Pored povećanja minimalne zarade od 1. januara 2022. godine uvedene su i olakšice za privrednike, pa je neoporezivi iznos zarade povećan sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto.

Šta ovo konkretno znači za poslodavce i koliko njih “košta” takozvani minimalac objašnjava poreski konsultant Aleksandar Trifunović.

“Ovim izmenama je poresko opterećenje neto zarade porezima i doprinosima smanjeno u rasponu od 0,9 do 1,11 odsto, ali s obzirom na to da je došlo do povećanja minimalne cene rada za oko devet odsto, kada se posmatra nominalni iznos poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene imaju povećanje troškova poreza i doprinosa za oko 8,8 odsto”, navodi on.

Kada je reč o nametima koje poslodavci imaju prilikom isplate minimalca, Trifunović napominje da je opterećenje minimalnih neto zarada porezima i doprinosa u rasponu od 55,7 odsto do 57,05 odsto, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu.

“Neto zarada kreće se u rasponu od 32.195,20 do 37.024,48 dinara, dok se ukupan trošak ovih zarada kreće u rasponu od 50.146,98 do 58.148,70 dinara”, ističe on.

Pregled Minimalne zarade i poreza i doprinosa u 2022.godini

Mesec

Broj Sati

Minimalna cena rada RSD

Minimalna neto zarada RSD

Porezi i doprinosi RSD

Ukupan trošak RSD

Januar 2022.

168

201.22

33,804.96

19,009.26

52,814.22

Februar 2022.

160

201.22

32,195.20

17,951.78

50,146.98

Mart 2022.

184

201.22

37,024.48

21,124.22

58,148.70

April 2022.

168

201.22

33,804.96

19,009.26

52,814.22

Maj 2022.

176

201.22

35,414.72

20,066.74

55,481.46

Jun 2022.

176

201.22

35,414.72

20,066.74

55,481.46

Jul 2022.

168

201.22

33,804.96

20,066.74

53,871.70

Avgust 2022.

184

201.22

37,024.48

21,124.22

58,148.70

Septembar 2022.

176

201.22

35,414.72

20,066.74

55,481.46

Oktobar 2022.

168

201.22

33,804.96

19,009.26

52,814.22

Novembar 2022.

176

201.22

35,414.72

20,066.74

55,481.46

Decembar 2022.

176

201.22

35,414.72

20,066.74

55,481.46

Minimalna zarada utvrđuje se na osnovu minimalne cene rada i predstavlja najmanji iznos koji poslodavci smeju da isplate radnicima po radnom času. Iako Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje: Zakon) nalaže da se minimalna zarada sme isplaćivati samo u vanrednim okolnostima, i to u periodu ne dužem od šest meseci, prema podacima sindikata ona je realnost za oko 400.000 zaposlenih.

“Minimalna neto zarada sadrži u sebi minimalnu vrednost rada, ali ne sadrži topli obrok, regres i slično. Poslodavci ove troškove u većini slučajeva isplaćuju prema zakonskom minimumu, jer se i na ove iznose obračunavaju i plaćaju porezi i doprinosi, kao i na neto zaradu. U minimalnu neto zaradu takođe nije uključena naknada za prevoz i minuli rad”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, Zakon propisuje minimalnu zaradu tako da zaposleni ne sme da primi iznos manji od minimalno propisanog.

“Kako se svake godine povećava zakonski minimum, tako se uvećava i minimalna neto zarada na koju zaposleni ima pravo. Poslodavac uvek može svojim zaposlenima da isplaćuje veću neto zaradu”, zaključuje Aleksandar Trifunović vlasnik računovodstvene agencije.

Izvor: sajt Biznis.rs
Naslov: Redakcija