Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар–октобар 2016. године износи:
– 28.251,0 милионa долара – пораст од 7,2% у односу на исти период претходне године;
– 25.314,5 милиона евра – пораст од 7,2% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 12.360,4 мил. долара, што чини раст од 10,1% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 15.890,6 мил. долара, што је за 5,1% више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 11.074,1 милион, и то је повећање од 10,1% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 14.240,4 милиона, што представља повећање од 5,1% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 3.530,2 мил. долара, што чини смањење од 9,3% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 3.166,4 милиона, што је смањење од 9,1% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 77,8% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 74,3%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (31,4%); следe Регион Шумадије и Западне Србије (26,9%), Београдски регион (25,5%), Регион Јужне и Источне Србије (16,1%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,5%); следе Регион Војводине (26,0%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,7%), Регион Јужне и Источне Србије (9,9%), а око 0,9% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 51,6%(6.375,4 мил. долара); следе роба за широку потрошњу – 37,5% (4.632,8) и опрема – 10,9% (1.351,3). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,8 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 53,2% (8.454,7 мил. долара); следе роба за широку потрошњу – 19,2% (3.046,0) и опрема – 11,7% (1.862,9). Некласификована роба по намени износи 15,9% (2.523,9 мил. долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно, били су: Италија (1.846,2 мил. долара), Немачка (1.635,6), Босна и Херцеговина (1.034,9), Румунија (677,2) и Руска Федерација (650,9).
У увозу, главни спољнотрговински партнери појединачно, били су: Немачка (2.049,6 мил. долара), Италија (1.668,6), Кина (1.312,6), Руска Федерација (1.217,0) и Мађарска (724,8).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,7% укупне размене.
Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 1.599,9 мил. долара, који је резултат извоза углавном пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 2.222,9 а увоз 623,0 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 356,8%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Италијом, Бугарском, Великом Британијом, Словачком и Хрватском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са: Пољском (увоз делова за моторна возила), Немачком, Мађарском, Турском, Белгијом, Аустријом, Ираком, Француском.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (1.325,5 мил. долара), електричне машине и апарати (1.028,2), поврће и воће (675,1), погонске машине и уређаји (560,4), и житарице и производи од њих (546,6). Извоз ових пет одсека чини 33,5% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (1.599,5 мил. долара), нафта и нафтни деривати (839,9), електричне машине и апарати (726,4), индустријске машине за општу употребу (553,7) и медицински и фармацеутски производи (537,6), а њихов увоз чини 26,8% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 15,9%.
У октобру 2016. године извезено је робе у вредности од 1.267,5 милиона долара, што чини повећање од 7,6% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.648,0 милиона долара, што је смањење од 0,9% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.145,9 милиона евра, што чини повећање од 9,2% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.490,8 милиона евра, што је повећање од 0,7% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс октобар 2016 / септембар 2016. године показује пад извоза за 2,0% и раст увоза за 1,9%. Рачунато у еврима, десезонирани октобар 2016 / септембар 2016. године показује раст извоза за 0,2% и раст увоза за 2,2%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец октобар:
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (56 мил. долара); друго место припада извозу дизел аутомобила, снаге до 1500 cm3 (32 мил. долара); на трећем месту је извоз кукуруза у вредности од 30 мил. долара; следи извоз нових спољних гума за аутомобиле са 27мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3 износио је 24 мил. долара; извоз цигарета које садрже дуван вредео је 22 мил. долара; извоз смрзнуте малине вредео је 19 мил. долара; следи извоз хулахоп чарапа са 18 мил. долара, колико је износио и извоз делова за ротационе електричне машине; последње место заузимају генератори наизменичне струје, снаге преко 750 kVA, са такође 18 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да су делови и прибор за моторна возила (61 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају је увоз лекова за малопродају (37 мил. долара).На трећем месту увозне листе је сирова нафта (31 мил. долара). На увоз аутомобила, дизел, преко 1500, али испод 2500 cm3, потрошено је 30 мил. долара. Увоз природног гаса вредео је 22 мил. долара. Увоз железничких и трамвајских вагона износио је 16 мил. долара, колико и увоз телефона за мрежу станица. На увоз кокса и полукокса од каменог угља потрошено је 15 мил. долара, док смо гасна уља увезли за 14 мил. долара. Последње место заузима увоз електричних проводника за напон=<1000 V, са 13 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 30.11. 2016.
Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.