Radna grupa Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije Uriks, 01.09.2019. godine dostavila je sugestije i predloge na tekst Nacrta zakona o računovodstvu Ministarstvu finansija.
Ovim putem zahvaljujemo se kolegama koji su dostavili predloge udruženju i time dali svoj doprinos da se zajedno borimo za našu struku, kao neko kome to pravo ne sme biti uskraćeno.
Predstavnici Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije, prisustvovali su i u četvrtak i u petak na javnim raspravama, i kako sad pismenim, tad usmeniim putem, apelovali i dali primedbe na nacrt Zakona.
Molimo sve kolege da pročitaju dostavljen predlog Ministarstvu finansija i samostalno upute primedbe na isti, na sledeće adrese: aleksandar.janjusevic@mfin.gov.rs, vojkan.zdravkovic@mfin.gov.rs i ana.brkic@mfin.gov.rs
Nadamo se da će u skladu sa pozitivnom poslovnom etikom i konceptom društveno odgovornog poslovanja Ministarstvo fiinansija uzeti u obzir i razmotriti sve dostavljene predloge na nacrt Zakona, a ne brzopleto odlučiti o usvajanju istog, što bi izazvalao niz nezadovoljstva u privredi i među našim kolegama knjigovođama.
Na raspolaganju za svaku vrstu razgovora i usmene razmene mišljenja,
Udruženje računovođa i knjigovođa Srbije URIKS
Link dostavljenog komentara u daljem tekstu:
OBRAZAC ZA KOMENTARE NA NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU
Ime i prezime, odnosno naziv organizacije i institucije: Udruženje računovođa i knjigovođa Srbije URIKS
Kontakt telefon: 011/7701652
E-pošta: predlozi@uriks.rs
Naziv zakona na koji upućujete predloge i sugestije: Nacrt zakona o računovodstvu
Datum: 01.09.2019.
Opšti komentari i sugestije u odnosu na Nacrt zakona kao celinu
Osnovna primedba je da je ostavljen kratak rok za javnu raspravu ( odnosno dat je zakonski minimum od 20 dana za javnu raspravu u skladu sa Zakonom o državnoj upravi) i da ovaj rok treba produžiti do kraja tekuće godine.
U formiranje predloga i nacrta Zakona o računovodstvu potrebno je uključiti računovođe iz prakse i računovodstvene agencije.
Konkretan deo Nacrta zakona čiju izmenu predlažete i Vaš predlog za izmenu
Član 9.
Knjiženje poslovnih promena i događaja (u daljem tekstu: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, faktura (račun) kao računovodstva isprava u smislu ovog zakona sastavlja se i dostavlja u elektronskom obliku i mora biti overena od strane odgovornog lica koje svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje njenu verodostojnost.
Član 10.
Lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno je za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazujenastalu poslovnu promenu.
Lice iz stava 1. ovog člana svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionomoznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje računsku tačnost i verodostojnost računovodstvene isprave.
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz
računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje računovodstvo) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).
Komentar: član 9. stav 3 – potrebno je precizirati šta se dešava sa dokumentom otpremnica-račun koji se mora štampati jer prati robu i to je dokument na kome kupac potpisuje prijem robe. Kako se dostavljaju građevinske situacije koje se moraju overavati od strane nadzornog organa i investitora i gotovinski računi (npr za smeštaj na službenom putu ili za gorivo) koji se kasnije pravdaju u troškovima pravnog lica ili preduzetnika.
Član 10 – nije precizirano kako se vrši kontrola verodostojnosti faktura kao elektronskog dokumenta, na primer privremenih situacija u skladu sa članom 10 koji zahtevaju overu od strane nadzornog organa, investitora i izvršioca radova.
Obaveznost slanja elektronskih faktura dodatno će povećati troškove posebno kod mikro pravnih lica i preduzetnika – troškove nabavke računarske opreme, softvera, interneta.
Član 19. stav 1
Pravnom licu, odnosno preduzetniku oduzima se dozvola za pružanje
računovodstvenih usluga i briše se iz Registra ako:
1) prestane da ispunjava uslove za upis u Registar;
2) je upis u Registar izvršen na osnovu neistinitih podataka;
3) donese odluku o prestanku obavljanja ove delatnosti ili prestane da postoji kao privredni subjekt u skladu sa zakonom;
4) postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Brisanje iz Registra vrši se na osnovu rešenja Agencije.
Komentar: nije određeno u kom roku se oduzima dozvola, odnosno da li se ostavlja neki rok da se ponovo ispuni uslov (na primer ukoliko u firmi više ne radi lice sa profesionalnim zvanjem a nije pronađena adekvatna zamena). Da li pružalac računovodstvenih usluga momentalno prestaje da obavlja delatnost ili postoji neki rok u kome može da ispuni uslov. U prvom slučaju može doći do dodatnih troškova za klijente kome se pružaju računovodstvene usluge a migracije podataka od jednih agencija prema drugima će dodatno narušiti kvalitet finansijskog izveštavanja i stvoriti nesigurnost u pogledu izmirenja poreskih obaveza. Proces preuzimanja dokumentacije od jedne ka drugoj agenciji može biti veoma složen naročito u toku poslovne godine.
Član 18.
U Registar može biti upisano pravno lice koje ima dozvolu za pružanje
računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana rešenjem izdaje Agencija pravnom licu pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen
pravosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno, ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice da nije pravosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 2. tačka 2) ovog člana;
3) ima u radnom odnosu sa punom radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa
Komentar : član 18 stav 2 tačka 3 je sporan iz sledećih razloga:
– sertifikovanje i regulacija zvanja u oblasti računovodstva nije u skladu sa direktivama Evropske unije – direktiva 2006/123/EZ
Član 5 Direktive nalaže administrativno pojednostavljenje za pristup tržištu usluga
Član 26 Direktive govori o tome da bi standard kvaliteta kroz sertifikate trebao da bude na dobrovoljnoj osnovi
Član 9 Direktivne propisuje da uslužne delatnosti ne podležu sistemu licenciranja i ovlašćivanja
– knjigovodstvene agencije uglavnom vode knjige malim i mikro pravnim licima i preduzetnicima. Malih pravnih lica ima 14.110, mikro pravnih lica ima 150286 prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2018. godinu. Mikro pravna lica su do sada primenjivala pravilnik Ministarstva a mala pravna lica pravilnik za MSP. Od ovog zakona se ostavlja mogućnost da i mala i mikro pravna lica primenjuju pune standarde. Za ovu mogućnost opredeliće se verovatno samo mala i mikro pravna lica koja učestvuju u konsolidaciji. S obzirom da konsolidovanih izveštaja ima 14000 dolazi se do zaključka da će jako mali broj mikro i malih pravnih lica imati potrebu za punim standardima. Iz tog razloga neekonomično je da knjigovođe polažu ispite prema ACCA standardima koji MRS standarde neće koristiti ili će ih koristiti u malom broju (pune standarde za sada primenjuje oko 2000 pravnh lica)
– računovođe iz računovodstvenih agencija se stavljaju u nepovoljan položaj u odnosu na računovođe zaposlene kod pravnih lica
– troškovi polaganja ispita, licenciranja, obavezne edukacije i članarine će dodatno povećati troškove mikro i malih pravnih lica
– u obrazloženju nacrta Zakona navedeno je da je cilj poboljšanje kvaliteta finansijskih izveštaja. Stiče se utisak da računovodstvene agencije dostavljaju lošije finansijske izveštaje u odnosu na izveštaje koje dostavljaju zaposleni u pravnom licu. Ova konstatacija iz nacrta Zakona nije potkrepljena istraživanjem.
– kvalitet korporativnog izveštavanja pravnih lica koja primenjuju standarde (velikih, srednjih pa i malih i mikro koji ulaze u konsolidaciju) vrši se putem obavezne revizije finansijskih izveštaja
– Zakon nije precizirao ni stručna zvanja ni uslove za sticanje zvanja računovođa
– Zakonom nije precizirano licenciranje, kontinuirana edukacija, članarina i ostali troškovi sticanja profesionalnih zvanja već je ostavljeno profesionalnoj organizaciji da sama određuje te troškove. Ovde se postavlja pitanje kako je onda u obrazloženju nacrta konstatovano da su ti troškovi neznatni? Da li je utvrđen godišnji iznos tih troškova koji će biti opterećenje za računovodstvene agencije a samim tim i privredu?
– nije preciziran spisak profesionalnih organizacija kod kojih bi se polagalo za stručno zvanje i dobijala licenca
– nije precizirano koja stručna zvanja i od kojih institucija bi bila priznata
– evidentno je dodatno materijalno i vremensko opterećenje računovodstvenih agencija bez dokazanog poboljšanja kvaliteta i sigurnosti usluge
– mogućnost dobijanja i ukidanja dozvola za rad agencijama i sticanja zvanja i dobijanja licenci zaposlenih bez preciznih jasno definisanih uslova i rokova, može dovesti do pravne i poreske nesigurnosti privrednih subjekata a svakako će doprineti povećanju troškova
– može doći do zloupotrebe ranije stečenih zvanja od strane onih računovođa koji se računovodstvom više i ne bave
– doći će do smanjenja broja računovodstvenih agencija i povećanja broja klijenata po agenciji što će takođe uticati na kvalitet usluge
– Komora ovlašćenih revizora nema u svom programu polaganje za zvanja iz oblasti računovodstva već samo za zvanja iz oblasti revizije, što ostavlja SRRS monopolističku poziciju na teritoriji Srbije što nije u skladu sa Ustavom Srbije. Dalje, postavlja se pitanje šta će biti ukoliko SRRS kao udruženje iz nekog razloga prestane da postoji, zapadne u poteškoće u poslovanju i slično. Sertifikovanje i licenciranje bi trebalo biti organizovano u državnim institucijama u okviru Ministarstva finansija (kod Nacionalne komisije za računovodstvo, Instituta, Ekonomskog fakulteta…). Pripremu za polaganje tih ispita bi mogle raditi organizacije koje se bave poslovima edukacije. Cene polaganja i licenci bi trebale biti u skladu sa troškovima.
Polaganje u inostranstvu za sticanje zvanja dodatno će povećati troškove i to mikro i malih pravnih lica koja u 99% slučajeva neće koristiti pune MSFI ni standarde za MSP.
Uvođenje sertifikata i licenci je interes uske grupe i monopolističke organizacije koja bi ubirala namete za članarinu, edukaciju i sertifikate a bez dokazanog poboljšanja kvaliteta usluge računovodstva i uticaja na finansijske izveštaje.
Član 19. Stav 1 tačka 4
Pravnom licu, odnosno preduzetniku oduzima se dozvola za pružanje
računovodstvenih usluga i briše se iz Registra ako:
1) prestane da ispunjava uslove za upis u Registar;
2) je upis u Registar izvršen na osnovu neistinitih podataka;
3) donese odluku o prestanku obavljanja ove delatnosti ili prestane da postoji kao privredni subjekt u skladu sa zakonom;
4) postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Komentar: potrebno je preciznije definisati koji deo propisa za sprečavanje pranja novca može dovesti do oduzimanja dozvole za rad Agencije. U praksi se dešavalo da su firme kažnjavane prema ZSPNIFT za formalne nedostatke (primer – nije upisano vreme ili datum kada je identifikovana stranka ili nije stavljen potpis na fotokopiju lične karte stranke …).
Neprecizno definisanje ove odredbe dovodi do nesigurnosti kod računovodstvenih agencija i do potencijalnog gubitka dozvole za rad zbog formalnih nedostataka ispunjavanja obaveza po ZSPNIFT odnosno definisati precizno šta znači „postupa suprotno propisima“.
Član 22.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:
1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i
2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.
Komentar: S obzirom na obaveznost napomena i prikazivanja neusaglašenih potraživanja i obaveza potrebno je u samom Zakonu jasnije definisati obavezu usaglašavanja istih. Najčešće se dešava u praksi da se ne dobije odgovor na izvod otvorenih stavki ili se dobije sa kašnjenjem. U ovom članu je potrebno dodati da su obveznici Zakona dužni da odgovore na usaglašavanje potraživanja i obaveza svom poslovnom partneru a ne samo na zahtev revizije.
Član 23. član 23 stav 1 tačka 3 podtačka 2
Pozicije, koje se prikazuju u redovnim godišnjim finansijskim izveštajimapravnih lica i preduzetnika, treba da budu vrednovane u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:
1) pretpostavke da pravno lice, odnosno preduzetnik, posluje kontinuirano;
2) računovodstvene politike i osnove za vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
3) priznavanje i vrednovanje vrši se na razumnoj osnovi, a posebno:
(1) može se priznati samo dobit koja se ostvari do datuma bilansa;
(2) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja
Komentar: nije jasno na koje obaveze se ovo odnosi pa smatramo da ovu podtačku treba preciznije definisati.
Član 27. Stav 3
Poslovne knjige se zatvaraju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zatvoriti poslovne knjige. Nakon zatvaranja poslovnih knjiga ne može se sprovesti knjiženje u njima.
Računi u pomoćnim knjigama koji se koriste duže od jedne godine zatvaraju se po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskihizveštaja.
Komentar: U stavu 3 treba dodati: osim za obveznike revizije kod kojih se mogu knjige zatvoriti u roku za dostaljanje izveštaja revizije APR-u.
U slučaju korekcija po zahtevu revizije u zaključenim knjigama ne bi se mogla sprovesti zaključna knjiženja.
Član 29 stav 6
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica i preduzetnika, osim pravnih lica iz st. 4. i 6. ovog člana, obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha i
3) Napomene uz finansijske izveštaje
Komentar: s obzirom da je prema ovom nacrtu Zakona obaveza izrade napomena i za mikro pravna lica naš predlog je da se napravi zvanična forma obrasca Napomena za pravna lica koja vode knjige po pravilniku Ministarstva.
Član 44.
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 31. marta naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Komentar: Smatramo da je kratak rok za dostavljanje izveštaja i da isti treba pomeriti na 30.04. jer će uticati na kvalitet izveštavanja od strane pružalaca računovodstvenih usluga iz sledećih razloga:
– uvedeno je dvojno knjigovodstvo za preduzetnike
– preduzetnici se moraju razvrstati u mikro, male, srednje i velike tako da će biti povećan broj finansijskih izveštaja u punom i u skraćenom obimu za predaju sa istim rokom
– određeni broj broj pravnih lica je do sada predavao GFI pred kraj roka zbog izveštaja o Transfernim cenama u punom obimu i mišljenja revizije
– skraćen rok za FI će povećati troškove knjigovodstvenih usluga najviše na teret mikro (kojih prema podatku iz obrazloženja nacrta za 2018.-tu godinu ima 150.286, malih pravnih lica (kojih prema podatku za 2018.-tu ima 14.110) i preduzetnika
– posebnu pažnju treba obratiti na aplikaciju APR koja je nestabilna poslednjih nekoliko dana pred kraj roka
– Aplikacija za završne račune treba biti postavljena polovinom januara zbog sve većeg broja zahteva stranih vlasnika da se FI završe do kraja januara
Član 44.
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja, najkasnije do 31. marta naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
Komentar: Preduzetnici su fizička lica i potrebno je finansijske izveštaje fizičkih lica izuzeti od javnog objavljivanja u APR.
Fizička lica imaju pravo na privatnost imovine.
Samim uvođenjem dvojnog knjigovodstva i izradom bilansa omogućena je bolja kontrola preduzetnika.
Obrazloženje upućenog predloga za izmenu Nacrta zakona
Udruženje računovođa i knjigovođa Srbije Uriks je okupilo veliki broj računovođa iz prakse sa ciljem poboljšanja kvaliteta usluga i ugleda računovođa.
Podizanje ugleda struke i rešavanje problema ne postiže se profesionalnim zvanjima već stabilnim i razumljivim zakonskim odredbama, smanjenjem administracije, partnerskim odnosom računovođa i državne uprave i ujednačenim postupkom prema svim poreskim obveznicima.
Mislimo da uvođenje registra agencija i sticanje profesionalnog zvanja neće uticati na rešavanje problema sa kojima se susrećemo u praksi a to su:
Nestabilnost rada portala poreske uprave, Croso, LPA, APR
Česte izmene propisa (primer – obračun bolovanja i podnošenje dokumentacije za iste)
Uvođenje dodatnih evidencija bez dokazane koristi od upotrebe istih (primer POPDV obrazac)
Nedovoljno jasni zakoni čije tumačenje je objašnjavano velikim brojem mišljenja Ministarstva finansija