Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-фебруар 2018. године износи:
– 6.730,2 милионa долара – пораст од 33,0% у односу на исти период претходне године;
– 5.483,9 милиона евра – пораст од 15,5% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 2.905,7 мил. долара, што чини раст од 31,0% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 3.824,5 мил. долара, што је за 34,5% више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2.367,5 милиона, и то је повећање од 13,8% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 3.116,4 милиона, што представља повећање од 16,8% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 918,7 мил. долара, што чини повећање од 46,9% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 748,9 милиона, што је повећање од 27,7% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 76,0% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,0%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,9%); следи Београдски регион (26,7/%), Регион Шумадије и Западне Србије (23,7%), Регион Јужне и Источне Србије (16,4%), а око 0,2% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,6%); следе Регион Војводине (28,8%), Регион Шумадије и Западне Србије (15,5%), Регион Јужне и Источне Србије (9,2%), а око 0,9% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 58,5% (1.700,0 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 30,9% (898,6) и опрема, 10,6% (307,1). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,1 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 57,3% (2.192,1 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 18,1% (692,2), и опрема, 11,9% (455,1). Некласификована роба по намени износи 12,7% (485,1 мил. долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,2% укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су:
| Извоз | мил. УСД | мил. ЕУР | Увоз | мил. УСД | мил. ЕУР |
| Италија | 423.3 | 344.8 | Немачка | 475.7 | 387.0 |
| Немачка | 374.0 | 304.9 | Руска федерација | 358.6 | 294.0 |
| Босна и Херцеговина | 219.8 | 179.0 | Италија | 352.8 | 286.9 |
| Руска федерација | 176.9 | 144.1 | Кина | 330.6 | 269.4 |
| Мађарска | 116.1 | 94.7 | Мађарска | 202.1 | 164.9 |
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 302,8 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, друмских возила, нафте и нафтних деривата. Извоз Србије износи 444,5 а увоз 141,7 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 313,7%. Изражено у еврима, извоз износи 361,9 а увоз 115,5 мил. евра (суфицит је 246,4 мил. евра, а покривеност увоза извозом 313,3%).
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и пшеница, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (камиони дизел >20 t и руде олова и концентрати, а увозе се највише лигнит и димљено свињско месо) и Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и отпаци од гвожђа и челика, а увозе се највише топловаљани производи и остале заварене цеви). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Словачком, Великом Британијом, Хрватском, Шведском и Словенијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са: Немачком, Турском, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Белгијом, САД, Индијом, Корејом, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрати)…
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 35,9% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 25,1% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 12,7%.
| Извоз | мил. USD | мил. EUR | Увоз | мил. USD | мил. EUR |
| Електричне машине и апарати | 318.2 | 259.3 | Електричне машине и апарати | 244.4 | 199.1 |
| Друмска возила | 241.5 | 196.7 | Друмска визила | 243.5 | 198.0 |
| Гвожђе и челик | 187.5 | 152.8 | Нафта и нафтни деривати | 213.2 | 174.9 |
| Обојени метали | 148.8 | 121.4 | Индустријске машине за општу употребу | 130.0 | 105.7 |
| Производи од каучука, нигде непоменути | 147.4 | 120.1 | Медицински и фармацеутски производи | 128.6 | 104.7 |
У фебруару 2018. године извезено је робе у вредности од 1.507,2 милиона долара, што чини повећање од 23,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 2.020,8 милиона долара, што је повећање од 30,4% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 1.217,5 милиона евра, што чини повећање од 6,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.632,8 милиона евра, што чини повећање од 12,5% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс фебруар 2018/јануар 2018. године показује пад извоза за 2,8% и пад увоза за 1,5%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс фебруар 2018/јануар 2018. године показује пад извоза за 2,6% и пад увоза за 1,7%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец фебруар:
На листи првих 5 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (91 мил. долара); друго место припада извозу топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима (47 мил. долара); на трећем месту је извоз нових спољних гума за аутомобиле са 44 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3 био је 37 мил долара; последње место припада извозу дизел аутомобила, до 1500 cm3, са 33 мил. долара.
Листа првих 5 производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила (73 мил. долара) наш први увозни производ. Друга по значају је сирова нафта (57 мил. долара).На трећем месту увозне листе је природни гас (57 мил. долара). Лекове за малопродају смо увезли за 47 мил. долара. Последње место заузима увоз телефона за мрежу станица са 27 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 30.3.2018. године
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).