Привредни апелациони суд је донео прву правноснажну пресуду којом је потврђена првостепена пресуда којом је раскинут уговор о кредиту предузећу у швајцарцима.
Након што је новосадска апелација донела две правноснажне пресуде за кредите грађана, сада имамо потврду става да је код CHF кредита дошло до промењених околности на штету дужника и за правно лице, те је уговор услед тога раскинут, саопштило је Удружење банкарских клијената Ефектива.
Тужба је преко удружења Ефектива поднета 2015. године, првостепена пресуда Привредног суда у Београду је донета у децембру 2016, а потврђена је у фебруару ове године. Пресудом је утврђено да је од тренутка подизања кредита 2007. године до краја 2016. године дошло до раста курса франка у односу на динар за 239%.
На име кредита корисник је добио нешто мање од 2 милиона динара, до тренутка доношења пресуде је вратио нешто више од 5 милиона, а преостало је да плати још око 700.000 динара, што представља значајну несразмеру узајамних давања на штету клијента, а што је суд ценио као околности које отежавају испуњење обавеза једне уговорне стране, овде дужника, те да би било неправично такав уговор одржати на снази, пошто као такав више не одговара очекивањима уговорних страна, као ни сврси самог уговора, наводи се у саопштењу.
– Оно што је можда и најбитнија констатација ове пресуде је чињеница да је дужник на овакав начин доведен у неравноправан положај у односу на банку, тј. доведен је у ситуацију да сам сноси ризик пословања банке, у смислу да је ризик курсних и каматних осцилација пренет искључиво на његово пословање. Такође, потврђено је и да валутна клаузула не сме бити инструмент богаћења једне стране, овде банке, већ да она служи искључиво у сврху очувања вредности позајмљеног новца, али до границе једнакости узајамних давања, што код CHF кредита свакако није случај – наводи Ефектива.
Како оцењују, ова пресуда је нови подстрек за око 20.000 задужених у CHF кредитима, који сада на идентичан начин могу да траже раскид уговора, а банкама се пружа могућност договора са клијентима у циљу правичне измене уговора, односно свођења потраживања кроз динарску реституцију.
То подразумева да свака уговорна страна врати оној другој оно што је од ње примила у динарима, уз припис затезне камате, чиме би се код дугорочних стамбених кредита постигао ефекат умањена главнице и месечне рате за 30-70%, док би добар део ових кредита, као што је случај у конкретној пресуди, заправо био у преплати и банка би одређени новац морала да врати клијенту, пише у саопштењу.
Извор: сајт Е-капија