Рок за регистровање стамбених зграда и одговарајуће управљање, односно
избор управника зграде, истекао је данас и његовог продужења неће бити.
Међутим, то ипак не значи да у наредном периоду зграде неће моћи да
се региструју, тим пре што је тај посао до пре неколико дана урадило око
50 одсто зграда.
По образложењу в. д. помоћнице министарке грађевине Јованке
Атанацковић, зграде ће моћи да се региструју и након данашњег дана, и то
све док се у њих не уведе принудна управа ако то не учине. Данашњи рок
заправо значи да већ од сутра може да се обавља инспекцијски надзор. Тај
надзор треба да провери да ли је зграда регистрована и да ли је
изабрала свој систем управљања, а ако то није учинила, биће јој остављен
рок од 30 дана, као и налог да поступи у складу са Законом о становању.
Тек уколико станари зграде ни у том року не поступе по Закону о
становању – односно не региструју стамбену јединицу и не изберу
управника –локална самоуправа им са списка професионалних управника
додељује принудног док не постигну договор међу собом.
– Можда станари одлуче да задрже тог принудног управника, можда не,
све је базирано на њиховој вољи и они одлучују – објаснила је Јованка
Атанацковић, додајући да принудна управа траје само док станари не
изаберу управника. – За сада има 7.000 нових регистрованих зграда и око
15.000 регистрованих по претходном закону. Од почетка обуке за
професионалне управнике у јуну ове године, испит је положило њих 400, а у
току је децембарски рок, за који је пријављено 254 кандидата.
Председница Удружења професионалних упраника и организатора Србије
Сања Шћепановић објаснила је за „Дневник” да цену услуга професионалних
управника зграда одређују сами лиценцирани управници у договору са
станарима, док локалне самоуправе утврђују ценовник само за принудне
управнике. Другим речима, уколико станари сами изаберу или поставе
управника зграде, они се и договарају о цени услуга, а тек уколико се
одређује принудни управник, појављује се општина са својим ценовником.
– Ценовник за послове управљања зградом утврђује се по тржишним ценама у
свакој локалној самоуправи. Држава је у обавези да утврди ценовник, али
само за принудне управнике зграда, и она ће то на време учинити, а
станари треба да се договоре о новом начину управљања зградом. Они могу,
али не морају, да изаберу новог управника зграде или неког од својих
комшија који су и до сада обављали ту дужност. Такође, на њима је и да
утврде ценовник, а и до сада су се неки председници скупштина станара
плаћали. Може и не мора тако бити и од Нове године. Такође, ако се за
управника зграде, који законом добија многе обавезе, изабере неко од
станара, он не мора имати лиценцу – објаснила је Сања Шћепановић.
– Ценовник за послове управљања зградом утврђује се по тржишним ценама у
свакој локалној самоуправи. Држава је у обавези да утврди ценовник, али
само за принудне управнике зграда, и она ће то на време учинити, а
станари треба да се договоре о новом начину управљања зградом. Они могу,
али не морају, да изаберу новог управника зграде или неког од својих
комшија који су и до сада обављали ту дужност. Такође, на њима је и да
утврде ценовник, а и до сада су се неки председници скупштина станара
плаћали. Може и не мора тако бити и од Нове године. Такође, ако се за
управника зграде, који законом добија многе обавезе, изабере неко од
станара, он не мора имати лиценцу – објаснила је Сања Шћепановић.
Наша саговорница је прецизирала да, тек уколико станари не могу ни
једно ни друго, дакле нити да између себе изаберу управника нити да
ангажују неког с лиценцом, следи увођење принудног управника и за њега
ће им бити одређен ценовник јер тај човек мора бити плаћен за свој
одговоран рад. Увидом у регистар професионалних управника који је
објављен на сајту Привредне коморе Србије утврдили смо да је уписано 315
лиценцираних професионалних управника, а највише их у Војводини има у
Новом Саду – 80, Суботици – 12, Сомбору – пет, Зрењанину, Кикинди и
Панчеву по три, Сремској Митровици, Бачкој Паланци и Кули по два, у
Инђији, Старој Пазови, Чоки, Шајкашу и Чуругу по један…
Протекли месец лиценцирани управници зграда већ су станарима износили
своје понуде за управљање зградом, што подразумева и њен упис у
регистар. Уз понуду, изнели су и ценовник, који се у Новом Саду кретао
између 200 и 300 динара по стану, у Сремској Митровици 240, Суботици
између 150 и 300, Београду 250 и 300 динара… Цену по стану станари би
плаћали преко комуналних рачуна.
Извор: сајт Дневник-а