< <
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије
за јануар 2018. године износи:
– 3.189,4 милионa долара – пораст
од 39,1% у односу на исти период претходне године;
– 2.623,0 милиона евра – пораст
од 21,6% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 1.390,4 мил.
долара, што чини раст од 39,2% у односу на исти период претходне године, а увезено
је робе у вредности од 1.799,0 мил. долара, што је за 39,1% више
него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима,
имао је вредност од 1.143,3 милиона, и то је повећање од 21,6% у
поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност
од 1.479,7 милиона, што представља повећање од 21,6% у односу на исти
период прошле године.
Дефицит износи 408,6 мил. долара, што чини повећање
од 38,8% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима,
дефицит износи 336,4 милиона, што је повећање од 21,8% у поређењу са истим
периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 77,3%
и незнатно је већа од покривености у истом периоду претходне године, када је
износила 77,2%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу
Србије имао је Регион Војводине (33,2%); следи Београдски регион (26,6/%),
Регион Шумадије и Западне Србије (23,4%), Регион Јужне и Источне Србије
(16,7%), а око 0,1% извоза неразврстано је по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски
регион (45,2%); следе Регион Војводине (29,7%), Регион Шумадије и Западне
Србије (15,1%), Регион Јужне и Источне Србије (9,2%), а око 0,8% увоза није
разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и
Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према
седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи
да власници робе, по Царинском закону, могу бити произвођачи, корисници,
извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења
података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом обухватају
Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију
Србије.
У структури извоза по намени производа
(принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију –
60,1%(835,0 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 30,7% (426,5) и
опрема – 9,3% (129,0). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,0 мил.
долара).
У структури увоза по намени производа
највише су заступљени производи за репродукцију – 58,1% (1.046,1 мил. долара),
следе роба за широку потрошњу – 17,1% (306,9) и опрема – 10,4% (186,6).
Некласификована роба по намени износи 14,4% (259,4 мил. долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са
земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље
чланице Европске уније чине 63,9% укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери, појединачно,
били су:
|
Извоз |
мил. USD |
мил. EUR |
Увоз |
мил. USD |
мил. EUR |
|
Италија |
200.8 |
165.0 |
Немачка |
207.3 |
170.3 |
|
Немачка |
187.3 |
154.1 |
Руска |
183.1 |
151.7 |
|
Босна |
102.1 |
83.9 |
Кина |
161.8 |
133.1 |
|
Руска |
80.2 |
66.0 |
Италија |
148.8 |
122.1 |
|
Мађарска |
59.0 |
48.5 |
Мађарска |
105.2 |
86.6 |
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA,
са којима имамо суфицит у размени од 132,4 мил. долара, који је резултат
углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне
врсте пића), гвожђа и челика, затим производа од неметалних минерала, као и медицинских
и фармацеутских производа. Извоз Србије износи 200,7 а увоз 68,3 мил. долара за
посматрани период. Покривеност увоза извозом је 293,9%. Изражено у еврима,
извоз износи 164,9 а увоз 56,1 мил. евра (суфицит је 108,8 мил.
евра, а покривеност увоза извозом 293,9%).
Посматрано појединачно по земљама, највећи
суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином
(извозе се највише гасна уља и патике за спорт, а увози се кокс и полукокс од
каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (лекови и руде олова и
концентрати, а увозе се највише димљено свињско месо и лигнит) и
Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе
се највише топловаљани производи и остале заварене цеви). Од осталих земаља
истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Словачком, Великом Британијом,
Хрватском, Словенијом и Шведском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином
(због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због
увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Мађарском,
Турском, Белгијом, Пољском (увоз делова за моторна возила), Немачком, Ираком,
Корејом, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрати).
Према одсецима Стандардне међународне трговинске
класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 36,7% укупног
извоза. Увоз првих пет одсека чини 25,6% укупног увоза. Одсек неразврстана
роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној
зони, има учешће у укупном увозу од 14,5%.
|
Извоз |
мил. USD |
мил. EUR |
Увоз |
мил. USD |
мил. EUR |
|
|
|
|
|
|
|
|
Електричне |
155.8 |
128.1 |
Нафта |
123.4 |
101.9 |
|
Друмска |
110.6 |
90.8 |
Електричне |
111.3 |
91.6 |
|
Гвожђе |
96.4 |
79.3 |
Друмска |
97.5 |
80.0 |
|
Обојени |
77.0 |
63.4 |
Гас, |
64.4 |
53.4 |
|
Производи |
70.1 |
57.7 |
Медицински |
63.4 |
52.1 |
Рачунато у доларима, десезонирани
индекс јануар 2018/децембар 2017. године показује раст извоза за 9,8% и
раст увоза за 9,4%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јануар
2018/децембар 2017. године показује раст извоза за 8,5% и раст увоза за
3,5%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ)
за месец јануар:
На листи првих 5 производа у извозу, прво
место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (91
мил. долара); друго место припада извозу топло ваљаних производа
(гвожђе и нелегирани челик) у котуровима (55 мил. долара); на трећем месту
је извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод
1500 cm3, са 41 мил. долара; извоз нових
спољних гума за аутомобиле био је 38 мил долара; последње место припада
извозу рафинисаног бакра, са 36 мил. долара.
Листа првих 5 производа у увозу показује
да је сирова нафта (86 мил. долара) наш први увозни производ. Други
по значају је природни гас (59 мил. долара). На трећем месту увозне
листе су делови и прибор за моторна возила (55 мил. долара). Лекове
за малопродају увезли смо за 49 мил. долара. Последње место заузима увоз осталих
електричних проводника за напон < 1000 V, са 24 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за
статистику од 12. 3. 2018. године
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже
подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података
за Републику Србију (укупно).