Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јун 2017. године износи:
– 18.465,1 милионa долара – пораст од 9,6% у односу на исти период претходне године;
– 17.067,9 милиона евра – пораст од 13,2% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 8.072,7 мил. долара, што чини раст од 10,0% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 10.392,4 мил. долара, што је за 9,3% више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 7.461,5 милиона, и то је повећање од 13,6% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 9.606,4 милиона, што представља повећање од 12,9% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 2.319,8 мил. долара, што чини повећање од 6,9% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 2.145,0 милиона, што је повећање од 10,4% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 77,7% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 77,2%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,9%); следе Београдски регион (26,6%), Регион Шумадије и Западне Србије (25,5%), Регион Јужне и Источне Србије (14,9%), а око 0,1% извоза неразврстано је по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,8%); следе Регион Војводине (26,9%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,2%), Регион Јужне и Источне Србије (9,4%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом обухвата Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 55,9% (4.511,0 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 33,9% (2.733,1) и опрема – 10,3 (828,0). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,5 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 56,3% (5.852,0 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 18,4% (1.912,3) и опрема – 11,2% (1.163,0). Некласификована роба по намени износи 14,1% (1.465,2 мил. долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Италија (1.179,7 мил. долара), Немачка (1.022,3), Босна и Херцеговина (615,3), Руска Федерација (470,8) и Румунија (415,6).
У увозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Немачка (1.317,1 мил. долара), Италија (1.068,2), Руска Федерација (827,1), Кина (809,4) и Мађарска (480,8).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,9% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 943,0 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, друмских возила, производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су камени угаљ, кокс и брикети, гвожђе и челик, поврће и воће, електрична енергија. Извоз Србије износи 1.349,1 а увоз 406,1 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 332,2%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином (извози се највише уље од сунцокрета и пшеница, а увози се кокс и полукокс од каменог угља), Црном Гором (извозе се топловаљане траке у котуровима и дизел–
-аутомобили, а увози се највише свињско месо, димљено или сушено) и Македонијом (извозе се топловаљане траке у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе се највише заварене цеви од гвожђа и челика). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Италијом, Бугарском, Словачком, Хрватском и Великом Британијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Немачком, Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Мађарском, Ираком, Белгијом, Аустријом, Украјином.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (792,0 мил. долара), електричне машине и апарати (697,0), поврће и воће (403,8), обојени метали (385,6) и житарице и производи од њих (380,4). Извоз ових пет одсека чини 32,9% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (934,9 мил. долара), нафта и нафтни деривати (632,2), електричне машине и апарати (518,3), медицински и фармацеутски производи (368,0) и индустријске машине за општу употребу (359,4), а њихов увоз чини 27,1% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 14,2%.
У јуну 2017. године извезено је робе у вредности од 1.521,0 милиона долара, што чини повећање од 14,3% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.918,5 милиона долара, што је повећање од 6,0% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.359,5 милиона евра, што чини повећање од 14,2% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.714,9 милиона евра, што чини повећање од 5,9% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс јун 2017/мај 2017. године показује пад извоза за 0,1% и пад увоза за 2,4%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јун 2017/мај 2017. године показује пад извоза за 0,9% и пад увоза за 3,7%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец јун:
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (67 мил. долара); друго место припада извозу аутомобила, дизел, снаге до 1500 cm3 (46 мил. долара); на трећем месту је извоз нових спољних гума за аутомобиле, у вредности од 37 мил. долара; извоз кукуруза износио је 36 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000 али испод 1500 cm3, износио је 32 мил. долара; следи извоз рафинисаног бакра са 30 мил. долара; извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима износио је 23 мил. долара; извоз аутомобила, дизел, преко 1500 али испод 2500 cm3, износио је такође 23 мил. долара; следи извоз делова за ротационе електричне машине са 22 мил. долара; последње место припада извозу цигарета које садрже дуван, са 21 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила (85 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају је увоз сирове нафте (70 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (50 мил. долара). Природни гас смо увезли за 32 мил. долара, а увоз гасних уља је износио 22 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1500 али испод 2500 cm3, износио је 17 мил. долара. Остале електричне проводнике за напон <1000V, увезли смо за такође 17 мил. долара. На увоз руде бакра и концентрате потрошено је 16 мил. долара, колико је износио и увоз телефона за мрежу станица. Последње место заузима увоз жице од рафинисаног бакра са 14 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 31. 7. 2017. године
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).