Дана 29.12.2017.године, донета је прва правноснажна пресуда Апелационог суда у Грчкој, у Пираеусу, бр. 791/2017, у спору по колективној тужби коју су покренуле потрошачке организације у Грчкој заједно са Удружењем корисника кредита индексираних у CHF против EFG Еуробанк Ергасиас СА, која се тиче 70 000 корисника кредита, а којом је суд у целости ставио индексацију у швајцарском франку ван снаге, и то не само за убудуће, већ од почетка уговора, са анулирањем свих последица индексације.
Суд је истакао да кредити индексирани у швајцарским францима нису обични кредити, већ да се ради о сложеном финансијском производу са изузетно великим ризицима, о којима банке нису информисале потрошаче приликом уговарања кредита.
Првостепеном пресудом 334/16, коју је потврдио Апелациони суд, суд је забранио Еуробанци да користи било коју одредбу уговора о кредиту која има за последицу обавезу потрошача да плаћа ануитет у противвредности швајцарског франка по курсу на дан плаћања, као и да користи уговорне одредбе којима је банка била овлашћена да конвертује главницу кредита у евре по курсу швајцарског франка на дан раскида уговора.
Коначно, суд је наложио Еуробанци да изврши прерачунавање свих CHF индексираних кредита – и то како ануитета, тако и главнице, на основу курса на дан давања кредита и запретио Еуробанци казном од 3.000,00 евра за свако поједничано кршење предметне судске одлуке.
Суд је истакао да уговорне одредбе и услови у CHF индексираним кредитима не испуњавају захтев транспарентности, односно да иако одредбе могу бити граматички тачне, да потрошачи нису добили адекватне и потпуне информације у вези озбиљног валутног ризика, као и да нису могли да предвиде, на бази јасног и мерљивог критеријума, економске последице које могу настати, а посебно да нису могли да схвате и предвиде укупан трошак кредитирања који је недефинисан и који може бити увећан не само у ануитету, већ и у главници.
Између осталог, суд је навео да су кредити индексирани у швајцарском франку непосредно повезани са девизним тржиштемо чему су потрошачи такође морали да буду обавештени; да потрошачима није била саопштена чињеница да је почетком 2007.године, постојала депресијација валутног ризика евра од 30 %, а о чему је банке информисао ММФ исте године; да је банка морала да пружи информације како ће тачно деловати на преостали дуг велика депресијација евра и истовремено повећање каматних стопа; да је о таквом конкретном производу, који није обични хипотекарни кредит, него је сложени финансијски производ, банка морала информисати потрошаче путем посебних саветника с посебним квалификацијама за такав посао; да је банка знала да потрошачи нису имали изворе прихода у швајцарском франку, те да нису шпекулисали код уговарања кредита као улагачи, него су тај кредит узели искључиво због понуђене ниже каматне стопе; да је банка знала да ће доћи до велике депресијације евра и последично до промене кредитне способности дужника потрошача и то изнад њихових могућности.
У Грчкој су покренуте још две колективне тужбе, против Националне банке Грчке, број Пресуде 799/2017 (оснивач Војвођанске банке) и Алфа банке, број пресуде 800/2017 у којима је донета идентична одлука као у случају против EFG Еуробанке, а у корист потрошача. Пресуде у овим споровима су за сада првостепене, за разлику од Пресуде против EFG Еуробанке који је правноснажно окончан.
СРБИЈА
Индексирани кредити нису у Србји били предвиђени као законска могућност, те нису ни у складу са Законом о облигационим односима, истима су вишеструко повређена права свих корисника кредита одсуством детаљног информисања као и нарушавањем њихових економских инререса, повређене су све норме Кодекса професионалне етике из 2006.године које су банке биле дужне да поштују и били су забрањени Одлуком централне банке из 2007.године која је дефинисала да резиденти могу вршити послове са финансијским дериватима само на организованом тржишту у иностранству, преко банке. На крају, када би се говорило о кредиту са валутном клаузулом, а како погрешно називају ове кредите, а не сложеним уговорима са финансијским инструментом, чак ни тада нема законитости, јер се Закон о девизном пословању примењује на девизне кредите дате резидентима и динарске кредите дате нерезидентима (а не на динарске кредите дате резидентима).
Ради наведеног, ови уговору су у Србији не само непоштени, већи дубоко незаконити.
Имајући у виду са се пресуде у Србији доносе „У име народа“, што значи у складу са домаћим прописима, а не само по личном судијском уверењу, незнању и незаинтресованости, од понедељка, 22.01.2018.године Удружење ће јавно објављивати све пресуде и решења суда донета у предментима индексираних кредита, уз нужну анонимизацију података о кориснику, док ће сви остали подаци бити свима јавно доступни, ради контроле рада суда од истог тог народа.
Такође, Удружење CHF Србија ће јавно објављивати сву документацију, првенствено која се тиче понашања банка у конкретним случајевима, као и јавно информисати јавност да ли банке врше резервисања по овим спорним кредитима, како се понашају ревизорске куће и централна банка.
Извор: сајт CHF Србија