Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за јануар 2017. године износи:
– 2.310,9 милионa долара – пораст од 10,6% у односу на исти период претходне године;
– 2.173,7 милиона евра – пораст од 13,2% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 995,9 мил. долара, што чини раст од 7,6% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 1.315,0 мил. долара, што је за 13,0% више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе изражен у еврима, имао је вредност од 937,0 милиона, и то је повећање од 10,1% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 1.236,7 милиона, што представља повећање од 15,6% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 319,1 мил. долара, што чини повећање од 34,1% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 299,7 милиона, што је повећање од 36,9% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 75,7% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,5%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,1%); следи Београдски регион (26,2%), Регион Шумадије и Западне Србије (25,9%), Регион Јужне и Источне Србије (15,6%), а око 0,2% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,7%); следе Регион Војводине (27,9%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,3%), Регион Јужне и Источне Србије (8,4%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе по царинском закону могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 55,9% (556,6 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 34,6% (344,3) и опрема – 9,4% (94,1). Некласификована роба по намени износи 0,1% (0,8 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 55,6% (731,2 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 16,8% (220,6) и опрема – 9,5% (124,5). Некласификована роба по намени износи 18,2% (238,7 мил. долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Италија (153,6 мил. долара), Немачка (141,0), Босна и Херцеговина (67,1), Руска Федерација (60,2) и Мађарска (40,5).
У увозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Немачка (162,0 мил. долара), Руска Федерација (139,1), Италија (119,7), Кина (117,7) и Мађарска (63,5).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 65,0% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA са којима имамо суфицит у размени од 85,2 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 139,8, а увоз 54,6 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 256,0%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Италијом, Бугарском, Словачком, Хрватском, Великом Британијом, САД и Румунијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Мађарском, Немачком и Белгијом.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (96,5 мил. долара), електричне машине и апарати (95,5), обојени метали (55,5), поврће и воће (54,1) и гвожђе и челик (46,9). Извоз ових пет одсека чини 35,0% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (76,5), електричне машине и апарати (70,2), природни гас (51,2 мил. долара), медицински и фармацеутски производи (48,5) и друмска возила (41,3), а њихов увоз чини 21,9% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 23,2%.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс јануар 2017/децембар 2016. године показује пад извоза за 3,5% и пад увоза за 1,8%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јануар 2017/децембар 2016. године показује пад извоза за 6,2% и пад увоза за 5,7%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец јануар:
на листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (52 мил. долара); друго место припада извозу дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (40 мил. долара); на трећем месту је извоз рафинисаног бакра у вредности од 24 мил. долара; следи извоз нових спољних гума за аутомобиле са такође 24 мил. долара; извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима износио је 17 мил. долара, колико је био и извоз смрзнуте малине; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000 али испод 1500 cm3, износио је такође око 17 мил. долара, колико је био и извоз делова за седишта; извоз свеже јабуке вредео је 16 мил. долара; последње место припада извозу хартије и картона, премазаних пластиком, са 15 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да је сирова нафта (67 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају је увоз природног гаса (47 мил. долара). На трећем месту увозне листе су лекови за малопродају (34 мил. долара). Увоз електричне енергије вредео је 33 мил. долара. На увоз телефона за мрежу станица потрошено је 19 мил. долара. Кокс и полукокс од каменог угља смо увезли за 16 мил. долара. Увоз осталих електричних проводника, за напон <1000V, износио је 12 мил. долара. Руде бакра и концентрате увезли смо за 10 мил. долара. На увоз аутомобила, дизел, преко 1500 али испод 2500 cm3, потрошено је 9 мил. долара. Последње место заузима увоз остале хартије и картона, са 8 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 17. 3. 2017. године
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).