Republički geodetski zavod predstavio je indeks cena stanova za Republiku Srbiju, čime je po prvi put omogućio građanima i privredi besplatan, transparentan i precizan uvid u podatke na osnovu kojih mogu da prate kretanja na tržištu nepokretnosti, saopštio je RGZ.
Indeks cena stanova za Srbiju u trećem tromesečju 2022. iznosi 138,08 i prikazuje oštar rast cena stanova koji traje već celu godinu. Po rastu cena prednjače regioni Vojvodina i grad Beograd, ali je kao i u prethodnih nekoliko tromesečja najsnažniji rast cena u regionu južne i istočne Srbije.
Broj prodatih stanova u trećem tromesečju 2022. manji je za 5,6% u odnosu na isti period 2021. što ukazuje na „smirivanje“ tržišta.
S obzirom da cene i dalje snažno rastu, ukupna vrednost tržišta merena sumom ostvarenih kupoprodaja stanova i dalje je u porastu i to za 12% u poređenju sa trećim tromesečjem 2021. Ovakva slika predstavlja osetno usporavanje rasta tržišta s obzirom da je ukupna vrednost kupoprodaja stanova u prethodnom tromesečju bila veća za čak 26,1% u poređenju s istim periodom prethodne godine.
Ovakvom trendu doprinosi međugodišnji pad broja kupoprodaja stanova finansiranih bankarskim kreditima, navodi se u saopštenju i dodaje da je u prethodnom periodu, u međunarodnim poređenjima, indeks cena stanova u Srbiji imao rastući trend kao i veliki broj zemalja.
RGZ napominje da je Indeks cena stanova za Srbiju razvijen u skladu s međunarodnim metodološkim smernicama i na osnovu modela za masovnu procenu stanova koji pored cena iz kupoprodajnih ugovora uzima u obzir i različite karakteristike nepokretnosti iz relevantnih izvora – Registra cena nepokretnosti, Katastra nepokretnosti, Registra stambenih zajednica, Geosrbije i poreske administracije.
– Praćenje kretanja cena i prometa nepokretnosti je veoma važno za uspešno vođenje ekonomskih politika i razvoj društva. Sa privrednog stanovišta, građevinarstvo, kao nosilac privrednog razvoja je najdirektnije povezano sa tržištem nekretnina. Precizno i kredibilno praćenje trendova na tržištu nepokretnosti je neophodno kako bi svi društveni i privredni segmenti mogli da što efikasnije funkcionišu i kako bi kreatori ekonomskih politika mogli da prate i pravovremeno reaguju na potencijalne rizike – zaključuje se u saopštenju.
Izvor: sajt eKapija
Naslov: Redakcija