IngPro
IngPro
Спољнотрговинска робна размена, април 2018. године
4. jun 2018.

 

 

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–април 2018. године износи:

14.690,8 милионa долара – пораст од 27,8% у односу на исти период претходне године;

11.950,4 милиона евра – пораст од 10,9% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 6.302,1 мил. долара, што чини раст од 24,0% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 8.388,7 мил. долара, што је за 30,8% више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.126,4 милиона, и то је повећање од 7,5% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 6.824,0 милиона, што представља повећање од 13,5% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 2.086,5 мил. долара, што чини повећање од 57,0% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 1.697,6 милиона, што је повећање од 36,2% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 75,1% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,3%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (33,6%); следе Београдски регион (26,4/%), Регион Шумадије и Западне Србије (23,7%), Регион Јужне и Источне Србије (16,3%), а око 0,1% извоза неразврстано је по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (45,6%); следе Регион Војводине (28,8%), Регион Шумадије и Западне Србије (15,8%), Регион Јужне и Источне Србије (9,3%), а око 0,5% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се  подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом обухвају Регион Војводине и Београдски регион, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 58,2% (3.667,4 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 31,1% (1.959,1) и опрема – 10,7% (675,5). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,3 мил. долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 57,0% (4.779,9 мил. долара), следе роба за широку потрошњу – 18,6% (1.559,6) и опрема – 12,2% (1.025,9). Некласификована роба по намени износи 12,2% (1.023,4 мил. долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,3% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су:

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Италија

887.8

722.1

Немачка

1.097.1

891.9

Немачка

785.0

638.8

Италија

816.1

663.3

Босна и Херцеговина

491.0

399.3

Руска федерација

726.2

592.3

Руска федерација

358.4

291.5

Кина

689.9

561.3

Румунија

296.7

241.3

Мађарска

444.3

361.6

 

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 709,4 мил. долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика,  друмских возила, нафте и нафтних деривата. Извоз Србије износи 1.029,3, а увоз 319,9 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 321,8%. Изражено у еврима, извоз износи 836,8, а увоз 260,2 мил. евра (суфицит је 576,6 мил. евра, а покривеност увоза извозом 321,6%).

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и кукуруз, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (извозе се лекови и руде олова и концентрати, а увозе се највише алуминијум, сирови, и  електрична енергија) и Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и отпаци од гвожђа и челика, а увозе се највише лекови за малопродају и топловаљани производи). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Бугарском, Италијом, Румунијом, Словачком, Хрватском, Великом Британијом, Шведском и Словенијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса). Следи дефицит са: Немачком, Турском, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Ираком, Белгијом, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрата), Корејом, Француском, Швајцарском итд.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 34,9% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 26,5% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 12,1%.

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Електричне машине и апарати

675.5

549.5

Друмска возила

584.2

474.8

Друмска возила

518.8

422.0

Нафта и нафтни деривати

518.6

423.0

Гвожђе и челик

381.9

310.8

Електричне машине и апарати

504.0

410.0

Производи од каучука, нн

317.4

258.2

Индустријске машине за општу употребу

330.0

268.2

Обојени метали

304.3

247.7

Медицински и фармацеутски производи

286.1

232.7

 

У априлу 2018. године извезено је робе у вредности од 1.604,3 милиона долара, што чини повећање од 20,1% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 2.160,9 милиона долара, што је повећање од 34,4% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.303,4 милиона евра, што чини повећање од 4,2% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.755,8 милиона евра, што чини повећање од 16,6% у односу на исти месец претходне године.

 

Рачунато у доларима, десезонирани индекс април 2018/март 2018. године показује пад извоза за 1,8% и раст увоза за 0,7%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс април 2018/март 2018. године показује пад извоза за 1,4% и раст увоза за 1,1%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец април:

На листи првих 5 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (95 мил. долара); друго место припада извозу аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3 (47 мил. долара); на трећем месту је извоз нових спољних гума за аутомобиле са 46 мил. долара; извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима био је 41 мил. долара; последње место припада извозу дизел-аутомобила, до 1500 cm3, са 28 мил. долара.

Листа првих 5 производа у увозу показује да је сирова нафта (109 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају су делови и прибор за моторна возила (78 мил. долара). На трећем месту увозне листе је природни гас (57 мил. долара). Лекове за малопродају увезли смо за 53 мил. долара. Последње место заузима увоз кокса и полукокса од каменог угља са 25 мил. долара.

 

Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 31. 5. 2018. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).

 


PRIJAVA
ISSN 1820-4880
приступ издањима