У циљу да што већи број послодаваца и запослених своје спорове решава дијалогом, уместо тужбама пред судом, почео је рад на изменана и допунама Закона о мирном решавању радних спорова.
Радна група која ће деифинисати и прецизирати одредбе Закона у правцу стварања ефикаснијег система решавања радних спорова, састављена је од представника министарства за рад, синдиката и послодаваца.
„Циљ измена је да се Републичка агенција за мирно решавање радних спорова учини видљивијом него што је сада, јер би повећење броја радних спорова који се решавају пред Агенцијом допринело смањењу броја судских спорова, али и већој сигурности у области радних односа“, рекао је председник Радне групе Зоран Лазић Тањугу.
Решавање спорова мирним путем односно дијалогом уз помоћ миритеља, или арбитара доприноси и бољој радној атмосфери, а на тај начин и бољим резултатима у раду самог послодавца, сматра Лазић, који је и помоћник министра за рад, запошљавање социјална и борачка питања.
Наиме, према статистичким подацима у Србији је тренутно у току преко 40.000 радних спорова који се воде пред судовима, док је за 10 година рада Агенције учешће миритеља и арбитара било затражено у свега 13.500 случајева.
За разлику од судског поступка који се покреће тужбом уз плаћање судске таксе, поступак пред Агенцијом је потпуно бесплатан и не захтева ангажовање адвоката.
Такође, даје странама у спору могућност договора око динамике исплате неисплаћених дуговања.
Према речима Лазића, Радна група је идентификовала неколико кључних ствари које треба изменити у актуелном Закону и ускладити га са Законом о раду и другим прописима из области рада.
„Неке одредбе треба прецизирати и јасније дефинисатии, учинити Агенцију видљивијом за послодавце, запослене и синдикате да би се они што више обраћали Агенцији и своје спорове решавали разговором, а не пред судом“, навео је Лазић.
Радна група, како је навео, до сада је одржала два састанка, и конкретна решења ће се тек утврђивати у заједничком раду социјалних партнера.
„Ми ћемо заједно доћи до конкретних решења, а каква ће она бити на крају – да ли ће се увести двостепеност арбитражног решења, или на неки други начин решити проблеми који постоје у пракси, то ће се видети“, напоменуо је Лазић.
Иначе сви радни спорови који се тичу отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, дискриминације и злостављања на раду, накнаде трошкова који се односе на за исхрану у току рада, долазак и одлазак са рада, исплату јубиларне награде и исплату регреса за коришћење годишњег одмора, могу да се решавају уз помоћ арбитра са листе Агенције.
Најбитнија одлика поступка за мирно решење радног спора је да је арбитражно решење правоснажно и извршно и потпуно исте правне снаге као правоснажна судска пресуда у радном спору.
Додатне предности мирног решавања радног спора, пред Агенцијом су, начела добровољности и ефикасности, јер се поступак води уз сагласност обе стране, а време трајања поступка орочено је на 30 дана у ком року се мора наћи решење прихватљиво за обе стране.
Предвиђено је да стране у спору могу заједнички да изаберу арбитра, са листе која се налази на сајту Агенције www.рамррс.гов.рс, а уколико се о томе не споразумеју, њиховог арбитра одредиће директор Агенције.
Закон о мирном решавању радних спорова регулише и мирно решавање колективних радних спорова, односно учешће миритеља са листе Агенције у колективном преговарању између синдиката и послодаваца, а ради пружања помоћи и спречавања настанка спора.
Миритељи су тако посредовали у преговорима за седам штрајкова и 22 поступка поводом закључивања, измене, допуне или примене колективног уговора.
Извор: сајт tanjug.rs