Укупна спољнотрговинска
робна размена Србије за период јануар–август
2017. године износи:
– 24.699,9 милионa долара – пораст од 11,8% у односу на исти период претходне године;
– 22.418,8 милиона евра – пораст од 13,2% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 10.896,5 мил. долара, што чини раст од 11,9% у односу на исти
период претходне године, а увезено је
робе у вредности од 13.803,4 мил. долара, што је за 11,6% више него у истом периоду претходне године.
Извоз
робе, изражен у еврима,
имао је вредност од 9.891,1 милиона, и то је повећање од 13,4% у поређењу са истим периодом претходне
године. Увоз робе је имао вредност
од 12.527,7 милиона, што представља повећање од 13,1% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 2.906,9 мил. долара, што чини повећање од 10,5% у односу на исти период претходне године.
Изражен у еврима, дефицит износи 2.636,6 милиона, што је повећање од 11,8% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност
увоза извозом је 78,9% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,7%.
Посматрано
регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (33,0%);
следе Београдски регион (26,8%), Регион Шумадије и Западне Србије (24,7%), Регион Јужне и
Источне Србије (15,5%),
а око 0,1% извоза неразврстано је по
територијама.
Највеће учешће у
увозу Србије имао је Београдски регион (45,8%);
следе Регион Војводине (27,3%),
Регион Шумадије и Западне Србије (16,7%), Регион Јужне и Источне Србије (9,6%),
а око 0,7% увоза није разврстано по територијама.
Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по
регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске
декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити
произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у
виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса
највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су
енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип
претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 55,7% (6.073,2 мил.
долара), следе роба за широку потрошњу – 33,9% (3.695,0) и
опрема – 10,3% (1.127,6). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,7 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за
репродукцију – 57,4% (7,920,8 мил. долара), следе роба за широку потрошњу –
18,3% (2.519,6) и опрема
– 11,5% (1.584,1). Некласификована роба по
намени износи 12,9% (1.778,9 мил.
долара).
Спољнотрговинска робна размена је била највећа са земљама са којима
Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске
уније чине 64,3% укупне размене.
Главни
спољнотрговински партнери, појединачно, били су:
|
Извоз |
мил. USD |
мил. EUR |
Увоз |
мил. USD |
мил. EUR |
|
|
|
|
|
|
|
|
Италија |
1472.6 |
1343.9 |
Немачка |
1753.7 |
1591.1 |
|
Немачка |
1390.8 |
1262.1 |
Италија |
1381.6 |
1255.9 |
|
Босна и Херцеговина |
861.1 |
780.0 |
Кина |
1091.5 |
989.0 |
|
Руска Федерација |
656.2 |
594.4 |
Руска Федерација |
1034.2 |
942.9 |
|
Румунија |
555.7 |
504.6 |
Мађарска |
645.2 |
585.8 |
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у
размени од 1.322,9 мил. долара, који је резултат углавном извоза
пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића),
гвожђа и челика, друмских возила, производа од метала. Када је реч о увозу, најзаступљенији
су камени угаљ, кокс и брикети, гвожђе и челик, поврће и воће, плута и дрво.
Извоз Србије износи 1.894,2 а увоз 571,3 мил. долара за
посматрани период. Покривеност увоза извозом је 331,6%. Изражено у еврима, извоз износи 1.714,9 а увоз 517,1 мил. евра (суфицит је 1197.8 мил. евра, а покривеност
увоза извозом 331,6%).
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен
је са земљама из окружења: Црном Гором (извоз разних врста пића и дизел-аутомобила,
а увози се највише свињско месо, димљено или сушено), Босном и Херцеговином
(извози се највише уље од сунцокрета и пшеница, а увози се кокс и полукокс од
каменог угља) и Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и уља од
сунцокрета, а увоз највише заварених цеви од гвожђа и челика). Од осталих
земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Италијом, Хрватском, Словачком и Великом Британијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за
мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре
свега нафте и гаса). Следи дефицит са Немачком, Турском,
Пољском (увоз делова за моторна возила), Ираком, Мађарском, Белгијом,
Аустријом и Украјином (увоз руде гвожђа и
концентрата).
Према
одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих
пет одсека чини 32,0% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 26,8% укупног
увоза. Одсек неразврстана роба, у
који се сада укључује и роба на царинском складишту и у
слободној зони, има учешће у укупном увозу од 13,0% (подаци су
дати у наредној табели):
|
Извоз |
мил. |
мил. |
Увоз |
мил. |
мил. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Друмска |
948.3 |
866.9 |
Друмска |
1143.1 |
1043.1 |
|
Електричне |
933.9 |
848.0 |
Нафта |
885.3 |
800.2 |
|
Поврће |
590.4 |
533.1 |
Електричне |
703.1 |
637.5 |
|
Обојени |
520.3 |
472.1 |
Индустр. машине за општу употребу |
496.1 |
449.1 |
|
Гвожђе и челик |
490.5 |
444.9 |
Медицински и фармацеутски производи |
471.0 |
428.7 |
У августу
2017. године извезено је робе у вредности од 1.399,7 милиона долара, што чини повећање од
20,6% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.807,2 милиона
долара, што је повећање од 18,8% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима, извезено је робе у
вредности од 1.188,6 милиона евра, што чини повећање од 14,7% у
односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.534,1 милион
евра, што чини повећање од 12,9% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у
доларима, десезонирани индекс за август 2017/јул
2017. године показује раст извоза за 5,4% и раст увоза за 1,7%. Рачунато
у еврима, десезонирани индекс за август 2017/јул
2017. године показује раст извоза за 4,0% и раст увоза за 0,7%.
Према
Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец август:
На листи првих 5
производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (64 мил.
долара);
друго место припада извозу нових спољних
гума за аутомобиле (50 мил. долара); на трећем месту је
извоз топло ваљаних производа (гвожђе и
нелегирани челик) у котуровима, у вредности од 33
мил. долара; извоз рафинисаног бакра износио
је 29
мил. долара; последње место припада извозу цигарета које садрже дуван, а који је износио
22
мил. долара.
Листа првих 5
производа у увозу показује да је сирова нафта (97
мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају су делови и прибор за моторна возила (44 мил. долара). На трећем месту увозне листе је увоз лекова
за малопродају (36 мил. долара). Природни гас смо увезли
за 32 мил. долара. Последње место заузима увоз кокса и полукокса од каменог угља, са 28 мил. долара.
Саопштење за јавност
Републичког завода за статистику од 29. 9. 2017. године
Напомена: Републички
завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и
Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију
(укупно).
< <