Према Саопштењу за јавност Републичког завода за статистику, од 17. 7. 2017. године укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар–децембар 2016. године износи:
– 34.130,1 милионa долара – пораст од 8,0% у односу на исти период претходне године;
– 30.813,7 милиона евра – пораст од 8,4% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 14.883,3 мил. долара, што чини раст од 11,2% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 19.246,8 мил. долара, што је за 5,7% више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 13.432,1 милиона, и то је повећање од 11,6% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 17.381,6 милиона, што представља повећање од 6,1% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 4.363,5 мил. долара, што чини смањење од 9,7% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 3.949,5 милиона, што је смањење од 9,1% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 77,3% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 73,5%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,1%); следе Регион Шумадије и Западне Србије (26,3%), Београдски регион (25,8%), Регион Јужне и Источне Србије (15,7%), а око 0,1% извоза није разврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (46,1%); следе Регион Војводине (26,0%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,1%), Регион Јужне и Источне Србије (9,9%), а око 0,8% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе по царинском закону могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом обухватају Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 51,9% (7.722,4 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 37,0% (5.505,7) и опрема – 11,1% (1.654,4). Некласификована роба по намени износи 0,0% (1,0 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 55,7% (10.718,0 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 20,5% (3.954,0) и опрема – 13,0% (2.510,2). Некласификована роба по намени износи 10,7% (2.064,7 мил. долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Италија (2.168,8 мил. долара), Немачка (1.940,4), Босна и Херцеговина (1.240,7), Румунија (851,6) и Руска Федерација (795,1).
У увозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били: Немачка (2.476,2 мил. долара), Италија (1.986,1), Кина (1.603,9), Руска Федерација (1.511,2) и Мађарска (881,8).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,4% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA са којима имамо суфицит у размени од 1.911,3 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 2.673,2 а увоз 761,9 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 350,9%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Италијом, Бугарском, Великом Британијом, Словачком и Хрватском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са Немачком, Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском, Турском, Белгијом, Аустријом, Француском и Ираком.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (1.527,9 мил. долара), електричне машине и апарати (1.241,5), поврће и воће (806,5), житарице и производи од њих (701,2) и погонске машине и уређаји (669,2). Извоз ових пет одсека чини 33,2% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (2.002,1 мил. долара), нафта и нафтни деривати (1.078,6), електричне машине и апарати (913,2), индустријске машине за општу употребу (714,9) и медицински и фармацеутски производи (652,4), а њихов увоз чини 27,9% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 10,8%.
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.