IngPro
IngPro
Спољнотрговинска робна размена, јун 2018. године
2. avgust 2018.

 

 

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јун 2018. године износи:

22.476,8 милионa долара – пораст од 23,0% у односу на исти период претходне године;

18.560,0 милиона евра – пораст од 9,9% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 9.725,1 мил. долара, што чини раст од 20,4% у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 12.751,7 мил. долара, што је за 25,0% више него у истом периоду претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 8.033,0 милиона, и то је повећање од 7,6% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 10.527,0 милиона, што представља повећање од 11,7% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 3.026,5 мил. долара, што чини повећање од 42,7% у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 2.494,0 милиона, што је повећање од 27,2% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 76,3% и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,2%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (33,7%); следе Београдски регион (26,6/%), Регион Шумадије и Западне Србије (23,8%), Регион Јужне и Источне Србије (15,8%), а око 0,1% извоза неразврстано је по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (46,0%); следе Регион Војводине (28,5%), Регион Шумадије и Западне Србије (15,8%), Регион Јужне и Источне Србије (9,2%), а око 0,5% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса највећим делом је обухваћен у Региону Војводине и Београдском региону, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију – 58,0% (5.635,8 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 31,3% (3.046,4) и опрема – 10,7% (1.042,4). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,5 мил. долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију – 57,3% (7.303,6 мил. долара), а следе роба за широку потрошњу – 18,7% (2.382,7) и опрема – 12,6% (1.612,2). Некласификована роба по намени износи 11,4% (1.453,2 мил. долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,7% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери појединачно су били:

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Италија                   

1344.1

1109.4

Немачка                   

1736.1

1434.4

Немачка                   

1187.3

980.5

Италија                   

1259.4

1039.7

Босна и Херцеговина       

762.3

629.6

Кина                      

1026.0

846.3

Руска Федерација          

546.6

451.3

Руска Федерација          

983.9

810.8

Румунија                  

512.0

424.2

Мађарска                  

654.3

539.9

 

Наш други по важности партнер јесу земље CEFTA, са којима имамо суфицит у размени од 1.122,8 мил. долара, који је углавном резултат извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, друмских возила, нафте и нафтних деривата. Извоз Србије износи 1.635,7 а увоз 512,9 мил. долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 318,9%. Изражено у еврима, извоз износи 1.351,5 а увоз 424,0 мил. евра (суфицит је 927,5 мил. евра, а покривеност увоза извозом 318,8%).

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и кукуруз, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (извозе се лекови и руде олова и концентрати, а увозе се највише алуминијум, сирови, и електрична енергија) и Македонијом (извозе се топловаљане траке у котуровима и електрична енергија, а увозе се највише лекови за малопродају и ваљани производи, превучени пластиком). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Италијом, Словачком, Хрватском, Шведском, Великом Британијом и Словенијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Немачком. Следи дефицит са Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега нафте и гаса), Турском, Мађарском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Ираком, Белгијом, Украјином (увоз руде гвожђа и концентрата), Корејом, Француском, САД-ом итд.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 34,2% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 27,4% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 11,3%.

 

Извоз

мил. USD

мил. EUR

Увоз

мил. USD

мил. EUR

 

 

 

 

 

 

Електричне машине и апарати

1033.5

853.6

Друмска возила

967.2

798.2

Друмска возила

795.0

656.5

Нафта и нафтни деривати

815.4

674.7

Гвожђе и челик

579.4

478.4

Електричне машине и апарати

766.7

632.9

Обојени метали

457.2

377.5

Индустријске машине за општу употребу

510.2

421.1

Производи од каучука, нн

457.0

376.8

Медицински и фармацеутски производи

432.9

357.5

 

У јуну 2018. године извезено је робе у вредности од 1.739,9 милиона долара, што чини повећање од 14,0% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 2.196,5 милиона долара, што је повећање од 16,6% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима, извезено је робе у вредности од 1.491,2 милиона евра, што чини повећање од 9,3% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1.881,2 милиона евра, што чини повећање од 11,7% у односу на исти месец претходне године.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс јун 2018/мај 2018. године показује пад извоза за 0,4% и раст увоза за 4,9%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јун 2018/мај 2018. године показује раст извоза за 1,0% и раст увоза за 4,5%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец јун:

на листи првих 5 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (100 мил. долара); друго место припада извозу топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима (51 мил. долара); на трећем месту је извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 cm3, са 44 мил. долара; извоз нових спољних гума за аутомобиле био је 40 мил долара; последње место припада извозу рафинисаног бакра, са 31 мил. долара.

Листа првих 5 производа у увозу показује да је сирова нафта (122 мил. долара) наш први увозни производ. Други по значају су делови и прибор за моторна возила (72 мил. долара). На трећем месту увозне листе налазе се лекови за малопродају (56 мил. долара). Природни гас смо увезли за 37 мил. долара. Последње место заузима увоз осталих електричних проводника за напон < 1000V, са 28 мил. долара.

 

Саопштење за јавност Републичког завода за статистику од 31. 7. 2018. године

Напомена: Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).


PRIJAVA
приступ издањима