Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон), католици и припадници других хришћанских верских заједница празнују ускршње празнике почев од Великог петка, закључно са другим даном Ускрса, који се према њиховом календару ове године празнује од 30. марта до 2. априла 2018. године.
Према томе, само запослени католичке вероисповести имају право на одсуство са рада на наведене дане Ускрса, односно на увећање плате ако раде у неки од ових дана празника. Према чл. 108. и 114. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017), запослени имају право на накнаду плате за време одсуствовања са рада у дане верских празника који су нерадни дани, односно право на увећану плату ако раде у дане тих празника. Такође, дани верских празника не рачунају се у дане годишњег одмора (члан 70. став 2. Закона о раду), односно, уколико дан празника „падне” у дане у које запослени користи годишњи одмор, има право да му се за тај дан продужи годишњи одмор.
Право на накнаду зараде за време празника
Запосленом припада накнада зараде за дане празника који су „пали” у његове радне дане, а не припада за дане који су, према његовом недељном распореду радног времена, нерадни дани. Право на накнаду плате за предстојеће ускршње празнике оствариће запослени католичке вероисповести који раде у петодневној (понедељак–петак) и шестодневној (понедељак–субота) радној недељи, у петак 30. марта и понедељак 2. априла. Такође, запослени католичке вероисповести који раде у петодневној (понедељак–петак) радној недељи, у суботу 31. марта и недељу 1. априла не раде јер имају недељни одмор, па им се за те дане не обрачунава никаква накнада зараде, без обзира на празник. Међутим, запослени католичке вероисповести који раде у шестодневној (понедељак–субота) радној недељи, у суботу 31. марта, који је њихов редовни радни дан, одсуствују са посла због верског празника са правом на накнаду плате за тај дан, а у недељу 1. априла имају недељни одмор, па им се за тај дан не обрачунава никаква накнада зараде.
Према члану 114. став 1. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. У обрачун основа за накнаду зараде за дане празника узимају се само часови рада и остварена примања са карактером зараде за те часове. Према томе, приликом обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а исплаћена су у претходних 12 месеци, неопходно је утврдити укупно остварене ефективне сате рада (редовне, прековремене, ноћне, сате рада на дан празника).
У посебном случају, ако је запослени у претходних 12 месеци провео на разним врстама одсуства са рада (боловање, породиљско) или није уопште радио (што је случај код новозапосленог радника који одсуствује са рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде обавља се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад, ако то право запослени има.