li je osnov potraživanja šteta ili sticanje bez osnova;
3. Koji je rok zastarelosti potraživanja trogodišnji ili opšti rok;
4. Da li se tužiocima može dosuditi naknada troškova postupka kada tuženi priznaje u potpunosti potraživanje dela naknade od 01.09.2017. godine do 30.07.2020. godine, navodeći da je uputio poziv građanima da zaključe vansudsko poravnanje, a spori naknadu troškova parničnog postupka.
Prvostepeni sud je dao i sopstveno tumačenje koje glasi:
1. Da je Upravni sud stvarno nadležan da odlučuje o zahtevu za utvrđenje delimične ništavosti naznačenih pravnih akata, koji su upravni akti, jer ih je Gradsko veće donelo u vršenju osnivačkih prava s pozivom na član 5. Zakona o upravnim sporovima (Gradsko veće kao donosilac akta istupa kao organ vlasti u vršenju svojih osnivačkih prava)
2. Nema osnova za primenu pravila o neosnovanom obogaćenju ili naknadi štete, jer je reč o fakturisanju i naplati troškova za vođenje matične evidencije.
3. Tužiocima treba dosuditi troškove parničnog postupka bez obzira što je tuženi pre utuženja 01.09.2020. godine uputio javni poziv tužiocima i dostavio pojedinačna obaveštenja uz račune da pristupe zaključenju poravnanja u cilju isplate glavnog duga i kamate za poslednje tri godine. Ovo zato što tuženi ne može da prizna tužbeni zahtev, a ospori troškove postupka s pozivom na odredbu člana 153. stav 1. ZPP.
Izjašnjavajući se o spornom pravnom pitanju Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda je na sednici održanoj dana 17.02.2021. godine zaključilo da su ispunjeni uslovi za zauzimanje pravnog stava o spornom pravnom pitanju u smislu odredbe člana 180. do 185. ZPP iz sledećih razloga:
Rešenje o davanju saglasnosti na odluku o utvrđivanju cene komunalnih usluga ostalih troškova ne predstavlja pojedinačni pravni akt kojim je odlučivano o pravima, obavezama i odgovornostima građana. To je akt koji je po svojoj formi i sadržini sprovedbeni akt poslovanja privrednog subjekta. Zato se njegova zakonitost ne može osporavati u parničnom postupku ili upravnom sporu. Iz tog razloga tužba se mora odbaciti na osnovu člana 294. stav 1. tačka 1. ZPP, jer odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti takvog akta ne spada u sudsku nadležnost u smislu odredbe člana 16. ZPP.
To proizlazi i iz Zaključka Ustavnog suda broj IUo-765/18 od 05.03.2019. godine o odbacivanju inicijative o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti rešenja o davanju saglasnosti na odluke čije utvrđivanje ništavosti se traži tužbama tužioca u sporovima povodom spornog pravnog pitanja zauzet je pravni stav toga suda da: „akti kojima se utvrđuju cene proizvoda i usluga odnosno cenovnici po svojoj formi i sadržini ne predstavljaju opšte pravne akte, već pojedinačne sprovedbene akte poslovanja privrednog subjekta, samim tim ni akt organa jedinice lokalne samouprave kojima se daje saglasnost na akt kojima se vrši izmena cenovnika komunalnih usluga nema značenje opšteg pravnog akta…“
Iz tih razloga Građansko odeljenje je ocenilo da zahtev za utvrđenje ništavosti spornih akata ne spada u sudsku nadležnost.
Sudska zaštita je dopuštena po zahtevu korisnika usluga koji se odnosi na novčano potraživanje.
Pojam komunalnih delatnosti definisan je odredbom člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima. Komunalne delatnosti u smislu ovog Zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarivanje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Ovaj Zakon kao matični ne sadrži odredbe o zastarelosti potraživanja.
Odgovor na ovo pitanje sadržano je u članu 12. Zakona o zaštiti potrošača, koja odredba u stavu 2. propisuje šta sadrži račun o izdavanju robe odnosno pružanju usluga. Tom odredbom nije ustanovljena mogućnost naplate dodatnih troškova štampanja računa ili evidentiranja posebnih usluga. U računu o komunalnim uslugama može se navesti i ostvariti naknada po osnovu cene pojedinačne robe ili usluge koja se pruža i dati prikaz načina obračuna. Stoga sledi da se naknada za vođenje matične evidencije neosnovano i nezakonito naplaćivala na osnovu nezakonite odluke organa tuženih. To je i sam tuženi priznao time što je tužiocima kojima je naplaćena neosnovana naknada za vođenje matične evidencije uputio javni poziv za zaključenje sporazuma radi vraćanja iznosa za period nezakonito naplaćene naknade.
Iz tog razloga je nepravilnim i nezakonitim radom organa donosioca tog akta nastala šteta u imovini korisnika usluga, što predstavlja osnov građansko-pravne odgovornosti tuženih. Zato se u odnosu na sporno potraživanje primenjuje zastarni rok iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. To je rok od 3 godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kada je šteta nastala.
Sledom rečeno u spornom slučaju se ne može primeniti opšti rok zastarelosti iz odredbe člana 371. ZOO kojom je propisano: potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako Zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. Ne može se primeniti ni odredba člana 378. ZOO kojom je propisano da zastarevaju za jednu godinu: potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju.
Prema odredbi člana 156. Zakona o parničnom postupku tužilac će naknaditi tuženom parnične postupke, ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište, pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Dakle, Zakonom je propisan odgovor na ovo pitanje, a rešenje konkretne situacije sa stanovišta odgovora na pitanje da li postoji zloupotreba prava ili njenih pravnih posledica zavisi od činjenica koje su povod za tužbu, vreme priznavanja zahteva i da li je to učinjeno pre ili posle upuštanja tuženog u raspravljanje. Kada tuženi nije dao povod za tužbu, a priznao je tužbeni zahtev ima pravo da mu se u skladu sa odredbom člana 156. Zakona o parničnom postupku dosude troškovi postupka.
(Pravno shvatanje utvrđeno na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021. godine)