Ključne novine u odnosu na postojeći zakon treba posmatrati kroz tri aspekta. Prvi aspekt čine nova zakonom poverena ovlašćenja Zaštitnika građana. Drugi aspekt odnosi se na unapređenje statusne funkcionalne i finansijsko-budžetske nezavisnosti Zaštitnika građana. Treći aspekt se odnosi na unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana.
Što se tiče novih ovlašćenja, Predlogom zakona poveravaju se poslovi nacionalnog, nezavisnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslovi nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima. Pored toga, u zakon se praktično preuzima postojeće rešenje iz 2011. godine o obavljanju poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture od strane Zaštitnika građana.
U pogledu propisivanja novih ovlašćenja Zaštitnika građana, Predlog zakona ovlašćuje se da organu uprave, odnosno organu čiji rad kontroliše podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog tog nedostatka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Pored toga Zaštitnik građana ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. Za razliku od navedenog u postojećem zakonu ovako ovlašćenje Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi.
Što se tiče unapređenja nezavisnosti institucije Zaštitnika građana, treba je posmatrati iz više uglova. Prvo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređena je postizanjem većeg stepena transparentnosti, kao i učešća javnosti u samom postupku izbora Zaštitnika građana. Razlika od dosadašnjeg zakonskog rešenja, Predlogom zakona propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata za Zaštitnika građana.
Propisana je obaveza nadležnog skupštinskog odbora da pre utvrđivanja predloga za izbor Zaštitnika građana obavi razgovor sa kandidatima i omogući im da iznesu svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije ovih institucija.
Propisano je da razgovor sa kandidatima mora da bude javan, čime se u odnosu na postojeće rešenje garantuje veći stepen kontrole od strane javnosti.
Drugo, nezavisnost Zaštitnika građana unapređuje se propisivanjem znatno dužeg mandata u odnosu na postojeće rešenje. Umesto petogodišnjeg mandata i prava reizbora, predviđeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina, ali bez mogućnosti ponovnog izbora.
Treće, nezavisnost Zaštitnika unapređena je i propisivanjem da se Narodna skupština isključivo obaveštava o donošenju opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, dok saglasnost Narodne skupštine na navedeni akt više neće biti potrebna.
Četvrto, budžetsko-finansijska nezavisnost Zaštitnika građana je unapređena i propisivanjem da godišnja sredstva za rad Zaštitnika građana treba da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, kao i da se ne mogu smanjiti, izuzev ako se smanjenje sredstava za rad primenjuje i na druge korisnike budžetskih sredstava.
Na ovaj način se, pored već postojećeg zakonskog načela dovoljnosti budžetskih sredstava za delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije Zaštitnika, za razliku od postojećeg zakona, uvodi i načelo zabrane smanjenja budžetskih sredstava, osim ako se sredstva smanjuju i drugim budžetskim korisnicima.
U pogledu trećeg aspekta, odnosno unapređenje efikasnosti i efektivnosti rada Zaštitnika građana, Predlogom zakona se uvode skraćeni i ispitni postupak i propisuju rokovi za postupanje Zaštitnika građana.
Procesna terminologija i inovelirane odredbe o postupku ne predstavlja uspostavljanje nekog posebnog upravnog postupka, niti će procesna pravila dovesti do subsidijarne promene pravila opšteg upravnog postupka.
Dakle, Zaštitnik građana ne rešava o pravima obavezama građana, već utvrđuje činjenično stanje po pritužbi ili po sopstvenoj inicijativi, predlaže mere i iznosi preporuke organu uprave. Zaštitnik građana ne pokreće bilo kakve pravne postupke, kao što je postupak razrešenje javnih funkcionera ili disciplinski postupak, već on podnosi inicijative, upućuje preporuke, upozorava, ukazuje na nezakonitosti i nepravilnosti u radu i postupanju organa uprave.
Ovlašćen je da se obraća Vladi, koja vrši nadzor nad radom državne uprave, ovlašćen je da se obraća drugim nadzornim organima, kao javnosti i te da svojim autoritetom i ličnim ugledom upozorava i ukazuje na rđavo postupanje organa uprave.
Pomenute procesne intervencije i zakonom utvrđeni rokovi, imaju za svrhu da obezbede veću procesnu predvidivost postupanja Zaštitnika građana, u pojedinačnim slučajevima, što će koristiti samom zaštitniku, ali i obezbediti veći stepen procesne predvidivosti građanima kada se pritužbom obraćaju Zaštitniku građana.
Predlogom zakona stvoreni su pravni uslovi za unapređenje nezavisnosti i efikasnosti rada Zaštitnika građana, što je opšti cilj, koji je postavljen u akcionom planu za Poglavlje 23. i koji je takođe na ovakav način formulisan i u godišnjim izveštajima Evropske komisije, o napretku Republike Srbije, navela je ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Marija Obradović.
Izvor: sajt Narodne skupštine
Naslov: Redakcija