IngPro
IngPro
Подстицајним мерама до раста привреде
3. oktobar 2018.

 

Из интервјуа министра финансија Синише Малог:

1. Које реформске процесе сматрате кључним за одржавање фискалне стабилности и подстицање привредног раста?

Наш приоритет у наредном периоду управо и јесте очување фискалне стабилности, а уз подршку иницијативама које би требало да подстакну раст, као што је повећање јавних инвестиција и смањење пореског оптерећења. Са становишта фискалне политике, то су и стубови недавно одобреног аранжамана са Међународним монетарним фондом.
Наравно, када говоримо о одржавању фискалне стабилности, морамо говорити и о платама и пензијама. Мере привременог смањења пензија ће бити укинуте, и до краја године нас очекује повећање пензија. Као што знате, очекује нас и повећање плата у јавном сектору. Простора за повећање плата и пензија има, али то повећање мора да буде на одрживом нивоу.
Оријентација фискалне политике у средњем року јесте одржавање ниског дефицита, даље смањење јавног дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту.
Мере фискалне релаксације деловаће на два колосека. Растерећењем привреде, пре свега кроз смањење пореског оптерећења рада, подстиче се раст и отварање нових радних места. С друге стране, фискални простор омогућио је већу алокацију средстава за јавну инфраструктуру. Како би се на најбољи начин побољшао квалитет и квантитет јавне инфраструктуре, радимо на даљем побољшању система управљања јавним инвестицијама.

2. На који начин ћете адресирати проблем недовољног удела јавних инвестиција у БДП и недовољно ефикасног управљања великим инфраструктурним пројектима?

С обзиром на то да смо у претходном периоду, спроведеном фискалном консолидацијом, створили простор за финансирање нових пројеката, данас имамо средства за капиталне инвестиције. У том смислу надлежне институције спроводе неопходне кораке на повећању нивоа јавних улагања, како у путну и железничку инфраструктуру, тако и у здравство и школство, локалну комуналну инфраструктуру...
До сада су већ направљени одређени кораци. Сви капитални пројекти, независно од извора финансирања укључени су у буџет од 2017. године, усвојена је Уредба о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката средином 2017. године. Усвојен је и Закон о планском систему који успоставља национални оквир за планирање. Како би елеминисали структурне слабости у имплементацији, у наредном периоду нас очекује доношење детаљног правилника о предлагању и селекцији пројеката, те успостављање праксе објављивања сажетака студија изводљивости за велике инфраструктурне пројекте. Биће основана и Комисија за капиталне инвестиције. Све то помоћи ће нам да брзо и ефикасно спроводимо велике инфраструктурне пројекте, што је од одлучујућег значаја за развој земље.

3. Које промене у пореском систему предвиђате, а могле би подстицајно деловати на привреду?

У наредном периоду планирамо низ мера којима ћемо унапредити права пореских обвезника, као и посебне мере за подстицање привредне активности. Користећи расположиви фискални простор, размотрићемо измене пореске политике како би се кроз ефективан, уједначен и ефикасан порески систем дала подршка привредном расту.
У том смислу, посебно бих издвојио да планирамо смањење рока за повраћај ПДВ-а, чиме ће се унапредити ликвидност привреде. Законски рок за повраћај ПДВ-а је 45 дана, али сматрамо да нема разлога да привредници толико чекају ако имају уредне папире. Привредницима би пуно значило да тај новац добију што пре због ликвидности.
У наредном периоду планирамо и умањење фискалног оптерећења зарада, као и доношење посебног пакета пореских подстицаја за иновативне активности. Планирамо и осавремењавање појединих решења у погледу опорезивања добити привредних друштава, посебно у погледу обрачуна пореске амортизације.
Тако]е, у плану је и прописивање посебног режима опорезивања дохотка грађана који пружају угоститељске услуге у објектима домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства, као и укидање одредаба пореских закона које беспотребно делују дестимулативно на пореске обвезнике или им стварају неоправдане административне тешкоће.
Као што можете да видите, у плану нам је читав низ мера који ће стимулативно деловати на привреду и олакшати рад привредницима. Наравно, приликом дефинитивног уобичавања ових мера водићемо рачуна да њихова примена не угрози досад постигнуте резултате у погледу фискалне консолидације.

4. Које мере из домена пореске политике сматрате најефикаснијим за смањење удела сиве економије у области рада и запошљавања?

Смањење фискалног оптерећења зарада свакако дестимулише сиву економију. Такође, све мере које повећавају ефикасност контроле пореских обвезника засигурно ће позитивно деловати на сузбијање сиве економије. У том погледу, уз остале мере којима се унапређује капацитет Пореске управе у вези са спровођењем ефикасне пореске контроле, посебно бих издвојио активности на изменама Закона о фискалним касама које подразумевају коришћење савремених техничких решења која омогућују праћење промета пореских обвезника у реалном времену. Планираним решењима омогућиће се пореским обвезницима да једноставније администрирају своје обавезе, а Пореској управи да на оптималнији начин обавља пореску контролу.

5. Које промене у функционисању Пореске управе, у том контексту, планирате?

Промене ће се дешавати на неколико различитих нивоа. Оформили смо радну групу која ће се управо бавити трансформацијом и модернизацијом Пореске управе, и која ће се састајати једном недељно. Ово нам је један од највећих приоритета и ја ћу се лично бавити свим аспектима ове трансформације. Пореска управа мора да буде одржива и ефикасна, и желимо да направимо систем који ће моћи добро да функционише деценијама које су испред нас. Протеклих година су већ направљени неки конкретни резултати, па је тако смањен број организационих јединица са 178 на 78, све пореске пријаве могу да се врше у електронском облику, основан је Сектор за пружање услуга пореским обвезницима… Ипак, има још доста посла, неопходно је даље смањивати број организационих јединица, надоградити постојеће софтвере, интегрисати их. Тиме ћемо се бавити све док не направимо добар, ефикасан и одржив систем.

6. Које мере видите као најефикасније да би се смањила неизвесност у тумачењу прописа посебно у раду Министарства и Пореске управе?

Сматрам да не постоји значајне разлике у погледу степена неизвесности тумачења, односно примене пореских прописа, у односу на друге прописе. Међутим, то не утиче на неопходност предузимања мера на унапређењу транспарентности примене пореских прописа.
То се у основи може постићи идентификовањем нејасних решења у пореским прописима и њиховим прецизирањем, односно уклањањем. У овом погледу од посебног значаја нам је интеракција са пореским обвезницима којима овакве одредбе проузрокују практичне проблеме, тако да су нам драгоцене иницијативе и мишљења која од њих добијамо. Наравно, како се и очекује, пословна заједница је најактивнија у овом контексту.
Радимо и на даљем унапређењу сарадње између Пореске управе у чијој надлежности је непосредна контрола пореских обвезника и сектора унутар Министарства финансија у чијој надлежности су давање мишљења о примени пореских прописа и вођење другостепеног поступка. Ова сарадња и сада добро функционише, али сматрам да увек постоји простор да се даље унапреди, посебно у контексту планираних активности на реформи Пореске управе.

7. Докле су стигле припреме за утврђивање коначне листе парафискалних намета? Када би се могао очекивати нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара?

Рад на изради нацрта овог Закона је при крају, тако да ускоро очекујемо коначан текст. Верујем да ће тиме бити постигнут велики помак у погледу транспарености накнада која оптерећују привреду.

8. Како у контексту промена политика ка стварању подстицајног амбијента за пословање гледате на сарадњу са пословном заједницом у проналажењу оптималних решења?

Сарадња са пословном заједницом је веома значајна и ми интензивно радимо на њеном даљем унапређењу. Свакодневно ослушкујемо потребе привреде и пословне заједнице, како би им олакшали пословање. У том смислу, свакако је значајан и пакет подстицајних мера које планирамо да донесемо, попут смањења рока за повраћај ПДВ-а, умањења фискалног оптерећења зарада, подстицаја за почетнике у пословању...
Желео бих да напоменем и да је пословна заједница веома активна са својим предлозима и коментарима у свим фазама припреме како нових прописа, тако и изменама и допунама постојећих законских решења.

9. Колико модели дијалога као што су „Дијалог за промене“ и радна група за Белу књигу могу да допринесу формулисању решења која су ефикасна и спроводљива?


Комуникација између пословне заједнице и носилаца јавне власти која се остварује у оквиру „Дијалога за промене“ и радне групе за Белу књигу је драгоцена за унапређење нормативног оквира који је од значаја за привреду. Ова сарадња је у прошлости већ резултирала у позитивним помацима на унапређењу пореског система у Србији, али сматрам да се најзначајнији резултати тек очекују.

 

Извор: сајт Министарства финансија


PRIJAVA
ISSN 1820-4880
приступ издањима