„Da li je bolje da obustavim poslovanje, zatvorim agenciju ili da čekam na pomoć države“, samo je jedna od dilema pred oko 116.000 paušalaca u našoj zemlji.
“Razmišljam o tome da obustavim rad svoje agencije dok traje epidemija, kako to da uradim? Da li kao paušalac nastavljam da plaćam poreze i doprinose ili ne? Da li mi obaveze automatski prestaju pošto ne rade šalteri državnih institucija koje su mi potrebne?”
To su najčešća među pitanjima koja se postavljaju među paušalcima u Srbiji, dok je od države stigla potvrda da će i paušalci moći da računaju na deo paketa mera pomoći, tačnije na tri minimalne zarade po radniku.
Ko može da iskoristi pomoć države?
Prema rečima Sofije Popare, osnivačice startapa Paušal i eksperta za preduzetništvo, treba sačekati pojašnjenje Vlade Srbije kada je reč o tome da li će pomoć moći da iskoriste i oni paušalci koji su obustavili delatnost pre 15 marta 2020, odnosno proglašenja vanrednog stanja.
“Najavljeno je još da će pomoć države moći da dobiju i pravna lica kod kojih se smanjio broj zaposlenih, ukoliko se oni ponovo angažuju. Iz toga se može zaključiti da će i preduzetnici koji su obustavili delatnost moći da ostvare pomoć, ukoliko ponovo nastave da je obavljaju. Ipak, još uvek nije doneta uredba o definisanju mera, tako da ćemo konkretne informacije i tačne uslove znati tek kada ona bude objavljena”, kaže Sofija Popara za Nova.rs.
Posledice prekida poslovanja
Što se tiče uplate poreza i doprinosa, naša sagovornica skreće pažnju da se privremenim prekidom poslovanja obustavlja plaćanje poreza i doprinosa, što znači da se prekida staž i zdravstveno osiguranje.
“Ipak, prema informacijama koje smo dobili u RFZO, za vreme trajanja vanrednog stanja važiće i neoverene knjižice”, napominje Popara.
Ona takođe podseća da, iako šalteri ne rade, institucije poput Agencije za privredne registre (APR) i Poreske uprave rade putem svojih onlajn servisa, a primaju podneske i putem pošte.
“Na primer, u APR se može poslati dokumentacija poštom i na taj način se može podneti bilo koja prijava ili zahtev, pa tako i prijaviti obustavljanje obavljanja delatnosti.
To je ujedno i jedini način da se prekine plaćanje poreza i doprinosa. Nakon što APR donese rešenje, potrebno je da se podnese poreska prijava putem portala ePorezi. To preduzetnici mogu učiniti sami ukoliko imaju elektronski potpis ili mogu ovlastiti nekog drugog da učini u njihovo ime, slanjem PEP obrasca na mejl svoje Poreske uprave”, objašnjava Sofija Popara.
Gašenje statusa preduzetnika
Primećuje da je trenutno teško ostvarivo gašenje statusa preduzetnika, jer su za to potrebna uverenja iz Poreske uprave i Uprave javnih prihoda, koja inače važe samo pet dana i za koja je, prema njenom iskustvu, uglavnom potrebna dodatna dokumentacija.
“Zato svima koji žele da ugase svoj preduzetnički status, bili paušalci ili ne, savetujem da najpre obustave delatnost, a samim tim i plaćanje poreza i doprinosa, a da sa zatvaranjem nastave nakon prekida vanrednog stanja”, kaže Sofija Popara.
Ona podseća i da, ukoliko je preduzetnik i dalje aktivan, za sada ne postoji nikakvo oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa, ali i da Vlada, u okviru paketa mera pomoći, najavljuje mogućnost odloženog plaćanja.
“Verujem da će najavljene mere moći da pomognu određenom broju preduzetnika da njihovo poslovanje preživi ovaj period bez prevelikih posledica. Za one koji procenjuju da će gubitak ipak biti veći, nažalost jedina je opcija da obustave obavljanje delatnosti”, zaključuje Sofija Popara za Nova.rs.
Izvor: sajt Nova, autor Milica Rilak
Naslov: Redakcija