Prema članu 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, tj. na naknadu sledećih troškova:
1) dnevnica za službeno putovanje,
2) naknada troškova smeštaja na službenom putu i
3) naknada troškova prevoza na službenom putu.
U ovom članku detaljnije će se govoriti o nadoknadi troškova prevoza na službenom putovanju, a oni se neizostavno pojavljuju jer se, prema definiciji, službenim putovanjem smatra putovanje van mesta redovnog rada zaposlenog radi izvršenja određenog posla po nalogu ovlašćenog lica. Zakon o radu nije bliže regulisao postupak upućivanja zaposlenog na službeno putovanje i obračunavanja obavljenog službenog putovanja u zemlji. Stoga je neophodno da se opštim aktom poslodavca detaljno propiše ova materija. Pri tome treba pomenuti da i Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RSˮ, broj 98/2007, 84/2014 i 84/2015) reguliše ovu materiju, pa iako je ona obavezujuća samo za zaposlene u državnim organima, zbog nepostojanja drugih propisa koji bi regulisali ovo pitanje, pravna lica i preduzetnici svojim opštim aktom takođe mogu da primene rešenja iz ove uredbe…
Pristup kompletnom tekstu komentara imaju samo pretplatnici elektronskog pravnog izdanja Propisi.net. Za pretplatu na izdanje kliknite – ovde.