Помоћник министра грађевинарства Даринка Ђуран најавила је да ће за непоштовање законских рокова за издавање електронских грађевинских дозвола ускоро бити уведене прекршајне казне.
Она је на форуму о оценама инвеститора и општина о обједињеној процедури издавања електронских грађевинских дозвола рекла да је издавање тих дозвола померило Србију са 186. места на 36. на Дуинг бизнис листи Светске банке где се рангирају земље по условима пословања.
„Морамо свакодневно да радимо на унапређењу система издавања електронских дозвола јер има још мањкавости“, рекла је Ђуран и додала да се јавна предузећа нису најбоље прилагодила новој процедури.
Додала је да је предвиђено да се уведе још 100 новина које ће побољшати функционалност тог система и унапредити га толико да ће бити „скоро као нов“.
Представница Америчке агенција за међународни развој (УСАИД) Драгана Станојевић рекла је да је од јануара до августа ове године издато 1.878 електронских дозвола, што је највише од 2007. године.
„То потврђује и вредност грађевинских радова која је за 51 одсто већа него у истом периоду прошле године“, рекла је Станојевић.
Од увођења обједињене процедуре, према њеним речима, организовано је на десетине семинара и обука како би се службеници стручно припремили за издавање дозвола по новој процедури.
Стручни сарадник Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Милица Анђелковић рекла је да је увођење електронске грађевинске дозволе олакшало њено издавање и да је од тада поднето 102.182 захтева а решено је 92,6 одсто.
„Од увођења електронске дозволе за 14 одсто захтева је морало да се усагласи документација, а пре увођења за сваки трећи захтев било је потребно усаглашавање“, рекла је Анђелковић.
Додала је да је анкета у 100 локалних самоуправа у Србији коју су спровели НАЛЕД и УСАИД показала да су најчешћи разлози за одбијање захтева за дозволу неусаглашена документација, нерешени имовински подаци и непотписана документација.
У анкети се 83 одсто инвеститора изјаснило да су, како је рекла, ефекти обједињене процедуре за издавање грађевинских дозвола позитивни јер се лакше комуницира са службеницима, брже се решавају захтеви, потребно је мање документације и лакше се чува у електронском облику, а повећана је и транспарентност.
Додала је да је највише притужби било на јавна предузећа међу којима су Електропривреда Србије, Србијашуме и Путеви Србије, а замерке се односе и на „неусклађеност регулативе“.
Анђелковић је истакла да висина такса и накнада за подношење захтева за дозволу нису уједначене и да су различити модели наплате, а да трећина локалних самоуправа наплаћује и локалну и републичку таксу што није дозвољено.
„Републичке таксе су неуједначене и то потврђује пример намета за локацијске услове за објекат од 1.000 квадрата где су таксе од 50 динара до 60.000 динара“, рекла је она.
Локалне накнаде, према анализи, износе од 100 динара до чак 112.500 динара, а таксе за издавање аката од 350 до 35.000 динара.
Извор: сајт Н1