Nacrt Zakona o digitalnoj imovini, koji će urediti oblast kriptovaluta i blokčejna, kao i digitalne imovine uopšte, blizu je finalne verzije i uskoro bi trebalo da se nađe na javnoj raspravi, kaže Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti, koji učestvuje u izradi tog dokumenta.
„Ostalo je da se dovrše neki detalji. Svakako će oni koji posluju u ovoj oblasti morati da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Takođe će biti uvedeno licenciranje, a licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti”, objašnjava Romčević za Startit Dnevnik.
Posebni uslovi za poslovanje u oblasti kriptovaluta
U Narodnoj banci, koja takođe učestvuje u kreiranju Zakona o digitalnoj imovini, navode da će postojati posebni uslovi za one koji žele da posluju u ovoj oblasti.
„Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja, uz vođenje računa o stabilnosti finansijskog sistema i drugim specifičnostima koje se odnose na poslovanje u Srbiji”, opisuju u Narodnoj banci.
Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja će omogućiti da se u Srbiji, na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.
Koliko je to važno, možda najbolje govori podatak iz studije koju je uradio Evropski parlament, da je na početku ove godine vrednost kripto imovine bila veća od 250 milijardi dolara. Uz to navode i da se skoro polovina godišnjih transakcija u bitcoinu može povezati s ilegalnim aktivnostima. Zato i guverner Engleske banke poziva na stvaranje novog sistema.
Ne verujte u priču o brzoj zaradi ulaganjem u kriptovalute
Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn… Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu, objašnjava Marija Blešić iz Belgrade Crypto Community.
Sve počinje reklamama koje građanima opisuju kako da ulože novac u određenu kriptovalutu i na taj način brzo zarade. Primer je već pomenuti bitcoin, koga su u početku investitori kupovali za nekoliko dolara, a danas ga mogu prodati za nekoliko hiljada dolara.
Kako da znamo šta se nalazi “u džaku”?
„Jedna od osnovnih ideja iza koncepta kriptovaluta jeste oslobađanje od međuposrednika, kao što su banke, i samostalno raspolaganje novcem. Ta samostalnost donosi sa sobom odgovornost. Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaperu… Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici. Istraživanje i komunikacija sa zajednicom su ključni i uvek moraju da postoje pre kupovine bilo koje kriptovalute”, objašnjava Blešić.
Jedino što lažne kriptovalute imaju jeste dobar marketing
Dešava se da pojedini timovi naprave, objave i prodaju svoje kriptovalute, a onda nestanu s novcem, ostavljajući investitore praznih šaka. Ovakvi „projekti” se lako prepoznaju jer imaju malo toga zajedničkog sa kriptovalutama.
„Dešava se da nemaju blokčejn, da su centralizovani, nemaju aktivne programere, github, white paper dokumentaciju, a da je jedino što imaju snažan marketing.”
Podsetimo samo na Bitcoiin2Gen, koji je promovisao američki glumac Stiven Sigal, a na kojem su navodno radili niški programeri, privedeni zbog sumnje da su varali putem platformi za onlajn trgovanje na berzama.
Šta je s pravim kriptovalutama?
Za razliku od ovih lažnih, prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima ovakve prevare ne mogu da se dese, tvrdi naša sagovornica.
„Kako neko da nagovori pojedinca da uloži u bitcoin? Šta će jedna osoba dobiti ako druga uloži u bitcoin na berzi po izboru? Apsolutno ništa. Opet se vraćamo na početak – pre svake investicije neophodno je istraživanje, bilo da kupujemo automobil, računar ili kriptovalutu”.
Trenutno se zakoni u Srbiji dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma. Ta zakonska rešenja ne sprečavaju u potpunost da do prevara dođe, ali s druge strane, otežavaju razvoj digitalne industrije.
Za prevarante već postoji zakon
Istovremeno, za rešavanje navedenih prevara nije potrebna nikakva nova regulativa, jer se takvi slučajevi mogu procesuirati na osnovu Krivičnog zakonika. U njemu piše da se zatvorom kažnjava svako ko namerno, radi pribavljanja imovinske koristi, nekoga dovede u zabludu i navede ga da nanese štetu svojoj ili tuđoj imovini.
Međutim, kada se građani odluče da novac investiraju u neku firmu, obično znaju ko stoji iza nje, pa vlasnici ne mogu tek tako da preko noći zatvore firmu i pobegne sa investicijom. Možda je to teško govoriti u zemlji koja je imala Jezdu i Dafinu, kao i u zemlji u kojoj još ne znamo ko stoji iza 24.500 firmi koje nisu upisale stvarnog vlasnika u APR. No, to prema novom Zakonu to neće biti slučaj s onima koji posluju s digtalnom imovinom, tačno će se znati ko je ko.
Kako upućeni kažu, kolike god bile garancije države, jedini način da ne budete prevareni jeste da dobro proverite u šta ulažete i da ne verujete u brzu i laku zaradu koja se nudi na internetu. Prvi investitori u bitcoin su čekali više od 5 godina da bi se njihovih 10 dolara pretvorilo u 10.000 dolara.
Izvor: sajt Startit
Naslov: Redakcija