Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, број 43/01, 101/07 и 92/11, у даљем тексту: Закон), католици и припадници других хришћанских верских заједница празнују ускршње празнике, почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, који се према њиховом календару ове године празнује од 25. до 28. марта 2016. године.
Према томе, само запослени католичке вероисповести имају право на одсуство са рада на наведене дане Ускрса, односно на увећање плате ако раде у неки од ових дана празника. Према чл. 108. и 114. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), запослени имају право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада у дане верских празника који су нерадни дани, односно право на увећану зараду ако раде у дане тих празника. Такође, дани верских празника не рачунају се у дане годишњег одмора (члан 70. став 2. Закона о раду). Односно, уколико дан празника „падне“ у дане у које запослени користи годишњи одмор, има право да му се за тај дан продужи годишњи одмор. Изузетак су празници који падају у суботу и недељу, јер се при утврђивању дужине годишњег одмора, радна недеља рачуна као пет радних дана.
Право на накнаду зараде за време празника
Запосленом припада накнада зараде за дане празника који су „пали“ у његове радне дане, а не припада за дане који су, према његовом недељном распореду радног времена, нерадни дани. Право на накнаду зараде за предстојеће ускршње празнике оствариће запослени католичке вероисповести који раде у петодневној (понедељак–петак) и шестодневној (понедељак–субота) радној недељи, у петак 25. марта и понедељак 28. марта.
Такође, запослени католичке вериосповести који раде у петодневној (понедељак–петак) радној недељи, у суботу 26. марта и недељу 27. марта не раде, јер имају недељни одмор, па им се за те дане не обрачунава никаква накнада зараде, без обзира на празник. Међутим, запослени католичке вероисповести који раде у шестодневној радној недељи (понедељак–субота), у суботу 26. марта, који је њихов редовни радни дан, одсуствују са посла због верског празника с правом на накнаду зараде за тај дан, а у недељу 27. марта имају недељни одмор, па за тај дан им се не обрачунава никаква накнада зараде.
Према члану 114. став 1. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне плате у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Висина накнаде зараде се утврђује овако:
1) основ за накнаду зараде је просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци, утврђена у складу са општим актом и уговором о раду;
2) накнада зараде се утврђује тако што се износ основа за накнаду множи са процентом 100.
Према томе, основ за накнаду зараде за одсуствовање с рада на дан празника остварена је просечна месечна зарада запосленог за претходних 12 месеци рада. Конкретно, под претпоставком да запослени ради у петодневној радној недељи (понедељак–петак), у марту ће му бити обрачуната накнада зараде за два дана одсуства због верског празника, за 25. и 28. март. Основ за накнаду зараде су исплаћене зараде овог запосленог, по свим основима за период март 2015. – фебруар 2016. године. У обрачун основа за накнаду зараде за дане празника узимају се само часови рада и остварена примања са карактером зараде за те часове.
У посебном случају, ако је запослени у претходних 12 месеци провео на разним врстама одсуства с рада (боловање, породиљско) или није уопште радио (што је случај код новозапосленог радника, који одсуствује с рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде обавља се на основицу коју чини уговорена основна зарада, коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад, ако то право запослени има.
Према мишљењу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике број 120-01-00145/2005-02 од 21. 4. 2005. године: „У зараду на основу које се обрачунава просек за претходних 12 месеци улазе сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона о раду чине зараду, а то је:
– исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 12 месеци, део зараде по основу радног учинка (стимулација и дестимулација);
– увећање зарада исплаћених у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца;
– друга примања која имају карактер зараде а која су у претходних 12 месеци исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојен живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).
С обзиром на то да је основица за обрачун накнаде зараде – зарада, то исплаћене накнаде зарада (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као ни сати одсуствовања за које је исплаћена накнада не улазе у збир ових зарада.“
Према томе, код обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а која су исплаћена у претходних 12 месеци, неопходно је утврдити укупно остварене ефективне сате рада (редовне, прековремене, ноћне, сате рада на дан