Просечне зараде по запосленом, мај 2018.

 

Просечна зарада (бруто) обрачуната за мај 2018. године износила је 69.684 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 50.377 динара.

Кумулативни раст бруто зарада у периоду јануар–мај 2018. године, у односу на исти период прошле године, износио је 5,6% номинално, односно 3,9% реално. Истовремено, нето зараде су порасле за 6,0% номинално и за 4,3% реално.

У односу на исти месец претходне године, просечна бруто зарада за мај номинално је већа за 6,4%, а реално за 4,2%, док је просечна нето зарада већа за 6,9% номинално, а за 4,7% реално.

Просечна нето зарада за мај 2018. године износила је 426 евра^[1].

 

1. Просечне зараде, мај 2018.

                                                                                                                                                                                                        РСД

 

2. Индекси зарада[2]

 

Методолошка објашњења

 

Извор података

Истраживање о зарадама заснива се на подацима из обрасца Пореске пријаве за порез по одбитку (образац ППП-ПД). Просечне зараде израчунавају се на основу износа обрачунатих зарада за извештајни месец и броја запослених који је изражен еквивалентом пуног радног времена (full-time equivalent – FTE).

Обухват

Обухваћени су сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД, са обрачунатим зарадама.

Обухваћене су све категорије запослених за које су послодавци, тј. пословни субјекти Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД, са обрачунатим зарадама.

Дефиниција зараде

У истраживању о зарадама (у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана) под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси.

Зараду чине:

– зараде запослених у радном односу, укључујући накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и празником; накнаде за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника); регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонусе и сл.;

– накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова).

Зарадом се не сматрају накнаде по основу уговора о делу, накнаде за боловања дужа од 30 дана, накнаде трошкова запосленима за долазак на посао и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, затим накнаде за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде, солидарне помоћи, као ни остала примања за која се не плаћају порези и доприноси.

 

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже појединим подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

Саопштење РЗС број 202 од 25. 7. 2018.

[1] Просечни месечни курс евра преузет је са сајта Народне банке Србије.

^[2] Да би се обезбедила упоредивост података приликом рачунања индекса, подаци за 2017. годину добијени су из истог извора и на исти начин као и подаци за 2018. годину.