Nova zakonska rešenja, koja će od sledeće godine obuhvatiti paušalce, doneće s jedne strane poreske olakšice poslodavcima koji ih zaposle, umesto da ih angažuju kao podizvođače, ali bi s druge strane mogla da daju previše slobode poreskim inspektorima koji će odlučivati o tome ko može da bude paušalac.
Najavljene mere koje bi uskoro trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri najviše bi mogle da utiču na „sređivanje stanja“ u IT sektoru, ali kako tvrde poznavaoci, promene bi mogle da osete i mnogi drugi sektori. Praktično, na najvećem udaru bi bile kompanije koje u poslu značajno angažuju agencije paušalce, a što im je kroz dosadašnji poreski tretman, donosilo značajne uštede.
Sada je samo pitanje da li će im nove mere, odnosno poreski podsticaji za zapošljavanje ljudi doneti benefite u odnosu na dosadašnju mogućnost da angažuju agenciju paušalca i koliki bi oni mogli da budu. A, računica pokazuje sledeće – ušteda poslodavca po jednom zaposlenom koji zarađuje 80.000 dinara neto iznosila bi 35.280 dinara. Praktično, na ovu platu ukupno poresko opterećenje od 64 odsto danas je 50.400 dinara, a sa najavljenim poreskim oslobođenjem od 70 odsto to bi iznosilo 15.120 dinara.
Jer podsetimo, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najavljeno je da će kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biti oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto u 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine.
Programeri, dizajneri ili marketing stručnjaci, koji su među najbrojnijim u ovoj kategoriji poreskih obveznika, imaju paušalne agencije i koji sarađuju sa više klijenata, ne bi trebalo da budu u problemu. S druge strane, kompanije koje sarađuju sa radnicima tako što ih angažuju puno radno vreme, ali ih plaćaju putem paušalne agencije, od 1. januara 2020. godine neće moći tako da posluju – ali će zato imati mogućnost da ih zaposle uz navedene poreske olakšice.
Prema mišljenju IT zajednice, u kojoj je veliki broj paušalaca, olakšice u trajanju od tri godine predstavljaju pozitivnu tačku novih predloga zakona, gde je poslodavcima omogućen prelazni period za uređenje radnih odnosa.
„Ali – da li će taj period zaista trajati 3 godine u praksi? Šta će se desiti ukoliko zaposleni želi da promeni posao, što je u današnje vreme čest slučaj, znači li to da će samo kompanija koja je prva zaposlila preduzetnika ostvarivati olakšice? Ukoliko je to tačno, po proceni tržišta za 6 meseci će i olakšice u IT industriji nestati“, ocenjuje u razgovoru za „Blic Biznis“ Sofija Popara, osnivač portala Paušal.rs, koja je bila i član radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja.
Ona dodaje da, s druge strane, ne treba zanemariti ni ljude koji su trenutno u radnom odnosu i da li će oni sledeće godine biti u poziciji da traže novi posao, kada poslodavci više neće za njih moći da dobiju jednake povlastice.
Koga će sve pogoditi izmene?
A kako će država utvrditi da li je paušalac samo zamena za zaposlenog u nekoj većoj kompaniji? Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će to rešiti uvođenjem Testa samostalnosti preduzetnika, koji će praktično pokazati da li kompanija angažuje paušalnu agenciju i na taj način umanjuje potrebu za zapošljavanjem ljudi.
„Važna grupa koju ovo može pogoditi su preduzetnici koji rade sa jednim inostranim klijentom. Ako će test izgledati kako neformalno već kruži zajednicom, oni će sasvim sigurno pasti. A ako njihov klijent nije zainteresovan da otvara svoje predstavništvo u Srbiji, šta tim ljudima ostaje kao alternativa?“, pita se Sofija.
Ona smatra da, osim ove grupe, test može pogoditi i preduzetnike koji nisu iz sfere IT-ja, na primer glumce koji rade jedan po jedan projekat koji dugo traje, kao što je snimanje serije. Takođe, izmene mogu nepovoljno da utiču i na zanatlije, druge umetnike…
„Ako Test samostalnosti ne bude pažljivo konstruisan tako da ima cilj kojem je namenjen, doći ćemo do toga da će mnogo slobode za odlučivanje ostati poreskim inspektorima, a to je nešto na čijem je smanjenju radna grupa za reformu paušalnog oporezivanja radila“, objašnjava naša sagovornica.
Test samostalnosti
Test samostalnosti predstavlja set kriterijuma po kojima se određuje način oporezivanja koji će „omogućiti svakom preduzetniku i kompaniji da proveri da li se određeni prihod može kvalifikovati kao prihod preduzetnika od samostalne delatnosti ili kao drugi prihod fizičkog lica“. Tako će, recimo, konsultantski rad i dalje moći da se fakturiše na isti način, ali će punopravno zapošljavanje na paušalnu agenciju biti gotovo nemoguće.
Prema do sada dostupnim podacima, ovaj test uključuje pitanja da li se u ugovoru o angažovanju preduzetnika nalaze elementi kao što su definisano radno vreme, pravo na godišnji odmor, oprema i prostor za rad, a razmatraće se i dužina angažmana, procenat prihoda koje preduzetnik ostvaruje od jednog klijenta i drugi elementi.
Ko može biti paušalac?
Preduzetnici se kod nas najradije opredeljuju za status paušalnog poreskog obveznika, jer ih to spašava obimne papirologije i administriranja. Najviše paušalaca ima među taksistima – 11.322, slede advokati – 10.064, pa računarsko programiranje – 8.071. Sledeći su frizerski, odnosno kozmetički saloni – 6.964, te razni konsultanti sa 5.565.
U zakonu su tačno nabrojane i delatnosti koje ne mogu biti paušalne. To su računovodstvene i knjigovodstvene agencije, zatim poslovi revizije, poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i malo, restorani i hoteli, finansijsko posredovanje i aktivnosti vezane za nekretnine. Paušalno se ne može oporezovati ni preduzetnik čiji promet prelazi 6 miliona dinara.
Izvor: sajt Blic-a
Naslov: Redakcija