Narednih nedelja očekuju se pravilnici koji će olakšati primenu podsticaja na koje mogu da računaju inovativne i IT kompanije. Takse na prihod od intelektualne svojine svega tri odsto.
Svaki dinar koji preduzeće potroši na istraživanje i razvoj priznaće se dvostruko u rashodima, pa će samim tim i osnovica za oporezivanje biti manja. Istovremeno, prihodi od intelektualne svojine stvorene u Srbiji oporezovaće se sa tri, umesto dosadašnjih 15 odsto. Ovo su neki od najvažnijih podsticaja na koje mogu da računaju inovativne, informaciono-tehnološke i sve druge kompanije koje poslovanje zasnivaju na znanju. Novi poreski račun se već primenjuje, ali će se efekti mera znati sledeće godine.
Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana se primenjuju od ove godine, ali se podzakonski akti i pravilnici očekuju narednih nedelja. Izmene su složene, pa su zainteresovani u ponedeljak, u Klubu poslanika, mogli da se upoznaju sa detaljima podsticaja na koje mogu da računaju.
– Radi se o dva simultana podsticaja. Jedno je uvećano pravo na odbitak po osnovu istraživanja i razvoja – objašnjava Svetislav Kostić, docent Pravnog fakulteta i jedan od autora Vladinih mera. – Ako se istraživanje sprovodi u Srbiji, rashodi se dvostruko priznaju. Onima koji uspeju da stvore intelektualnu svojinu, prihod na dobit će se efektivno oporezovati sa tri odsto. To važi samo za intelektualnu svojinu koja je stvorena u Srbiji. To može da bude softver, ali i genetski materijal. U slučaju poreza na dohodak građana, tu je olakšana pozicija zaposlenih koji su kao nagradu dobili akcije preduzeća. Podstiče se i ulaganje u poboljšanje radne atmosfere.
Informacione tehnologije u Srbiji rastu i po 30 odsto godišnje. One stvaraju oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda. U Evropskoj uniji u proseku učestvuju sa oko četiri odsto u BDP.
– Prvi put dajemo usmerene podsticaje ka industriji znanja. Ranije se išlo ka opštim podsticajima – dodaje Kostić. – Efekte ćemo tek videti. Ova stopa je u Mađarskoj odavno četiri odsto. Mi smo trčali za ostalim zemljama koje već imaju osmišljenje podsticaje. IT sektor je rastao i bez pomoći, ali uz ove mere mogu da rastu i neki drugi sektori. Ako neka multinacionalna kompanija ovde pravi dizajn centar, ako neko hoće ovde da snimi televizijsku seriju, na njih može da računa.
U prilog IT sektoru, ali i svima koji imaju skupe marketinške kampanje, ide ukidanje ograničenja troškova reklama i promocija. To je konačno lane izboreno, ali stručnjaci upozoravaju kompanije da moraju da dokumentuju troškove. Baš zato što limita više nema, inspekcije će pažljivo „češljati“ papire kojima se trošak dokazuje.
Izvor: sajt Vecernje novosti
Naslov: Redakcija