Одуговлачењем решавања проблема, због којих не обављају платни промет преко својих рачуна, само повећавају обавезе према повериоцима
ренутно су у Србији блокирани су рачуни 54.565 предузећа, у износу од готово 312 милијарди динара. Ови подаци Народне банке Србије указују да су све те фирме кандидати за неки вид опоравка или продају кроз стечај.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у нашој земљи тренутно послује 146.906 привредних друштава и 251.053 предузетника.
У блокади се дуже од три године налазе чак 23.794 предузећа. То су фирме које три године не обављају платни промет преко својих рачуна. Или се баве сивом економијом или су заиста толико мртве да уопште немају промет, а свако предузеће које је до годину дана у блокади зрело је за реструктурирање, односно неку од превентивних мера за излечење неликвидности.
Али, док банкротство не закуца на врата, мали број предузећа одлучује се на, рецимо, споразумно финансијско реструктурирање (споразум банака и привредног субјекта око одлагања плаћања и репрограма кредита).
Ивана Матић, бивша директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника, каже да су подаци о броју привредних друштава и предузетника чији су рачуни у блокади поражавајући, с обзиром на то да је реч о великом броју привредних субјеката.
– Посебно забрињава чињеница да је велики број привредних друштава која су у непрекидној блокади већ дужи период. Одуговлачењем решавања проблема због којих су у блокади само се повећавају обавезе друштава према повериоцима, будући да се протеком времена стално повећавају камате на обавезе друштва. Треба имати у виду да наведена привредна друштва сигурно имају дуговања и према Пореској управи и јавним предузећима, те да штету од оваквог одуговлачења трпи и сам државни буџет, односно сви грађани – објашњава Матићева и наглашава да предузетници одговарају за своје обавезе целокупном својом имовином, те да не подлежу Закону о стечају, односно да над њима не може бити покренут стечај (таквих је у блокади 16.667).
Наша саговорница истиче да подаци НБС указују да је неопходно што пре озбиљно анализирати пословање ових предузећа и утврдити узроке који су довели до тога да их толико буде у блокади. Напомиње да, према Закону о стечају, за свако предузеће чији је рачун непрекидно у блокади 30 дана, постоји разлог за стечај. Више од месец дана блокирани су рачуни 36.968 фирми, указује НБС.
– Предузеће које је запало у проблеме има на располагању читав низ мера да би превазишло ту ситуацију. Оне се могу односити на рационализацију трошкова пословања, попут оптимизације процеса производње, боље систематизације радних места, смањења боја запослених. Мере могу бити управљене и на обезбеђивање већег прилива новца којим ће се покрити дугови друштва. Требало би и све да предузму да наплате потраживања од својих дужника – објашњава Матићева.
Предузећа могу да покушају и да у сарадњи са својим повериоцима измене услове намирења потраживања, у смислу уговарања отплате дуга у ратама, измене рокова доспелости, измене каматних стопа и слично.
– Предузеће чије руководство увиди да постоји неки од стечајних разлога прописаних Законом о стечају, међу којима је и постојање само претеће неспособности плаћања, има на располагању и могућност подношења предлога за покретање стечајног поступка реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације. На овај начин друштву је омогућено да само одреди које ће мере реорганизације спровести и на који ће начин то урадити – указује наша саговорница.
Према њеној оцени, разлог за непредузимање мера опоравка најчешће лежи управо у чињеници да фирме, односно њихова руководства, у већини случајева касно уоче у колико је озбиљне проблеме друштво запало, те се нађу у ситуацији када је предузимање ових мера већ и неизводљиво, односно не може се спречити покретање стечаја.
Матићева напомиње да се стечај код нас најчешће спроводи банкротством, које подразумева гашење привредног друштва, те је због тога у јавности присутан негативан став према стечају, иако је законом предвиђена могућност спровођења стечаја реорганизацијом, чиме се обезбеђује најбоље могуће намирење поверилаца стечајног дужника, али и наставак пословања самог привредног друштва.
– У Европи, као и у Америци, често се спроводи потпуни заокрет у пословању са циљем извођења друштва из кризе у којој се нашло. То подразумева увођење у друштво новог инвеститора, који улагањем капитала у производњу, стратегијским и организационим реструктурирањем друштва, успева да га „подигне на ноге”, после чега је такво друштво, тачније, уделе у њему могуће продати по цени која је знатно виша од извршених улагања – објашњава Матићева.
То је у Србији, рецимо, урадио трговински ланац „Гомекс”. Потенцијал за улагање у ово друштво тада је препознао инвестициони фонд „Сеаф саут Балкан фонд Б. В”, који је, осим финансијског улагања у капитал овог друштва, ангажовао експерте из ове области који су обучавали запослене, упознавали менаџмент друштва са трендовима у пословању сличних малопродајних ланаца у Европи и слично. Тако је „Гомекс”, са 16 продајних објеката нарастао на чак 120 у 2015. години, па данас представља највећи ланац малопродајних објеката у Банату. Као пример предузећа које је успешно прошло кроз поступак стечаја реорганизацијом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације наводи „Колубару грађевинар д. о. о. Лазаревац”, која је успела да побољша пословање и релаксира дуговања према повериоцима.
Извор: сајт Политика
Наслов: Редакција