Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, prema članu 164. Zakona o radu.
Da bi zaposleni imao pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, nastala šteta mora biti u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca. U tom smislu se izjasnio Vrhovni kasacioni sud u presudi, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 2824/18 od 12. 12. 2018:
„Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Šteta koju je tužilja pretrpela usled uvrnuća noge, posledica je isključivo njenog držanja i neodgovarajućeg nagaza pri izlasku iz autobusa koji se pripisati može njenoj nepažnji, a ne uticaju kojih drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca, jer nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, kao ni uslova za bezbedan prevoz zaposlenih do mesta rada. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećene koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Na strani tuženog nema ni objektivne odgovornosti za štetu u smislu člana 174. ZOO, niti subjektivne odgovornosti tj. odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.“
Takođe, u praksi se postavilo pitanje uračunavanja naknade po osnovu kolektivnog osiguranja u naknadu štete zbog povrede na radu, pa u nastavku navodimo deo sentence iz presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 2557/17 od 1. 2. 2018:
Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca zbog povrede na radu u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.
Iz obrazloženja:
Pravilno se ukazuje u žalbi tužene da su prilikom odmeravanja naknade štete na ime umanjenja životne aktivnosti, a s obzirom da je tužiocu isplaćena naknada iz kolektivnog osiguranja, bili ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 948. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, odredbom člana 948. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu, dok je odredbom stava 3. istog člana, propisano da se navedena odredba ne odnosi na slučaj kada je osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti.
Zaposleni nema pravo na naknadu štete od poslodavca u delu u kome je ostvario naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, zbog čega je ožalbena presuda u tom delu morala biti preinačena, a tužbeni zahtev tužioca odbijen za iznos isplaćene naknade.
Tekst Naknada štete kao posledici povrede na radu objavljen je u časopisu Lege Artis Propisi u praksi. Autor teksta je sudija Višeg suda u Beogradu Snežana Marjanović.
Navedene sentence nalaze se u elektronskom izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.