Од 126.000 некретнина тргованих прошле године, најскупљи је био стан у центру Београда, чији је квадрат коштао 5.290 евра. Грађани и привредници моћи ће од 1. марта лакше да се одлучују за инвестирање у некретнине, пошто је Републички геодетски завод унапредио систем процене просечне цене некретнина у Србији, наводи се у саопштењу Завода.
Иако се новоградња, по правилу, продаје по вишим ценама у односу на коришћене станове, најскупљи стан у Србији, у прошлој години, ипак није био новоградња.
Продат је у београдској општини Стари град, а за површину од 132 квадратна метра плаћено је готово 700.000 евра, што значи да је цена квадрата била око 5.290 евра, саопштио је Републички геодетски завод.
Најскупљи стан, годину дана раније, у 2015. био је готово двоструко јефтинији, иако исте квадратуре.
Његова цена од 370.000 евра омогућила је новом власнику адресу на Дедињу, у згради са базеном и велнес центром.
Најскупље плаћена кућа у Србији 2016, међутим, није купљена у Београду, већ у Суботици, по цени од 1,2 милиона евра.
Према регистрованим подацима, грађани Србије свега у седам одсто случајева стан купују од инвеститора, односно нове станове и то због виших цена.
Примера ради, на Новом Београду и Палилули потребно је издвојити 55 до 60 одсто више новца за куповину новоградње у односу на просечну цену коришћеног стана, на Врачару је то 30 одсто више, а на Старом граду и Савском венцу од десет до 15 одсто.
У Ужицу се, за комфор новоградње, издваја 50 одсто више новца у односу на просечну цену коришћеног стана, док је у Новом Саду и Крагујевцу то око 20 одсто.
Унапређен систем процене просечне цене некретнина
Грађани и привредници моћи ће од 1. марта лакше да се одлучују за инвестирање у некретнине, пошто је Републички геодетски завод унапредио систем процене просечне цене некретнина у Србији.
Како се истиче у саопштењу РГЗ, Завод је унапредио Регистар цена непокретности, који је део система Масовне процене вредности непокретности.
Подаци РГЗ-а биће јавно доступни од 1. марта.
На веб-сајту Републичког геодетског завода два пута годишње биће презентован извештај о промени просечних цена непокретности у Србији, тако да ће ажурни подаци за 2017, и грађанима и инвеститорима, бити доступни већ 1. септембра.
У Регистру цена непокретности, који води РГЗ, за потребе масовне процене, током прошле године, регистровано је 116.000 уговора о промету непокретности, од тога чак 80 одсто промета чине купопродаје.
Подаци из Регистра цена непокретности и систем масовне процене вредности непокретности треба да обезбеде једнак и праведан третман свих пореских обвезника, грађана и привредника, а за државу ниже трошкове одређивања пореских основица и већи прилив средстава од опорезивања захваљујући комплетном обухвату непокретности, наводи се у саопштењу.
Извор: rts.rs