Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за јануар–децембар 2015. године износи:
– 31.581,4 милионa долара – пад од 10,9% у односу на исти период претходне године;
– 28.421,2 милиона евра – пораст од 6,6% у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 13.365,2 мил. долара, што чини пад од 10,0% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 18.216,2 мил. долара, што је за 11,6% мање него у истом периоду претходне године. Пад извоза и увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 12.028,4 милиона, и то је повећање од 7,8% у поређењу са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 16.392,8 милиона, што представља повећање од 5,8% у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 4.851,0 мил. долара, што чини смањење од 15,8% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 4.364,4 милиона, што је повећање од 0,6% у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 73,4% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 72,0%.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (32,1%); следи Регион Шумадије и Западне Србије (28,9%), Београдски регион (22,8%), Регион Јужне и Источне Србије (16,1%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,7%); следе Регион Војводине (28,1%), Регион Шумадије и Западне Србије (17,2%), Регион Јужне и Источне Србије (10,2%), а око 0,8% увоза није разврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.
Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 52,8% (7.055,7 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 38,1% (5.098,1) и опрема, 9,1% (1.210,3). Некласификована роба по намени износи 0,0% (1,0 мил. долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 57,3% (10.445,7 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 19,1% (3.486,4), и опрема, 11,8% (2.153,0). Некласификована роба по намени износи 11,7% (2.131,1 мил. долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (2.163,0 мил. долара), Немачка (1.672,5), Босна и Херцеговина (1.171,9), Румунија (745,5) и Руска Федерација (724,8).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (2.256,3), Италија (1.923,4 мил. долара), Руска Федерација (1.748,5), Кина (1.540,6) и Мађарска (867,4).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,8% укупне размене.
Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 1.734,9 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Извоз Србије износи 2.485,8 а увоз 750,9 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 331,0%.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Румунијом, Бугарском. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са, Немачком, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Турском, Швајцарском, Аустријом, Белгијом.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: друмска возила (1.569,1 мил. долара), електричне машине и апарати (1.031,4), поврће и воће (764,0), житарице и производи од њих (638,1) и обојени метали (563,1). Извоз ових пет одсека чини 34,2% укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (1.828,6 мил. долара), нафта и нафтни деривати (1.190,3), електричне машине и апарати (770,0), индустријске машине за општу употребу (684,1) и природни гас (617,6), а њихов увоз чини 27,9% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 11,7%.
У децембру 2015. године је извезено је робе у вредности од 1.072,0 милиона долара, што чини пад од 9,6% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.613,5 милиона долара, што је пад од 7,9% у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 986,9 милиона евра, што чини повећање од 3,0% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.484,6 милиона евра, што чини повећање од 4,9% у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс децембар 2015 / новембар 2015. године показује незнатан пад извоза за 0,02% и пад увоза за 1,2%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс децембар 2015 / новембар 2015. године показује пораст извоза за 0,2% и пад увоза за 0,9%.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец децембар:
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз дизел аутомобила, снаге до 1.500 cm3 (45 мил. долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове (33 мил. долара); на трећем месту је извоз аутомобила, дизел, преко 1.500, али испод 2.500 cm3 у вредности од 24 мил. долара; следи извоз смрзнутих малина (23 мил. долара); извоз свежих јабука је износио 22 мил. долара; извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1.000, али испод 1.500 cm3 био је 20 мил. долара; следи извоз кукуруза са 19 мил. долара; извоз делова за ротационе електричне машине износио је 18 мил. долара, колико је био и извоз нових спољних гума за аутомобиле; на последњем месту је извоз цигарета које садрже дуван, са такође 18 мил. долара.
Листа првих 10 производа у увозу показује да је сирова нафта (79 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају су делови и прибор за моторна возила (73 мил. долара). На трећем месту увозне листе је природни гас (46 мил. долара). Лекове за малопродају смо увезли за 34 мил. долара. Увоз аутомобила, дизел, преко 1.500, али испод 2.500 cm3 износио је 22 мил. долара. Увоз телефона за мрежу станица вредео је 21 мил. долара. Следи увоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1.000, али испод 1.500 cm3 (18 мил. долара). Гасна уља смо увезли за 16 мил. долара. На увоз урее у воденом раствору или не потрошено је такође 16 мил. долара. Последње место заузима увоз соје у зрну са 11 мил. долара.
Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 29. 1. 2016.