Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.​​ 73/2019​​ i​​ 94/2024​​ (čl.​​ 9-11.​​ nisu u prečišćenom tekstu).

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja i primena

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se:

1) osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima;

2) osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima;

3) način stavljanja na tržište, izdavanja i otkupa udela u alternativnim investicionim fondovima;

4) poslovi i dužnosti depozitara, u smislu ovog zakona;

5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);

6) druga pitanja od značaja za oblast alternativnih investicionih fondova i društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Ovaj zakon se primenjuje na:

1) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;

2) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u državi članici Evropske unije, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;

3) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u trećoj državi, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova.

Pojmovi

Član 2. 

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) država članica – država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP);

2) treća država – država koja nije država članica u smislu tačke 1) ovog stava;

3) alternativni investicioni fond (u daljem tekstu: AIF) – investicioni fond koji je osnovan u skladu sa ovim zakonom, koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koji se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom;

4) društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: DZUAIF) – pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije, u skladu sa ovim zakonom;

5) otvoreni AIF – zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovoga zakona, pravila poslovanja i/ili prospekta tog AIF-a, kada postoji​​ obaveza njegovog objavljivanja. Investicione jedinice otvorenog AIF-a otkupljuju se na zahtev članova, direktno ili posredno, iz imovine otvorenog AIF-a, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i to pre okončanja postupka likvidacije, odnosno prestanka AIF-a;

6) zatvoreni AIF je:

(1) zatvoreni AIF koji nema svojstvo pravnog lica – zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a, a čije investicione jedinice na zahtev članova nije moguće otkupiti iz imovine AIF-a. Zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica uvek upravlja DZUAIF,

(2) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica – pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, koji osniva i kojim upravlja DZUAIF u njegovo ime i za njegov račun u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, statutom AIF-a, a čiji se udeli, odnosno akcije u AIF-u ne mogu na zahtev članova otkupiti iz imovine AIF-a,

(3) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem – zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, koji upravlja svojom imovinom sam, a ne preko DZUAIF-a i koji istovremeno predstavlja DZUAIF;

7) DZUAIF iz države članice – pravno lice sa registrovanim sedištem u državi članici, čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa države članice;

8) DZUAIF iz treće države – pravno lice sa registrovanim sedištem u trećoj državi čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa treće države;

9) ogranak DZUAIF-a – mesto poslovanja koje je deo DZUAIF-a, koji nema svojstvo pravnog lica i koji obavlja delatnosti za koje je DZUAIF dobio dozvolu za rad od Komisije. Sva mesta poslovanja, koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u Republici, osnovao u jednoj državi članici, smatraju se jednim ogrankom;

10) ogranak DZUAIF-a iz države članice, odnosno treće države – sva mesta poslovanja koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u jednoj državi članici ili trećoj državi osnovao u bilo kojoj državi članici, a koja se u smislu ovog zakona smatraju jednim ogrankom;

11) naknada koja zavisi od prinosa – udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu naknade za upravljanje AIF-om, isključujući udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu povraćaja od ulaganja DZUAIF-a u AIF;

12) nadležni organ – organ pojedine države članice, odnosno treće države, koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor DZUAIF-a ili AIF-a;

13) nadležni organ za depozitare – organ pojedine države članice ili treće države koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor depozitara;

14) AIF iz države članice je:

(1) AIF koji je dobio dozvolu za rad ili je registrovan u državi članici u skladu sa zakonima i propisima te države članice,

(2) AIF koji nije dobio dozvolu za rad ili nije registrovan u državi članici, ali ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja u državi članici;

15) upravljanje ulaganjima – obuhvata najmanje upravljanje portfolijom i upravljanje rizicima;

16) glavni AIF – AIF u koji ulaže neki drugi AIF ili ima izloženost u skladu sa tačkom 17) ovog stava;

17) prateći AIF – svaki AIF koji ulaganjem u glavni AIF prati njegovu investicionu politiku i strategiju, na jedan od sledećih načina:

(1) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u udele u AIF-u glavnog AIF-a,

(2) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u više od jednog glavnog AIF-a, ukoliko takvi glavni AIF-ovi imaju iste strategije ulaganja,

(3) izložen je sa najmanje 85% sopstvene imovine prema glavnom AIF-u na drugi način;

18) holding društvo – ima značenje određeno zakonom kojim se uređuju privredna društva;

19) matična država članica AIF-a je:

(1) država članica u kojoj je AIF dobio dozvolu za rad ili je registrovan u skladu sa važećim nacionalnim pravom, ili u slučaju više dozvola za rad ili registracija, država članica u kojoj je AIF prvi put dobio dozvolu za rad ili je registrovan,

(2) ako AIF nije dobio dozvolu za rad niti je registrovan u jednoj od država članica, država članica u kojoj AIF ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja;

20) matična država članica DZUAIF-a – država članica u kojoj DZUAIF ima registrovano sedište. Za DZUAIF iz treće države sva pozivanja na „matičnu državu članicu DZUAIF-a” u ovom zakonu tumače se kao „referentna država članica”;

21) referentna država članica – država članica određena u skladu sa članom 73. stav 1. ovog zakona;

22) država članica domaćin DZUAIF-a je:

(1) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice upravlja AIF-ovima iz države članice,

(2) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,

(3) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države,

(4) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države upravlja AIF-ovima iz država članica,

(5) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,

(6) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države;

23) evropski pasoš – pravo DZUAIF-a da, na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije ili nadležnog organa matične države članice, obavlja delatnost na teritoriji drugih država članica;

24) izdavalac – pravno lice kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a čije su hartije od vrednosti, odnosno drugi finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, na način koji je propisan zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

25) pravni zastupnik – fizičko lice koje ima prebivalište u Republici ili pravno lice koje ima registrovano sedište u Republici, a koje je izričito ovlastio DZUAIF iz treće države da deluje u ime takvog DZUAIF-a iz treće države u odnosima sa Komisijom, nadležnim organima, investitorima, institucijama i drugim ugovornim stranama DZUAIF-a iz treće države u Republici, a u vezi sa obavezama DZUAIF-a iz treće države na osnovu ovog zakona;

26) finansijski leveridž – svaka metoda pomoću koje DZUAIF povećava izloženost AIF-a kojim upravlja, bilo pozajmljivanjem novca ili hartija od vrednosti, bilo zauzimanjem pozicija sa derivatima u koje je ugrađen finansijski leveridž, ili na drugi način;

27) upravljanje AIF-om – obavljanje najmanje poslova upravljanja ulaganjima za jednog ili više AIF-ova;

28) stavljanje na tržište – svaka direktna ili indirektna ponuda ili distribucija investitorima ili kod investitora, na inicijativu DZUAIF-a ili u ime DZUAIF-a, udela u AIF-ovima kojima upravlja;

29) nelistirano društvo – privredno društvo koje ima registrovano sedište u Republici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

30) nelistirano društvo iz države članice – privredno društvo koje ima registrovano sedište u državi članici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

31) glavni broker – investiciono društvo ili drugi subjekt koji podleže prudencijalnim propisima ili stalnom nadzoru, koji nudi usluge profesionalnim investitorima prvenstveno radi finansiranja ili izvršavanja transakcija sa finansijskim instrumentima kao druga ugovorna strana i koji takođe može pružati druge usluge poput saldiranja i kliringa transakcija, usluga čuvanja, pozajmljivanja hartija od vrednosti, posebno personalizovane tehnologije i pogodnosti operativne podrške;

32) profesionalni investitor – investitor koji ispunjava uslove za profesionalnog klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

33) mali investitor – investitor koji nije profesionalni investitor;

34) poluprofesionalni investitor – mali investitor koji ispunjava sledeće uslove:

(1) za potrebe ulaganja u udele u AIF-u jednog AIF-a se obavezuje da jednokratnom uplatom uplati iznos od najmanje 5.000 evra ili ekvivalentnu vrednost u drugoj valuti, na način propisan pravilima poslovanja i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja,

(2) DZUAIF je procenio da ima dovoljno iskustva na tržištu kapitala i stručnog znanja da bi razumeo rizike ulaganja, kao i da je ulaganje u AIF, u skladu sa njegovim investicionim ciljevima;

35) kvalifikovano učešće – posredno ili neposredno učešće u DZUAIF-u koje predstavlja najmanje 10% kapitala, odnosno prava glasa ili manje učešće koje omogućava ostvarenje značajnog uticaja na upravljanje DZUAIF-om. Za utvrđivanje prava glasa u smislu ove odredbe primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

36) društvo za sekjuritizaciju – pravno lice koje je osnovano isključivo za obavljanje poslova sekjuritizacije, u skladu sa zakonom;

37) UCITS fond – subjekt za zajednička ulaganja u prenosive hartije od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;

38) depozitar – kreditna institucija koja pruža usluge depozitara definisane članom 158. ovog zakona;

39) član, odnosno akcionar AIF-a – fizičko ili pravno lice koje je zakoniti imalac udela u AIF-u na čije ime i za čiji račun su registrovani udeli, odnosno akcije AIF-a, odnosno za čiji račun se vode investicione jedinice u registru investicionih jedinica AIF-a;

40) investiciona jedinica – slobodno prenosivi dematerijalizovan finansijski instrument koji predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog AIF-a, odnosno zatvorenog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica;

41) udeo u AIF-u – udeo, odnosno akcija u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica, odnosno investiciona jedinica u otvorenom AIF-u, odnosno zatvorenom AIF-u koji nema svojstvo pravnog lica;

42) prospekt – osnovni dokument AIF-a koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje osnovane odluke o ulaganju u AIF;

43) ključne informacije za investitora – dokument AIF-a koji sadrži odgovarajuće informacije o najvažnijim karakteristikama AIF-a, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje su jasno naznačene kao ključne i omogućavaju investitorima da razumeju vrste i značaj rizika, uz ocenu posledica sticanja udela u AIF-u, a na koji se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom;

44) član uprave – direktor, član odbora direktora, izvršni direktor, član izvršnog odbora ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

45) portfolio AIF-a – imovina u koju AIF ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona;

46) Evropski fond preduzetničkog kapitala (European Venture Capital Fund – EuVECA) – oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima preduzetničkog kapitala;

47) Evropski fond socijalnog preduzetništva (European social entrepreneurship fund – EuSEF) – oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima za socijalno preduzetništvo;

48) javna ponuda – svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno svim potencijalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i o ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela;

49) privatna ponuda – svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela, a koje je po nekoj svojoj karakteristici uslovljeno (npr. minimalnim iznosom ulaganja, ciljanom grupom investitora ili brojem investitora);

50) relevantno lice – lice koje u odnosu na DZUAIF predstavlja:

(1) lice na rukovodećoj poziciji u DZUAIF-u, lice koje je član, odnosno akcionar DZUAIF-a, lice koje je član nadzornog odbora ili lice koje je prokurista DZUAIF-a,

(2) lice na rukovodećoj poziciji, član nadzornog odbora ili prokurista u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica,

(3) lice na rukovodećoj poziciji u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove, lice na rukovodećoj poziciji ili član društva ovlašćenog za ponudu i distribuciju udela u AIF-u,

(4) lice koje je zaposleno u DZUAIF-u, lice koje je zaposleno u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove ili lice koje je zaposleno u pravnom licu ovlašćenom za ponudu i distribuciju udela AIF-a, a koje je uključeno u delatnosti koje DZUAIF obavlja,

(5) sva druga fizička lica koja obavljaju usluge za DZUAIF, odnosno lica koja su angažovana od strane DZUAIF-a, a koja su uključena u delatnosti koje DZUAIF obavlja;

51) lična transakcija – transakcija finansijskim instrumentima koja je izvršena od strane ili u ime relevantnog lica, pod uslovom da je ispunjen bar jedan od sledećih kriterijuma:

(1) relevantno lice deluje izvan delokruga aktivnosti koje obavlja u profesionalnom svojstvu,

(2) transakcija je izvršena za račun jednog od sledećih lica:

− relevantnog lica,

− lica sa kojim je relevantno lice blisko povezano u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala,

− lica sa kojim je relevantno lice u rodbinskoj vezi a sa njim deli isto domaćinstvo bar godinu dana na dan kada je lična transakcija izvršena, ili

− lica čiji je odnos s relevantnim licem takve prirode da relevantno lice ima neposredan ili posredan materijalni interes od ishoda transakcije, a koji ne predstavlja proviziju ili naknadu za izvršenje transakcije;

52) trajni nosač podataka – sredstvo koje omogućava trajno čuvanje podataka, tako da se čuvanim podacima uvek može pristupiti i da se čuvani podaci mogu reprodukovati u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja.

Pojmovi: regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje, insajderska informacija, bliska povezanost, kontrola, finansijski instrument, instrumenti tržišta novca, prenosive hartije od vrednosti, kreditna institucija, matično društvo, zavisno društvo i pravne posledice osude imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Izuzeci od primene

Član 3.

Ovaj zakon ne primenjuje se na:

1) holding društva;

2) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljne penzijske fondove;

3) društva za osiguranje i reosiguranje;

4) nadnacionalne institucije kao što su: Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, evropske razvojne finansijske institucije i bilateralne razvojne banke, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, druge nadnacionalne institucije i slične međunarodne organizacije u slučaju da takve institucije upravljaju AIF-ovima i u meri u kojoj ti AIF-ovi deluju u javnom interesu;

5) nacionalne centralne banke;

6) nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i organe ili druge institucije koje upravljaju fondovima koji podržavaju penzijske sisteme i sisteme socijalne sigurnosti;

7) programe učestvovanja zaposlenih u dobiti ili štednje radnika;

8) sekjuritizacione subjekte posebne namene.

Ovaj zakon se ne primenjuje i na DZUAIF koji upravlja jednim ili više AIF-ova čiji su jedini članovi, odnosno akcionari DZUAIF ili matična društva ili zavisna društva DZUAIF-a ili druga zavisna društva ovih matičnih društava, pod uslovom da nijedan od ovih članova, odnosno akcionara nije i sam AIF.

Član 4.

Udeli u AIF-u nude se u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno, udeli u AIF-u zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva nude se u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima nude se udeli u AIF-ovima u svim vrstama AIF-ova.

Malim investitorima nude se samo udeli u AIF-ovima koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.

Registar DZUAIF-ova i AIF-ova

Član 5.

DZUAIF kome je Komisija izdala dozvolu za rad i AIF-ovi kojima on upravlja, upisuju se u javne registre DZUAIF-ova i AIF-ova koje vodi Komisija.

U registre iz stava 1. ovog člana upisuju se svi ažurni podaci propisani aktom iz stava 6. ovog člana.

Podaci o ličnosti koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na neophodne u odnosu na svrhu obrade.

Svrha obrade podataka o ličnosti sadržanih u registrima iz stava 1. ovog člana je sprovođenje ovim zakonom propisanih regulatornih i nadzornih ovlašćenja Komisije.

Podaci iz registara iz stava 1. ovog člana objavljuju se na internet stranici Komisije, na način propisan aktom iz stava 6. ovog člana, s tim da se, ukoliko je neophodno objavljivanje podataka koji predstavljaju podatke o ličnosti, objavljuju samo ime i prezime fizičkog lica.

Komisija propisuje sadržinu i način vođenja registara iz stava 1. ovog člana, kao i način objavljivanja podataka iz tih registara.

Član 6.

Komisija na svojoj internet stranici objavljuje ažurirani spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja i njihovih ogranaka koji posluju na teritoriji Republike, kao i spisak AIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici.

Komisija će objaviti i spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica koji stavljaju na tržište udele u AIF-u u kvalifikovanim fondovima EuVECA i EuSEF na teritoriji Republike, kao i spisak tih AIF-ova.

Zabrana upotrebe pojmova „alternativni investicioni fond” ili „AIF”

Član 7.

Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam „alternativni investicioni fond” ili „AIF”, niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ukoliko te pojmove koriste u skladu sa odredbama ovog zakona.

II. DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA

1. Pravna forma i delatnost DZUAIF-a

Pravna forma

Član 8.

DZUAIF se osniva kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, veliki DZUAIF se osniva isključivo u formi dvodomnog akcionarskog društva.

Na DZUAIF se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

DZUAIF ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Svakim AIF-om upravlja jedan DZUAIF, koji je odgovoran za obezbeđivanje usklađenosti sa odredbama ovog zakona.

U slučajevima kada DZUAIF, koji nije zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem, nije u mogućnosti da obezbedi usklađenost sa odredbama ovog zakona, za koju je sam AIF odgovoran, dužan je da bez odlaganja obavesti Komisiju, a kada je to primenljivo i nadležni organ AIF-a u drugoj državi članici.

Nakon prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana, Komisija nalaže preduzimanje neophodnih mera, s ciljem obezbeđenja usklađenosti sa odredbama ovog zakona.

Ukoliko, uprkos preduzetim merama, neusklađenost i dalje postoji, Komisija oduzima dozvolu za upravljanje navedenim AIF-om i udeli u navedenom AIF-u se više ne mogu stavljati na tržište.

U poslovnom imenu DZUAIF-a moraju biti sadržane i reči „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima”.

Pravno lice koje nema dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom ne može koristiti u svom poslovnom imenu ili nazivu, kao ni u pravnom prometu pojam „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima”, niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma, ili drugi sličan naziv.

Delatnost DZUAIF-a

Član 9.

Delatnosti DZUAIF-a su:

1) osnovna delatnost: upravljanje AIF-ovima;

2) dodatne delatnosti:

(1) upravljanje portfoliom na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala,

(2) pomoćne usluge:

– investiciono savetovanje prema odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala,

– prijem i prenos naloga u vezi sa finansijskim instrumentima,

– čuvanje i administracija akcija, udela i investicionih jedinica u institucijama kolektivnog investiranja.

Upravljanje AIF-om obuhvata:

1) osnivanje, odnosno organizovanje AIF-a;

2) upravljanje portfoliom AIF-a;

3) upravljanje rizicima;

4) administrativne poslove koji uključuju pravne i računovodstvene usluge u vezi sa upravljanjem AIF-ovima, obračun vrednosti imovine, obračunavanje vrednosti udela u AIF-u, praćenje usklađenosti u smislu člana 42. ovog zakona, isplatu prihoda ili dobiti, izdavanje i otkup udela u AIF-u, ispunjenje ugovornih obaveza, uključujući izdavanje potvrda, obrada zahteva investitora, vođenje evidencija i registra udela u AIF-u i objavljivanje i obaveštavanje investitora;

5) stavljanje na tržište udela AIF-a;

6) aktivnosti u vezi sa imovinom AIF-a.

Aktivnosti iz stava 2. tačka 6) ovog člana obuhvataju usluge potrebne za ispunjavanje obaveza DZUAIF-a, upravljanje objektima, delatnost upravljanja nekretninama, savetovanje društava o strukturi kapitala, poslovnim strategijama i srodnima pitanjima, savetovanje i usluge vezane za spajanje i kupovinu društava i druge usluge povezane sa upravljanjem AIF-om.

DZUAIF je dužan da, prilikom obavljanja delatnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, pored odredbi ovog zakona, primenjuje i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i podzakonskih propisa koji se odnose na visinu kapitala, organizacione zahteve, uslove poslovanja i zaštitu klijenata, postupanje po nalogu i izvršavanje naloga nadležnih organa, pravila poslovnog ponašanja prema klijentima prilikom pružanja ovih investicionih usluga, kao i zaštitu investitora i nadzor nad pružanjem investicionih usluga.

Pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, DZUAIF može da obavlja i delatnosti upravljanja UCITS fondovima ukoliko ima odgovarajuću dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i delatnosti upravljanja portfoliom dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa ovlašćenjima dobijenim na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi.

DZUAIF ne može da obavlja druge delatnosti osim delatnosti navedenih u st. 1. i 5. ovog člana.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem ne može obavljati drugu delatnost osim upravljanja tim AIF-om.

DZUAIF može da upravlja jednim ili više AIF-ova.

DZUAIF može da upravlja AIF-ovima i UCITS fondovima koji su pod nadzorom nadležnih organa drugih država članica, odnosno AIF-ovima i otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom koji su subjekt nadzora nadležnih organa trećih država, pod uslovom da za to pribavi adekvatnu dozvolu za rad od strane Komisije.

Član 10.

Delatnost DZUAIF-a može da obavlja:

1) DZUAIF koji je dobio dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom;

2) društvo za upravljanje UCITS fondom koje je prethodno dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i u skladu sa ovim zakonom;

3) DZUAIF iz druge države članice koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili može neposredno obavljati delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a;

4) DZUAIF iz treće države koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili je ovlašćen da neposredno obavlja delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa referentne države članice DZUAIF-a, a na osnovu odobrenja Komisije.

Ograničenje poslovanja DZUAIF-a

Član 11.

DZUAIF ne može imati učešće u kapitalu i upravljanju u drugim pravnim licima, osim ukoliko je drugačije propisano ovim zakonom.

Član 12.

DZUAIF može obavljati delatnosti iz člana 9. ovog zakona za koje je dobio dozvolu za rad, ukoliko je upisano u Registar privrednih subjekata i ispunjava sve uslove predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima Komisije o izdavanju dozvole za rad DZUAIF-a.

DZUAIF može da obavlja delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad na teritoriji Republike, pod uslovima iz ovog zakona.

Investiciona društva koja imaju dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala ne moraju da dobiju dozvolu za rad na osnovu ovog zakona kako bi pružala investicione usluge kao što je upravljanje pojedinačnim (individualnim) portfoliom klijenta koji ulaže u AIF.

DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti upravljanja ulaganjem u smislu člana 2. stav 1. tačka 15) ovog zakona ne može se izdati dozvola za obavljanje preostalih delatnosti iz člana 9. ovog zakona.

DZUAIF-u se ne može izdati dozvola za rad, koja sadrži samo dozvolu za obavljanje dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, ne može se izdati dozvola za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona.

Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad za sve vrsta DZUAIF-a, kao i dokumentaciju koja se uz te zahteve prilaže.

2. Kategorije i promena kategorije DZUAIF-a

Kategorije DZUAIF-a

Član 13.

U zavisnosti od ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF i kategorije investitora kojima se nude AIF-ovi razlikuju se veliki i mali DZUAIF.

Ukupna vrednost imovine pod upravljanjem utvrđuje se u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana.

Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi propisani prag, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana, osim ukoliko drugačije nije propisano ovim zakonom.

Komisija propisuje stavke koje se uključuju i/ili isključuju iz obračuna ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF.

Veliki DZUAIF

Član 14.

Veliki DZUAIF je DZUAIF koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojim je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ovima čija ukupna imovina prelazi prag od:

1) 25 miliona evra, uključujući imovinu stečenu korišćenjem finansijskog leveridža;

2) 75 miliona evra, ako AIF-ovi kojima upravlja:

(1) ne koriste finansijski leveridž,

(2) u kojima investitori nemaju pravo na otkup udela pet godina od datuma početnog ulaganja u svaki AIF.

DZUAIF koji upravlja AIF-om koji se nudi malim investitorima je uvek veliki DZUAIF, nezavisno od veličine imovine AIF-ova pod upravljanjem.

Mali DZUAIF

Član 15.

Mali DZUAIF je DZUAIF koji udele u AIF-ima kojima upravlja namerava da nudi isključivo profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, a koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojima je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ima čija ukupna imovina ne prelazi prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona.

Na mali DZUAIF ne primenjuju se sledeće odredbe ovog zakona:

1) član 22. koji se odnosi na dodatni iznos kapitala;

2) član 32. stav 2. koji se odnosi na minimalan broj članova uprave DZUAIF-a;

3) čl. 42. do 45. koji se odnose na: praćenje usklađenosti, unutrašnju reviziju, upravljanje rizicima i upravljanje likvidnošću;

4) čl. 47. i 48. koji se odnose na politiku nagrađivanja i odbor za nagrađivanje;

5) čl. 63. do 65. koji se odnose na prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na AIF-ove država članica;

6) čl. 69. do 71. koji se odnose na DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici ili u drugoj državi članici i stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi;

7) član 158. stav 1. tačka 1), čl. 159. i 169. koji se odnose na kontrolne poslove depozitara i reviziju izvršavanja obaveza depozitara.

Izuzetno od člana 9. stav 6. ovog zakona, mali DZUAIF može da obavlja i druge delatnosti, za koje mu ne treba prethodna dozvola Komisije, pod uslovom da te delatnosti ne obavlja kao pretežne delatnosti, kao i da te delatnosti nisu u sukobu interesa sa delatnostima koje mali DZUAIF obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Član 16.

Mali DZUAIF može imati jednog člana uprave koji vodi poslove i zastupa DZUAIF.

Mali DZUAIF može da prenese poslove upravljanja AIF-om na drugi DZUAIF, bez odobrenja Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.

Mali DZUAIF može da promeni depozitara bez prethodne saglasnosti Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.

Mali DZUAIF ne može prekogranično da stavlja na tržište udele u AIF-u ili da upravlja AIF-om u drugoj državi članici niti može da u Republici i/ili državi članici stavlja na tržište udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja.

Na mali DZUAIF primenjuju se propisi EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Mali DZUAIF je dužan da u svom poslovanju i u svim materijalima namenjenim investitorima jasno istakne da nije u obavezi da primenjuje sve odredbe ovog zakona, kao i da ukaže na rizike koji postoje za investitore.

Mali DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju:

1) o glavnim instrumentima kojima trguje, glavnim izloženostima, kao i najvažnijim koncentracijama AIF-ova kojima upravlja, kako bi Komisija bila u mogućnosti da prati sistemske rizike;

2) ako više ne ispunjava neki od uslova iz člana 15. stav 1. ovog zakona bez odlaganja;

3) o svim drugim činjenicama potrebnim za izvršavanje naloga Komisije, na njen zahtev.

Promena kategorija DZUAIF-a

Član 17.

Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja mali DZUAIF pređe prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona, a mali DZUAIF proceni da prelazak praga nije privremen, mali DZUAIF je dužan da u roku od 30 dana od dana prelaska praga Komisiji podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.

Nezavisno od pragova propisanih odredbama ovog zakona, mali DZUAIF može da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.

Član 18.

Kada veliki DZUAIF prestane da ispunjava uslove iz člana 14. stav 1. ovog zakona, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare, odnosno članove AIF-ova kojima upravlja.

Ako veliki DZUAIF više nema nameru da posluje kao veliki DZUAIF, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare odnosno članove AIF-ova kojima upravlja, a Komisija će na zahtev takvog DZUAIF-a rešenjem utvrditi prestanak važenja njegove dozvole za rad i izdati dozvolu za rad malog DZUAIF-a.

DZUAIF je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja Komisije iz stava 2. ovog člana, obavesti sve članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja o promeni kategorije DZUAIF-a, uz napomenu da se na njega više ne primenjuju sve odredbe ovog zakona i da ukaže na rizike koji iz toga mogu nastati za članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja.

Član 19.

Kada DZUAIF upravlja evropskim fondom preduzetničkog kapitala ili evropskim fondom socijalnog preduzetništva pod oznakom EuVECA ili EuSEF, udele takvih fondova može nuditi isključivo investitorima u skladu sa propisima EU koji uređuju ove vrste fondova.

3. Kapitalni zahtevi

Osnovni kapital DZUAIF-a

Član 20.

Novčani deo osnovnog kapitala DZUAIF-a prilikom osnivanja zavisi od kategorije DZUAIF-a iz člana 13. ovog zakona i iznosi najmanje:

1) za veliki DZUAIF:

(1) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,

(2) 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem;

2) za mali DZUAIF:

(1) 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,

(2) 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se u celosti pre upisa DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, na privremeni račun kod banke.

Kapital DZUAIF-a

Član 21.

Kapital DZUAIF-a sastoji se od zbira osnovnog i dopunskog kapitala u skladu sa minimalnim iznosom kapitala, a koji je umanjen za odbitne stavke, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskog akta Komisije iz stava 4. ovog člana.

Kapital DZUAIF-a, uključujući dodatni kapital iz člana 22. stav 5. tačka 1) ovog zakona, mora biti uložen u likvidnu imovinu ili imovinu koja se lako može pretvoriti u novac u kratkom roku i ne može biti namenjen spekulativnom trgovanju.

Smatra se da je kapital uložen u likvidnu imovinu ako se drži u oročenim ili neoročenim novčanim depozitima u banci koji su raspoloživi na prvi poziv, ili ako se drži u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća od jedne godine čiji je izdavalac Republika ili Narodna banka Srbije, u skladu sa propisima.

Komisija propisuje način obračuna kapitala, karakteristike osnovnog i dopunskog kapitala i karakteristike stavki koje ih čine, odbitne stavke i ograničenja kapitala iz stava 1. ovog člana.

Dodatni kapital DZUAIF-a

Član 22.

Kada vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, DZUAIF je dužan da obezbedi dodatni kapital u iznosu od 0,02% iznosa za koji vrednost portfolija AIF-a premašuje navedeni iznos, ali tako da zahtevani ukupan iznos osnovnog kapitala i dodatnog kapitala ne prelazi iznos od deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Vrednost portfolija AIF-a iz stava 1. ovog člana uključuje vrednost portfolija AIF-a za koje je DZUAIF delegirao poslove upravljanja imovinom na treće lice u skladu sa ovim zakonom, ali ne uključuje vrednost portfolija AIF-ova kojima DZUAIF upravlja na osnovu delegiranja poslova upravljanja imovinom AIF-a.

Komisija može na zahtev DZUAIF-a posebnim rešenjem i u skladu sa podzakonskim aktom iz stava 7. ovog člana, da oslobodi DZUAIF od obaveze da obezbedi do 50% dodatnog iznosa kapitala iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka sa registrovanim sedištem u Republici.

Komisija može da oslobodi DZUAIF obaveze iz stava 3. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka ili društvo za osiguranje sa​​ registrovanim sedištem u državi članici ili trećoj državi, pod uslovom da one iz trećih zemalja podležu pravilima prudencijalnog nadzora jednakim onim propisanim u Republici, odnosno EU.

Radi pokrića mogućih rizika od profesionalne odgovornosti koji proizlaze iz delatnosti DZUAIF-a, DZUAIF, odnosno zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem mora da ima:

1) dodatni kapital primeren za pokriće mogućih rizika od profesionalne odgovornosti ili

2) osiguranje od profesionalne odgovornosti koje je odgovarajuće za pokriće navedenih rizika.

U ispunjavanju obaveza iz stava 5. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Komisija propisuje način izveštavanja o ispunjavanju obaveza iz st. 1. i 5. ovog člana.

Komisija propisuje dodatne kapitalne zahteve za DZUAIF, koji osim delatnosti upravljanja AIF-ovima obavlja i delatnost upravljanja UCITS fondovima.

Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a

Član 23.

Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a zavisi od kategorije DZUAIF-a.

Kapital DZUAIF-a mora u svakom trenutku da bude veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:

1) minimalnog iznosa osnovnog kapitala iz člana 20. stav 1. ovog zakona, odnosno kada postoji obaveza unosa dodatnog kapitala, ukupnog iznosa osnovnog i dodatnog kapitala iz člana 22. stav 1. ovog zakona; ili

2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova DZUAIF-a iz prethodne poslovne godine.

Kada kapital padne ispod visine minimalnog iznosa kapitala iz stava 2. ovog člana, Komisija može DZUAIF-u da omogući da otkloni odstupanja u određenom roku, odnosno da naloži neku od mera nadzora iz ovog zakona.

Kada je od početka poslovanja DZUAIF-a prošlo manje od godinu dana, kapital DZUAIF-a mora biti veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:

1) iznosu iz stava 2. tačka 1) ovog člana; ili

2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova koji su predviđeni poslovnim planom DZUAIF-a, osim ukoliko Komisija ne zahteva prilagođavanje tog plana.

Komisija propisuje stavke fiksnih opštih troškova iz stava 2. tačka 2) ovog člana, kao i način izveštavanja Komisije o obračunavanju kapitala DZUAIF.

4. Dozvola za rad

Uslovi i postupak izdavanja dozvole za rad

Član 24.

Komisija rešenjem izdaje dozvolu za rad DZUAIF-a (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Lice koje namerava da osnuje DZUAIF dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad. Zahtev za izdavanje dozvole za rad može da podnese i već osnovano akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.

Pre registracije osnivanja, odnosno delatnosti DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, DZUAIF mora dobiti dozvolu za rad.

Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati DZUAIF. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim blisko povezana lica ne mogu imati kvalifikovano učešće u više od jednog DZUAIF-a.

DZUAIF ne sme da ima kontrolu niti kvalifikovano učešće u investicionom društvu, finansijskoj instituciji, društvu za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, osim ukoliko takva kontrola nije posledica realizacije investicije AIF-ova kojim upravlja taj DZUAIF.

DZUAIF ne sme sticati akcije čiji je izdavalac depozitar.

DZUAIF ne sme sticati udele, odnosno akcije u pravnom licu na koje je depozitar delegirao poslove u skladu sa članom 163. ovog zakona.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad

Član 25.

Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se za delatnosti upravljanja AIF-ovima iz člana 9. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Ukoliko DZUAIF namerava da obavlja neku od dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona, prilikom podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana podneće i zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje navedenih delatnosti.

Član 26.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose se:

1) osnivački akt DZUAIF-a i statut, ukoliko se DZUAIF osniva u formi akcionarskog društva;

2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;

3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;

4) spisak i podaci o predloženim članovima uprave;

5) spisak akcionara odnosno članova DZUAIFA-a, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica, uz podatke o identitetu neposrednih ili posrednih imalaca kvalifikovanih učešća, visinu tih učešća i blisku povezanost;

6) program planiranih aktivnosti DZUAIF-a, koji uključuje organizacionu šemu DZUAIF-a, kao i izjavu DZUAIF-a o načinu na koji namerava trajno da ispunjava uslove iz ovog zakona;

7) dokaz o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti;

8) podaci o politikama nagrađivanja iz člana 47. ovog zakona, ako postoji obaveza uspostavljanja politike nagrađivanja;

9) podaci o poslovima koje će DZUAIF delegirati na treća lica.

Spiskovi iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana moraju da sadrže sledeće podatke:

1) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;

2) ime i prezime, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) fizičkog lica.

Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad, kao i sadržinu dokumentacije.

Izdavanje dozvole za rad

Član 27.

Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi da su ispunjeni uslovi koji se odnose na:

1) formu, udele, odnosno akcije i osnovni kapital društva;

2) imaoce kvalifikovanih učešća;

3) to da struktura blisko povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem DZUAIF-a;

4) članove uprave;

5) kadrovsku osposobljenost;

6) organizacione zahteve.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 90 dana od dana podnošenja urednog zahteva, nakon što utvrdi da su ispunjeni svi uslovi utvrđeni ovim zakonom.

Rok iz stava 2. ovog člana može se produžiti za dodatnih 90 dana kada Komisija proceni da je to potrebno zbog specifičnih okolnosti, nakon što o tome obavesti DZUAIF.

Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad sa pisanim obrazloženjem.

Komisija će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za rad ako propisi treće države, koji se primenjuju na jedno ili više fizičkih ili pravnih lica sa kojima je DZUAIF blisko povezan, odnosno ako primena i izvršavanje tih propisa, onemogućavaju ili otežavaju vršenje nadzora nad DZUAIF-om.

Kod odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za rad, Komisija može konsultovati nadležni organ druge uključene države ako je DZUAIF:

1) zavisno društvo drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi;

2) zavisno društvo matičnog društva drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi; ili

3) društvo koje je pod kontrolom istih fizičkih ili pravnih lica koja kontrolišu drugi DZUAIF, društvo za upravljanje UCITS fondovima, investiciono društvo, kreditnu instituciju ili društvo za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi.

Promena uslova pod kojima je izdata dozvola za rad

Član 28.

DZUAIF je dužan da trajno ispunjava uslove pod kojim mu je Komisija izdala dozvolu za rad.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svim značajnim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad, a naročito o značajnim promenama podataka koji su dostavljeni uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, u roku od osam dana od nastanka značajnih promena podataka i uslova pod kojima je izdata dozvola za rad.

Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana procenjuje značaj promena i prema potrebi obaveštava DZUAIF o eventualnim ograničenjima u sprovođenju promena, daljim obavezama DZUAIF u odnosu na te promene ili​​ predložene promene odbija. Navedeni rok se iz opravdanih razloga može produžiti 30 dana, o čemu se obaveštava DZUAIF.

Ako Komisija ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana, nakon isteka roka od 30 dana smatra se da je predložene promene prihvatila.

Komisija propisuje pod kojim uslovima je DZUAIF dužan da je obavesti o promenama iz stava 2. ovog člana.

Sticanje kvalifikovanog učešća

Član 29.

Kada u DZUAIF-u novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da o tome prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, i daje saglasnost.

Na sticanje kvalifikovanog učešća u DZUAIF-u shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela.

Uslove za određivanje kriterijuma iz stava 1. ovog člana propisuje Komisija.

Proširenje dozvole za rad

Član 30.

Kada DZUAIF namerava da, pored delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona, obavlja i dodatne delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona za koje nije dobio dozvolu za rad, dužan je da prethodno podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.

Na postupak odlučivanja o proširenju dozvole za rad shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje izdavanje dozvole za rad.

Komisija propisuje sadržinu zahteva i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.

Oduzimanje dozvole za rad

Član 31.

Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti:

1) ako u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

2) ako u roku od 12 meseci od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne započne obavljanje delatnosti za koju je dozvolu dobio na osnovu ovog zakona, izričito odustane od dozvole za rad, ili ako neprekidno tokom šest meseci ne obavlja delatnost za koju je dozvolu dobio na osnovu ovoga zakona;

3) ako DZUAIF prestane da ispunjava uslove za dobijanje dozvole za rad predviđene ovim zakonom i, ako je primenjivo, zakonom koji uređuje tržište kapitala i zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;

4) ako DZUAIF izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredaba zakona koji uređuje otvorene investicione fondove​​ sa javnom ponudom i zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

5) ako DZUAIF ne postupi u skladu sa rešenjem kojim Komisija nalaže mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti iz člana 230. stav 1. ovog zakona ili rešenjem kojim Komisija preduzima posebne nadzorne mere iz člana 232. ovog zakona;

6) kada DZUAIF dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz registra DZUAIF-ova;

7) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad DZUAIF-om.

Komisija može da donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti u sledećim slučajevima:

1) ako utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih izjava i podataka ili izjava i podataka koji dovode u zabludu, odnosno na drugi nedozvoljeni način;

2) ako Komisija oceni da se poslovanje DZUAIF-a ne vodi sa pažnjom dobrog stručnjaka i u skladu sa dobrim poslovnim običajima;

3) ako DZUAIF krši odredbe o blagovremenom i tačnom izveštavanju Komisije, više od dva puta u periodu od tri godine, ili ako na drugi način onemogućava nadzor Komisije nad svojim poslovanjem;

4) ako DZUAIF obavlja poslove na način koji može pogoršati ili ugroziti njegovu likvidnost ili solventnost ili likvidnost AIF-ova kojima upravlja; ili

5) ako DZUAIF nije organizovao poslovanje ili ne vodi sopstvene poslovne knjige ili poslovne knjige AIF-a kojim upravlja, ili administrativnu i drugu poslovnu dokumentaciju, na način koji u svakom trenutku omogućuje proveru da li DZUAIF posluje u skladu sa propisima i pravilima o upravljanju rizicima, kao i da li upravlja AIF-om u skladu sa odredbama ovog zakona.

U slučajevima iz stava 1. tač. 3) do 7) i stava 2. ovog člana Komisija može DZUAIF-u da oduzme dozvolu za osnivanje i upravljanje svim AIF-ovima ili konkretno određenim AIF-om.

Komisija će bez odlaganja da obavesti depozitare AIF-ova kojima DZUAIF upravlja o oduzimanju dozvole za rad.

5. Organi DZUAIF-a

Član 32.

Na organe DZUAIF-a shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Upravu DZUAIF-a čine najmanje dva člana koji vode poslove i zastupaju DZUAIF.

Članovi uprave zajedno vode poslove i zastupaju DZUAIF, osim ako drugačije nije određeno osnivačkim aktom, odnosno statutom DZUAIF-a.

Članovi uprave DZUAIF-a su dužni da vode poslove DZUAIF-a sa područja Republike.

Uslovi za člana uprave

Član 33.

Za člana uprave DZUAIF-a može biti izabrano lice koje je podobno i pouzdano i koje ispunjava sledeće uslove:

1) ima odgovarajuće stručne kvalifikacije, sposobnost i iskustvo potrebno za vođenje poslova DZUAIF-a;

2) nije bilo direktor ili član uprave ili lice na drugom rukovodećem položaju u nekom privrednom društvu kada je nad njim otvoren stečajni postupak, donesena odluka o​​ prinudnoj likvidaciji ili kojem je oduzeta dozvola za rad, osim ukoliko Komisija proceni da to lice nije svojim nesavesnim ili nestručnim postupanjem uticalo na to;

3) ima dobar ugled;

4) koje ne podleže primeni pravnih posledica osude;

5) za koje je na osnovu dosadašnjeg ponašanja moguće opravdano zaključiti da će pošteno i savesno obavljati poslove člana uprave DZUAIF-a;

6) ispunjava uslove za člana uprave propisane zakonom koji uređuje privredna društva;

7) nije član uprave ili zaposleni drugog DZUAIF-a, drugog društva za upravljanje koje je dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji reguliše investicione fondove, depozitara ili blisko povezano lice sa tim licima, funkcioner, postavljeno odnosno imenovano lice ili državni službenik.

Član uprave DZUAIF-a ne može biti lice za koje je Komisija donela rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje saglasnosti na izbor člana uprave, ukoliko je od dana donošenja takvog rešenja prošlo manje od godinu dana.

Direktori, odnosno izvršni direktori moraju biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u DZUAIF-u.

Najmanje jedan član uprave mora znati srpski jezik.

Komisija propisuje dodatne uslove za člana uprave DZUAIF-a i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.

Davanje saglasnosti na izbor članova uprave

Član 34.

Komisija daje prethodnu saglasnost na izbor članova uprave DZUAIF-a na period utvrđen u skladu sa zakonom koji reguliše privredna društva, a koji ne može biti duži od pet godina.

Podnosioci zahteva za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana dužni su da prilože dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 33. ovog zakona.

U postupku odlučivanja o izdavanju saglasnosti na izbor članova uprave, Komisija može zatražiti da predloženi član uprave predstavi program vođenja poslova DZUAIF-a za period svog mandata.

Komisija propisuje bitne elemente programa za vođenje poslova DZUAIF-a.

Odbijanje izdavanja saglasnosti na izbor članova uprave

Član 35.

Komisija odbija da da saglasnost na izbor predloženih članova uprave ako utvrdi da:

1) predloženo lice ne ispunjava uslove iz člana 33. ovog zakona;

2) postoje objektivni i dokazivi razlozi zbog kojih se može pretpostaviti da bi delatnosti ili poslovi kojima se lice bavi ili se bavilo, ugrozili upravljanje DZUAIF-om u skladu sa pravilima o organizacionim zahtevima iz čl. 39. do 52. ovog zakona;

3) zahtev za izdavanje saglasnosti sadrži netačne i neistinite podatke ili podatke koji dovode u zabludu.

Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave DZUAIF-a

Član 36.

Komisija povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a kada:

1) lice u roku od šest meseci od izdavanja saglasnosti ne bude izabrano ili ne stupi na dužnost;

2) licu prestane dužnost na koju se dozvola odnosi ili mu prestane radni odnos u DZUAIF-u, sa danom prestanka dužnosti, odnosno radnog odnosa;

3) utvrdi da član uprave ne ispunjava uslove pod kojima mu je dozvola izdata;

4) utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih podataka ili podataka koji dovode u zabludu, odnosno na koji drugi nepropisan način;

5) je član uprave prekršio zabranu trgovanja ili izvršavanja transakcija, odnosno davanja naloga za vršenje trgovanja na osnovu insajderskih informacija ili na način koji bi predstavljao tržišnu manipulaciju, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala;

6) je član uprave učinio težu povredu, odnosno ponavljao povrede odredaba ovog ili drugih zakona, naročito ako je zbog toga ugrožena likvidnost ili održavanje kapitala DZUAIF-a ili se radi o kršenju propisa koje se ponavlja dva puta u tri godine;

7) član uprave podleže primeni pravnih posledica osude;

8) je pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim licem.

Komisija može da povuče saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a ako:

1) član uprave nije obezbedio sprovođenje ili nije sproveo mere nadzora koje je naložila Komisija;

2) član uprave nije obezbedio adekvatne organizacione uslove iz čl. 39. do 52. ovog zakona;

3) utvrdi da je član uprave u sukobu interesa i da zbog toga ne može da ispunjava sopstvene obaveze i dužnosti;

4) član uprave redovno ne ispunjava obavezu utvrđivanja i ocenjivanja efikasnosti politika, mera ili internih procedura DZUAIF-a i AIF-a kojim DZUAIF upravlja, u vezi sa usklađenošću sa odredbama ovog zakona ili obavezu preduzimanja primerenih mera u cilju ispravljanja nedostataka, odnosno nepravilnosti u poslovanju DZUAIF-a.

Član uprave prestaje sa vršenjem svih funkcija u DZUAIF-u od dana dostavljanja rešenja kojim se povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a.

Uprava DZUAIF-a je dužna da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 3. ovog člana, predloži novog člana uprave.

Dužnosti i odgovornost DZUAIF-a i zaposlenih u DZUAIF-u

Član 37.

DZUAIF, članovi uprave, nadzornog odbora, prokuristi i lica zaposlena u DZUAIF-u su dužna da:

1) prilikom obavljanja svojih delatnosti, u okviru svojih dužnosti postupaju savesno i pošteno, u skladu sa pravilima struke;

2) u izvršavanju svojih obaveza postupaju sa pažnjom dobrog stručnjaka;

3) postupaju u najboljem interesu AIF-ova i članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravljaju, odnosno da štite integritet tržišta kapitala;

4) uspostavljaju i efikasno koriste sredstva i procese potrebne za uredno obavljanje delatnosti DZUAIF-a;

5) preduzimaju sve razumne mere kako bi se izbegli sukobi interesa, a kada se isti ne mogu izbeći, vrše prepoznavanje, upravljanje, praćenje, kao i objavljivanje tih sukoba interesa, ukoliko je takva obaveza predviđena zakonom, kako bi se sprečio njihov negativan uticaj na interese AIF-ova i članova, odnosno akcionara AIF-a i kako bi se​​ obezbedilo da se prema AIF-ovima i njihovim članovima, odnosno akcionarima postupa pošteno;

6) se pridržavaju odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, tako da se promovišu najbolji interesi AIF-ova, članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravlja DZUAIF, kao i integritet tržišta kapitala;

7) jednako postupaju prema svim članovima, odnosno akcionarima AIF-ova.

Nijedan član, odnosno akcionar AIF-a neće imati povlašćen položaj, osim ako takav položaj nije utvrđen u pravilima AIF-a ili prospektu AIF-a kada je to primenjivo.

U izvršavanju svojih dužnosti koje su predviđene st. 1. i 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Poslovna tajna

Član 38.

Članovi uprave DZUAIF-a, članovi nadzornog odbora DZUAIF-a, prokurista, lica koja su zaposlena u DZUAIF-u i povezana lica DZUAIF-a dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu otkrivati informacije o:

1) AIF-u ili DZUAIF-u koje bi mogle da stvore pogrešnu predstavu o poslovanju AIF-a ili DZUAIF-a;

2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima DZUAIF-a, osim u slučajevima predviđenim zakonom;

3) stanju i prometu na računima AIF-a i članova, odnosno akcionara AIF-a;

4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje AIF-a, a koje su saznali u obavljanju poslova DZUAIF-a.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo prilikom nadzora nad zakonitosti poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa ili na osnovu zakona.

6. Organizacioni zahtevi

Opšti organizacioni zahtevi

Član 39.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja, kao i vrstu AIF-ova kojima upravlja, uspostavi i redovno procenjuje efikasne i primerene:

1) postupke odlučivanja i organizacionu strukturu koja uređuje linije odgovornosti i donošenje odluka;

2) mere kojima se obezbeđuje da su relevantna lica društva svesna postupaka koje moraju da poštuju za pravilno izvršavanje svojih dužnosti i odgovornosti;

3) mere koje obezbeđuju da relevantna lica uključena u upravljanje portfoliom AIF-a imaju odgovarajuće stručne kvalifikacije i znanja s obzirom na vrstu AIF-a;

4) administrativne i računovodstvene postupke;

5) mere za nadzor i zaštitu informacionog sistema i sistema za elektronsku obradu podataka;

6) sisteme unutrašnjih kontrola;

7) procedure i pravila za prijavu i kontrolu ličnih transakcija relevantnih lica, kao i držanje ili upravljanje ulaganjima u finansijske instrumente za sopstveni račun;

8) procedure kojima će se obezbediti da se svaka transakcija izvršena za račun AIF-a može rekonstruisati prema njenom nastanku, stranama u transakciji, prirodi, mestu i vremenu izvršenja transakcije;

9) postupke kojima će se obezbediti da se imovina AIF-ova kojima upravlja ulaže u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, i važećim zakonskim i podzakonskim odredbama;

10) interne procedure za izveštavanje i dostavljanje informacija na svim nivoima DZUAIF-a, kao i efikasne tokove informacija sa svim uključenim trećim licima;

11) evidenciju sopstvenog poslovanja i interne organizacije;

12) evidencije svih internih akata, kao i njihovih izmena;

13) mere i postupke za neprestano očuvanje sigurnosti, integriteta i poverljivosti informacija.

DZUAIF je dužan da, u okviru sistema unutrašnjih kontrola, uzima u obzir vrstu, obim i složenost svog poslovanja (strategiju ulaganja i vrstu članova odnosno akcionara), odnosno vrstu i obim usluga koje pruža i obavlja za AIF-ove, i da ustanovi sledeće funkcije:

1) upravljanje rizicima;

2) praćenje usklađenosti;

3) unutrašnju reviziju.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Sukob interesa

Član 40.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja:

1) organizuje sopstveno poslovanje tako da se rizik sukoba interesa svede na najmanju moguću meru, kao i da preduzima sve kako u toku obavljanja delatnosti DZUAIF-a interesi AIF-a i članova odnosno akcionara AIF-a, ne bi bili dovedeni u pitanje;

2) sprovodi i redovno ažurira i vrši nadzor efikasnosti politike upravljanja sukobima interesa;

3) preduzima sve razumne mere radi prepoznavanja sukoba interesa koji mogu da nastanu tokom upravljanja AIF-ovima između:

(1) DZUAIF-a, uključujući njegove članove uprave, rukovodstvo, zaposlene ili bilo koje lice koje je u odnosu kontrole, neposredno ili posredno, povezano sa DZUAIF-om i AIF-a kojim upravlja DZUAIF ili članovima, odnosno akcionarima tog AIF-a,

(2) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i drugog AIF-a ili članova odnosno akcionara drugog AIF-a,

(3) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i drugog klijenta DZUAIF-a,

(4) AIF-a ili članova odnosno akcionara tog AIF-a i UCITS fonda kojim upravlja DZUAIF ili članova odnosno akcionara tog UCITS fonda, ili

(5) dva klijenta DZUAIF-a.

DZUAIF je dužan da uspostavi, sprovodi i održava efikasne organizacione i administrativne postupke u cilju preduzimanja mera za prepoznavanje, upravljanje i praćenje sukoba interesa kako bi se sprečio njihov negativan uticaj na interese AIF-ova i njihovih članova odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da u okviru sopstvene organizacione strukture odvoji nespojive poslove i odgovornost, koji potencijalno mogu generisati sistemske sukobe interesa. DZUAIF je dužan da proceni da li uslovi poslovanja mogu da izazovu bilo koji drugi sukob interesa i da o tome obavesti članove odnosno akcionare AIF-ova.

Kada mere za upravljanje sukobima interesa ne mogu obezbediti da će, uz prihvatljiv stepen pouzdanosti, rizici od nastanka štete po interese članova, odnosno akcionara AIF-a kojim DZUAIF upravlja biti sprečeni, DZUAIF je dužan da na jasan način objavi članovima, odnosno akcionarima AIF-a prirodu ili izvore sukoba interesa i to pre preduzimanja poslova za njihov račun, odnosno da izradi odgovarajuće politike i postupke.

Kada DZUAIF za račun AIF-a koristi usluge glavnog brokera, dužan je da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka prilikom odabira i imenovanja glavnog brokera.

DZUAIF mora da sa glavnim brokerom zaključi ugovor u pisanoj formi, ukoliko namerava da koristi njegove usluge. Ukoliko je takvim ugovorom predviđena mogućnost prenosa i ponovnog korišćenja imovine AIF-a, ugovor sa glavnim brokerom mora posebno da predvidi svaku mogućnost takvog prenosa i ponovnog korišćenja imovine AIF-a, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. Takvim ugovorom se mora predvideti obaveza obaveštavanja depozitara o tom ugovoru.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Član 41.

DZUAIF koji obavlja dodatnu delatnost upravljanja portfoliom iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, ne sme da ulaže deo ili celu imovinu portfolija kojim upravlja u AIF-ove kojima upravlja, osim ukoliko za to ne dobije prethodnu saglasnost članova, odnosno akcionara AIF-a.

DZUAIF koji obavlja delatnost upravljanja portfoliom iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, dužan je da poštuje odredbe o sistemu za zaštitu investitora utvrđenih zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Praćenje usklađenosti

Član 42.

DZUAIF je dužan da, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost poslovanja društva, kao i delatnosti koje obavlja, uspostavi, sprovodi i redovno ažurira odgovarajuće mehanizme i postupke nadzora nad poslovanjem, u cilju otkrivanja rizika neusklađenosti, kao i povezanih rizika i da primenjuje ove mehanizme i postupke u cilju smanjivanja takvih rizika.

DZUAIF je dužan da uspostavi, sprovodi i redovno ažurira, procenjuje i vrši nadzor nad politikom i postupcima kako bi obezbedio da posluje u skladu sa ovim zakonom i drugim primenjivim zakonima, kao i da obezbedi da članovi uprave i druga relevantna lica postupaju u skladu sa ovim zakonom i pravilima DZUAIF-a koje uređuju lične transakcije.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže​​ uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Unutrašnja revizija

Član 43.

DZUAIF je dužan da, kada je to prikladno i primereno vrsti, obimu i složenosti poslovanja DZUAIF-a, uspostavi zasebnu funkciju unutrašnje revizije i obezbedi nezavisnost te funkcije od ostalih funkcija i delatnosti DZUAIF-a.

Unutrašnja revizija nezavisno i objektivno procenjuje primerenost i efikasnost sistema i procesa DZUAIF-a, sistema unutrašnjih kontrola i korporativnog upravljanja i daje nezavisno i objektivno stručno mišljenje i savete za unapređenje poslovanja DZUAIF-a.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Upravljanje rizicima

Član 44.

DZUAIF je dužan da, u skladu sa vrstom, obimom i složenosti svog poslovanja, uspostavi efikasan sistem upravljanja rizicima za utvrđivanje, merenje, upravljanje i primereno praćenje svih rizika bitnih za svaku strategiju ulaganja AIF-ova i kojima je ili bi mogao biti izložen DZUAIF i AIF-ovi kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da u okviru sistema upravljanja rizicima, a u skladu sa vrstom, obimom i složenosti svog poslovanja, uspostavi sveobuhvatan i efikasan proces procene kreditne sposobnosti izdavaoca u koje namerava da ulaže ili u koji ulaže svoju imovinu i imovinu AIF-ova.

Za procenu kreditne sposobnosti imovine AIF-a i DZUAIF-a, DZUAIF ne sme da se automatski ili isključivo oslanja na kreditne rejtinge koje su dodelile Agencije za kreditni rejting.

DZUAIF je dužan da propiše, primenjuje, čuva i redovno ažurira odgovarajuću, efikasnu i sveobuhvatnu politiku upravljanja rizicima u cilju utvrđivanja svih rizika povezanih sa poslovanjem DZUAIF-a i AIF-ova kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da u procesu upravljanja rizicima odredi profil rizičnosti AIF-ova kojima upravlja, doprinos pojedinačnih rizika celokupnom profilu rizičnosti pojedinog AIF-a i utvrdi prihvatljiv stepen rizika.

DZUAIF je dužan da revidira sisteme za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje i prilagodi ih kada je to potrebno.

DZUAIF je dužan da funkcionalno i hijerarhijski odvoji funkcije upravljanja rizicima od operativnih jedinica, uključujući i funkciju upravljanja imovinom, osim u slučajevima kada može da dokaže:

1) da navedene obaveze nisu srazmerne vrsti, obimu i složenosti poslovanja DZUAIF-a;

2) da su obezbeđene primerene mere sprečavanja sukoba interesa koje omogućavaju uredno i nezavisno ispunjavanje obaveza funkcije upravljanja rizicima;

3) da sistem upravljanja rizicima ispunjava zahteve iz ovog člana i da je efikasan.

DZUAIF je dužan da:

1) uspostavi i primenjuje primereni, dokumentovani i redovno ažurirani postupak pregleda poslovanja prilikom ulaganja imovine AIF-a, u skladu sa strategijom ulaganja, ciljevima i profilom rizičnosti AIF-a;

2) obezbedi da se rizici povezani uz svaku poziciju ulaganja AIF-a i njihov ukupni uticaj na portfolio AIF-a mogu neprekidno primereno prepoznati, meriti, upravljati i pratiti, između ostalog i korišćenjem primerenih postupaka stres-testova;

3) obezbedi da profil rizičnosti AIF-a odgovara veličini, strukturi portfolija i strategiji ulaganja, kao i ciljevima AIF-a na način propisan u pravilima poslovanja AIF-a i prospektu AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

DZUAIF je dužan da odredi maksimalni nivo finansijskog leveridža koji može da koristi za svaki AIF kojim upravlja, kao i obim prava na ponovno korišćenje kolaterala ili garancija, koji bi se mogli odobriti u okviru sporazuma o finansijskom leveridžu, vodeći računa, između ostalog o:

1) vrsti AIF-a;

2) strategiji ulaganja AIF-a;

3) izvorima finansijskog leveridža;

4) svim ostalim međusobnim povezanostima ili relevantnim odnosima sa drugim institucijama za finansijske usluge, koji bi mogli predstavljati sistemske rizike;

5) potrebi da se ograniči izloženost prema bilo kojoj pojedinoj drugoj ugovornoj strani;

6) meri do koje je finansijski leveridž pokriven kolateralom;

7) odnosu između imovine i obaveza;

8) rasponu, vrsti i obimu delatnosti DZUAIF-a na datim tržištima.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Upravljanje likvidnošću

Član 45.

DZUAIF je dužan da, za svaki AIF kojim upravlja, a koji nije zatvoreni AIF koji ne koristi finansijski leveridž:

1) uspostavi sveobuhvatan i efikasan sistem upravljanja likvidnošću i usvoji primerene politike i procedure koje mu omogućavaju praćenje rizika likvidnosti AIF-a;

2) obezbedi da je likvidnost svakog ulaganja AIF-a u skladu sa njegovim obavezama.

DZUAIF je dužan da redovno sprovodi stres-testove, u uobičajenim i izuzetnim uslovima likvidnosti, a u cilju procene i praćenja rizika likvidnosti AIF-a.

DZUAIF je dužan da obezbedi da su, za svaki AIF kojim upravlja, strategija ulaganja, profil likvidnosti i politika otkupa udela u AIF-u međusobno usklađeni.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Mere za neprekidno poslovanje

Član 46.

DZUAIF je dužan da koristi odgovarajuće sisteme, sredstva i postupke, koji su srazmerni vrsti, obimu i složenosti njegovog poslovanja, a u cilju preduzimanja svih primerenih mera koje su potrebne da bi se obezbedilo njegovo neprekidno i redovno poslovanje.

Politika nagrađivanja

Član 47.

DZUAIF je dužan da uspostavi i sprovodi politiku i praksu nagrađivanja koja odražava i promoviše efikasno upravljanje rizicima i sprečava preuzimanje rizika koji nisu u skladu sa profilom rizičnosti, pravilima poslovanja ili prospektom AIF-ova kojima upravlja.

Politika nagrađivanja primenjuje se na sledeće kategorije:

1) članove uprave;

2) lica koja preuzimaju rizik;

3) lica koja imaju funkcije kontrole;

4) svako zaposleno lice koje prima nagradu koja ga svrstava u platni razred članova uprave i lica koja preuzimaju rizik, čije poslovne delatnosti imaju značajan uticaj na profil rizičnosti DZUAIF-a i/ili AIF-ova kojima upravlja.

Politika nagrađivanja takođe se primenjuje na zaposlena lica trećeg lica na koje je DZUAIF delegirao poslove u skladu sa članom 55. ovog zakona, a čiji rad ima značajan uticaj na profil rizičnosti AIF-ova kojima DZUAIF upravlja.

Zahtevi politike nagrađivanja ne moraju da se primenjuju na treća lica iz stava 3. ovog člana, ukoliko su treća lica podvrgnuta jednako efikasnim regulatornim zahtevima u odnosu na politike nagrađivanja.

Komisija propisuje zahteve politike nagrađivanja, kao i način i mere za primenu politike nagrađivanja.

Odbor za nagrađivanje

Član 48.

DZUAIF koji je značajan zbog veličine, organizacione strukture, prirode, obima i složenosti poslova koje obavlja ili veličine AIF-ova kojima upravlja, dužan je da formira odbor za nagrađivanje.

Odbor za nagrađivanje formira se na način koji omogućava iskazivanje kompetentnog i nezavisnog mišljenja o politici i praksi nagrađivanja i o uticaju na upravljanje rizicima.

Odbor za nagrađivanje zadužen je za pružanje podrške i savetovanje članova uprave u vezi sa politikom, odnosno načelima politike nagrađivanja. Odbor za nagrađivanje je dužan da u svom radu vodi računa o dugoročnim interesima članova, odnosno akcionara, drugih zainteresovanih strana i o javnom interesu.

Odbor za nagrađivanje odgovoran je za izradu odluka u vezi sa nagrađivanjem, uključujući one koje imaju uticaj na rizike i upravljanje rizicima DZUAIF-om ili AIF-om, a koje donosi organ DZUAIF-a u okviru svoje nadzorne funkcije. Odborom za nagrađivanje predsedava lice koje ne obavlja nikakvu izvršnu funkciju u tom DZUAIF-u. Članovi odbora za nagrađivanje su članovi nadležnog organa DZUAIF-a koji ne obavljaju nikakve izvršne funkcije u tom DZUAIF-u.

Procedure, evidencije i poslovna dokumentacija DZUAIF-a

Član 49.

DZUAIF mora imati jasne i transparentne procedure postupanja sa dokumentacijom i mora da arhivira sva dokumenta koja se odnose na poslovanje DZUAIF-a i AIF-ova kojima upravlja u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

DZUAIF je dužan da vodi i čuva evidencije i poslovnu dokumentaciju o svim aktivnostima i transakcijama koje je izvršio na način koji omogućava nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a, a posebno u vezi sa ispunjavanjem obaveza prema članovima, odnosno akcionarima AIF-a kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da organizuje poslovanje i ažurno vodi poslovnu dokumentaciju i druge administrativne i poslovne evidencije na način koji omogućava da se u svakom trenutku može proveriti tok posla koji je izvršio za sopstveni račun, račun AIF-a ili račun članova, odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da dokumentaciju o poslovanju sa imovinom AIF-ova čuva odvojeno od dokumentacije DZUAIF-a i ostalih investicionih fondova kojima upravlja.

DZUAIF je dužan da spreči neovlašćen pristup celokupnoj poslovnoj dokumentaciji, da obezbedi čuvanje poslovne dokumentacije na trajnom nosaču podataka, kao i da eliminiše mogućnost gubitka poslovne dokumentacije.

DZUAIF je dužan da najmanje deset godina nakon kraja kalendarske godine u kojoj je bio zaključen posao, čuva svu dokumentaciju i podatke o svim poslovima sa finansijskim instrumentima koje je obavio, odnosno i duže ako to zahteva strategija ulaganja tog AIF-a.

Rešavanje primedbi članova, odnosno akcionara AIF-a

Član 50.

DZUAIF je dužan da uspostavi primerene procedure za adekvatno rešavanje primedbi članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima DZUAIF upravlja tako da nema ograničenja za ostvarivanje prava članova, odnosno akcionara.

DZUAIF je dužan da članovima, odnosno akcionarima AIF-a omogući podnošenje primedbi na srpskom jeziku ili jednom od službenih jezika države u kojoj se udeli u AIF-u stavljaju na tržište.

DZUAIF je dužan da uspostavi primerene procedure koje obezbeđuju da su informacije u vezi sa postupkom rešavanja primedbi članova, odnosno akcionara dostupne i investitorima.

DZUAIF je dužan da čuva dokumentaciju o svim primedbama i merama koje su na osnovu njih preduzete, na način i u rokovima propisanim ovim zakonom.

Sporovi između DZUAIF-a i članova, odnosno akcionara

Član 51.

Sporovi između DZUAIF-a i članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravlja, se rešavaju u sudskom ili vansudskom postupku.

Objava na internet stranici DZUAIF-a

Član 52.

DZUAIF koji upravlja AIF-om sa javnom ponudom dužan je da ima ažuriranu internet stranicu na kojoj mora da objavi sledeće podatke:

1) opšte podatke o DZUAIF-u (poslovno ime, pravnu formu, sedište, broj dozvole za rad izdate od strane Komisije, datum osnivanja i upisa u registar privrednih subjekata; podatke o osnovnom kapitalu, osnivačima i članovima, odnosno akcionarima);

2) osnovne podatke o članovima uprave DZUAIF-a (ime i prezime, kratke biografije);

3) spisak delatnosti za koje DZUAIF ima dozvolu za rad;

4) godišnje finansijske izveštaje DZUAIF-a;

5) godišnje finansijske izveštaje AIF-ova sa javnom ponudom kojima upravlja;

6) opšte podatke o depozitaru AIF-a;

7) spisak AIF-ova sa javnom ponudom kojima DZUAIF upravlja, uz naznačene vrste AIF-a;

8) prospekt, skraćeni prospekt i pravila poslovanja AIF-ova sa javnom ponudom i ključne podatke za investitore;

9) spisak delegiranih poslova sa naznakom trećih lica na koja su ti poslovi delegirani;

10) sažeti tabelarni prikaz rizika vezanih za DZUAIF i AIF sa javnom ponudom sa stepenom uticaja svakog rizika na DZUAIF i AIF;

11) cenu udela u AIF-u sa javnom ponudom;

12) sva obaveštenja vezana za DZUAIF i AIF sa javnom ponudom i druge podatke predviđene ovim zakonom.

DZUAIF je dužan da, kada je to moguće i primenjivo, objavi i svaki pravni i poslovni događaj u vezi sa DZUAIF-om i AIF-om sa javnom ponudom kojim upravlja, kada se radi o događajima koji bi mogli uticati na poslovanje AIF-a sa javnom ponudom.

DZUAIF je dužan da bez odlaganja obavesti Komisiju o pravnim i poslovnim događajima iz stava 2. ovog člana.

Na podatke iz stava 2. ovog člana, za zatvorene AIF-ove koji imaju svojstvo pravnog lica, a koji su osnovani u formi akcionarskog društva i čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu, shodno se primenjuju i odredbe zakona koji uređuje tržište kapitala.

Komisija može u sklopu mera nadzora, DZUAIF-u naložiti objavu određenog podatka na internet stranici.

7. Izveštavanje DZUAIF-a

Izveštaji DZUAIF-a

Član 53.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i revizija finansijskih izveštaja DZUAIF-a i AIF-a vrše se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, kao i podzakonskim aktima Komisije.

DZUAIF je dužan da odvojeno od svojih, sastavlja finansijske izveštaje za svaki pojedinačni AIF kojim upravlja.

DZUAIF je dužan da čuva dokumentaciju i podatke iz st. 1. i 2. ovog člana, koji se odnose na članove, odnosno akcionare AIF-a zabeležene na trajnom nosaču podataka, a u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija propisuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima DZUAIF-a i AIF-a, listu društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume koje takvo društvo za reviziju mora ispunjavati.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na DZUAIF iz druge države članice ili iz treće države koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka.

Izveštavanje DZUAIF-a

Član 54.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja i za svaki AIF čije udele stavlja na tržište učini dostupnim redovne godišnje finansijske izveštaje za svaku poslovnu godinu, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu, kao i da ih dostavi Komisiji.

DZUAIF je dužan da na zahtev i bez naknade omogući članu fonda uvid u prospekt, pravila poslovanja i poslednji godišnji finansijski izveštaj.

DZUAIF je dužan da redovne godišnje finansijske izveštaje učini dostupnim nadležnim organima matične države članice DZUAIF-a, kao i matičnim državama članicama AIF-a, ukoliko je potrebno.

DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi i izveštaj o ukupnom iznosu nagrađivanja u poslovnoj godini, koje je DZUAIF isplatio.

Komisija propisuje sadržinu izveštaja iz ovog člana, a može propisati i obavezu dostavljanja drugih izveštaja.

8. Delegiranje poslova DZUAIF-a

Delegiranje poslova

Član 55.

DZUAIF može uz prethodno obaveštenje Komisije trećim licima delegirati poslove koje je dužan da obavlja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako DZUAIF upravlja AIF-om čiji se udeli u AIF-u nude javnom ponudom, za delegiranje poslova iz člana 9. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona, kao i za delegiranje poslova kontrolnih funkcija iz člana 39. stav 2. ovog zakona, DZUAIF je dužan da pribavi prethodnu saglasnost Komisije.

O delegiranju poslova iz st. 1. i 2. ovog člana DZUAIF i treće lice zaključuju ugovor u pisanoj formi. Ugovorom mora biti određeno da je treće lice dužno da Komisiji omogući sprovođenje nadzora nad delegiranim poslovima.

Uslovi za delegiranje poslova

Član 56.

Delegiranje poslova na treće lice dozvoljeno je samo uz ispunjenje sledećih uslova:

1) ispunjenost objektivnih razloga koji mogu opravdati celokupnu strukturu delegiranja;

2) treće lice mora imati dovoljno sredstava na raspolaganju kako bi pravilno, kvalitetno i efikasno obavljalo delegirane poslove;

3) lica koja stvarno upravljaju poslovanjem lica kojem su delegirani poslovi moraju imati dobar ugled i biti dovoljno iskusna i kvalifikovana za obavljanje delegiranih poslova;

4) DZUAIF kontinuirano vrši nadzor trećeg lica u obavljanju delegiranih poslova;

5) DZUAIF ne sme delegirati poslove na treća lica do te mere da se više ne može smatrati DZUAIF-om („poštanski sandučić”);

6) interesi trećeg lica nisu u konfliktu sa interesima DZUAIF-a, AIF-a ili njegovim članovima, odnosno akcionarima;

7) delegiranjem se ne umanjuje efikasnost nadzora nad DZUAIF-om i AIF-ovima;

8) delegiranjem se ne ugrožavaju interesi članova, odnosno akcionara i AIF-a;

9) kada je primenjivo, u prospektu AIF-a naveden je spisak poslova koji su delegirani na treće lice i lica na koja su oni delegirani.

DZUAIF mora biti u stanju da dokaže da je lice kom su delegirani poslovi osposobljeno i u mogućnosti da obavlja poslove o kojima je reč, da je odabrano uz dužnu pažnju i da je DZUAIF u mogućnosti da u svakom trenutku efikasno prati delegirane poslove, u svakom trenutku dati dalje instrukcije licu kom su delegirani poslovi i da povuče delegiranje sa trenutnim dejstvom.

U slučaju delegiranja DZUAIF i dalje ostaje u potpunosti odgovoran AIF-u i njegovim investitorima za obavljanje delegiranih poslova.

Poslovi upravljanja portfoliom AIF-a ili upravljanja rizicima mogu da se delegiraju samo na lica koja imaju dozvolu za upravljanje imovinom i podležu odgovarajućem nadzoru.

Ako se poslovi upravljanja portfoliom AIF-a ili upravljanja rizicima delegiraju na subjekat iz treće države, pored zahteva iz stava 2. ovog člana, mora postojati saradnja između Komisije i organa nadležnog za kontrolu tog subjekta kako bi se obezbedila efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može vršiti nadzor.

Član 57.

Upravljanje portfoliom i rizicima AIF-a ne sme da se delegira na:

1) depozitara ili lice na koje su delegirani poslovi depozitara;

2) druge subjekte čiji bi interesi mogli da budu u sukobu sa interesima DZUAIF-a, AIF-a ili njegovih članova, odnosno akcionara, osim ukoliko je taj subjekt funkcionalno i hijerarhijski odvojio poslove upravljanja portfoliom ili poslove upravljanja rizicima od svojih ostalih poslova koji bi mogli da prouzrokuju sukob interesa, a mogući sukobi interesa primereno su prepoznati, istima se upravlja, prate se i objavljuju članovima, odnosno akcionarima AIF-a.

Upravljanje portfoliom i rizicima AIF-a ne sme da se poddelegira na lica iz stava 1. ovog člana.

Član 58.

Treće lice može dalje da delegira obavljanje delegiranih poslova samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) DZUAIF se saglasio sa daljim delegiranjem;

2) DZUAIF je prethodno dobio saglasnost Komisije za dalje delegiranje poslova;

3) uslovi iz člana 56. ovog zakona.

Treće lice na koje su delegirani poslovi DZUAIF-a dužno je da neprekidno vrši nadzor poddelegiranih poslova.

Član 59.

DZUAIF je dužan da, prilikom delegiranja poslova na treća lica, korišćenja eksternih usluga i drugih poslova koji su od značaja za DZUAIF i AIF-ove kojima upravlja, postupa stručno, sa dužnom pažnjom i u najboljem interesu članova, odnosno akcionara i AIF-a kojim upravlja.

DZUAIF je dužan da propiše i implementira interne politike i procedure kako bi obezbedio postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, ciljevima AIF-a, strategijom ulaganja, kao i strategijom i politikom upravljanja rizicima uključujući i ograničenja rizika.

DZUAIF je dužan da, prilikom delegiranja poslova na treća lica, postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

9. Prenos prava upravljanja AIF-om

Dobrovoljni i prinudni prenos prava upravljanja AIF-om

Član 60.

Na dobrovoljni i prinudni prenos prava upravljanja otvorenim AIF-om sa javnom ponudom shodno se primenjuju odredbe o prenosu prava upravljanja iz zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

DZUAIF može ugovorom u pisanoj formi preneti pravo upravljanja zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica sa javnom ponudom na drugi DZUAIF, uz prethodnu saglasnost Komisije.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica i DZUAIF mogu sporazumno da raskinu ugovor o upravljanju.

Sporazumni raskid ugovora iz stava 3. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.

Na dobrovoljni prenos prava upravljanja AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica sa privatnom ponudom, shodno se primenjuju odredbe o dobrovoljnom prenosu upravljanja UCITS fondom na drugo društvo za upravljanje iz zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Kada je to predviđeno pravilima poslovanja AIF-a iz stava 5. ovog člana, odluku o prenosu upravljanja tim AIF-om, osim DZUAIF-a, mogu doneti i članovi, odnosno akcionari AIF-a.

Na razloge za prinudni prenos upravljanja AIF-ovima, postupak prinudnog prenosa upravljanja, kao i prava i obaveze depozitara kod prinudnog prenosa upravljanja shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, osim ukoliko je pravilima poslovanja AIF-a drugačije predviđeno.

Ako drugačije nije predviđeno pravilima poslovanja AIF-a, kod prinudnog prenosa upravljanja zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica, poslove depozitara u vezi sa prinudnim prenosom upravljanja, obavlja nadzorni odbor tog AIF-a. U slučaju nepostojanja nadzornog odbora, navedene će poslove obavljati depozitar.

Komisija propisuje uslove i način prenosa upravljanja AIF-om, prava i obaveze društva prenosioca, društva preuzimaoca, članova, odnosno akcionara i depozitara.

Likvidacija i raspuštanje AIF-a u slučajevima kada nije moguć prinudni prenos upravljanja

Član 61.

Ukoliko drugačije nije predviđeno pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, depozitar je dužan da sprovede likvidaciju ili raspuštanje AIF-a:

1) ako se na postupak prikupljanja ponuda kod prinudnog prenosa upravljanja AIF-om ne javi nijedan DZUAIF koji ispunjava uslove za upravljanje tim AIF-om;

2) ako DZUAIF preuzimalac najkasnije u roku od tri dana od zaključenja ugovora sa depozitarom, odnosno nadzornim odborom AIF-a, ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za preuzimanje poslova upravljanja AIF-om;

3) ako Komisija odbaci ili odbije zahtev DZUAIF-a preuzimaoca za izdavanje odobrenja za preuzimanje upravljanja AIF-om;

4) ako nadzorni odbor AIF-a donese odluku o prenosu i izboru DZUAIF-a preuzimaoca, a skupština DZUAIF-a preuzimaoca je ne prihvati;

5) ako nadzorni odbor propusti da u predviđenom roku donese odluku, a to ne učini ni skupština AIF-a.

Dobrovoljni prestanak

Član 62.

DZUAIF može da prestane da obavlja svoju registrovanu delatnost donošenjem odluke o prestanku obavljanja delatnosti i dužan je da o tome najkasnije u roku od pet dana od donošenja takve odluke obavesti depozitara AIF-ova, upravu i nadzorne odbore AIF-ova kojima upravlja i Komisiju.

DZUAIF je dužan da u roku od 60 dana od upućivanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana zaključi ugovor o dobrovoljnom prenosu upravljanja AIF-ovima sa drugim DZUAIF-om, pri čemu je DZUAIF preuzimalac dužan da u istom roku Komisiji podnese zahtev za izdavanje odobrenja za preuzimanje upravljanja, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i sa odredbama čl. 60. i 61. ovog zakona.

Ako DZUAIF ne pronađe novi DZUAIF i na njega ne prenese upravljanje AIF-ovima u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana, dužan je da pokrene postupak likvidacije ili raspuštanja AIF-ova u skladu sa pravilima poslovanja AIF-ova i prospektima kada je to primenjivo, kao i odredbama ovog zakona koje se odnose na postupak likvidacije i raspuštanja.

Prenosom upravljanja AIF-ovima na drugi DZUAIF, odnosno okončanjem postupka likvidacije ili raspuštanja AIF-ova, DZUAIF-u prestaje da važi dozvola za rad, na osnovu čega Komisija donosi rešenje iz člana 31. ovog zakona.

III. PREKOGRANIČNO OBAVLjANjE DELATNOSTI DZUAIF-A

1. Prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na AIF-ove država članica

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz druge države članice u Republici

Član 63.

DZUAIF iz Republike koji upravlja AIF-om iz druge države članice može da stavlja na tržište udele u AIF-u takvog AIF-a tako da se udeli u AIF-u nude profesionalnim investitorima u Republici, nakon što ispuni uslove iz ovog člana.

Kada je AIF iz stava 1. ovog člana prateći AIF, glavni AIF mora biti AIF iz Republike ili druge države članice kojim upravlja DZUAIF iz Republike ili druge države članice.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje o nameri stavljanja na tržište udela u AIF-u za svaki AIF iz druge države članice čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište u Republici, koja sadrži sledeće informacije:

1) program aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

5) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

6) informacije o mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 3. ovog člana obaveštava DZUAIF da li može na području Republike da stavi na tržište udele u AIF-u tog AIF-a.

Ako DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje stavljanje na tržište udelima u AIF-u u Republici.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz države članice od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 4. ovog člana.

Komisija obaveštava nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u u navedenom AIF-u u Republici.

U slučaju bitne promene podataka dostavljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će zabraniti sprovođenje nameravane promene.

Ako je suprotno st. 8. i 9. ovog člana nameravana promena sprovedena, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će preduzeti primerene mere u skladu sa ovim zakonom, uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike ili druge države članice u drugoj državi članici

Član 64.

DZUAIF iz Republike može u drugoj državi članici da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike ili druge države članice kojim upravlja tako da ih nudi profesionalnim investitorima u toj državi članici, nakon što ispuni uslove iz ovog člana.

Kada je AIF iz stava 1. ovog člana prateći AIF, glavni AIF mora biti AIF iz Republike ili druge države članice kojim upravlja DZUAIF iz Republike ili druge države članice.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje o nameri stavljanja na tržište udela u AIF-u svakog AIF-a iz Republike ili druge države članice u drugoj državi članici, a koje sadrži sledeće informacije:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u na način da ih nudi profesionalnim investitorima;

2) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno osnivački akti AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

7) informacije o uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici, kao i informacije o mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili podzakonskim aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu elektronskim putem dostavlja nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u.

Komisija nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u na isti način dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom strategijom ulaganja.

Komisija nadležnom organu druge države članice dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 3. i 5. ovog člana samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om, odnosno sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u dostavi potpuna obaveštenja i dokumentaciju iz st. 3. i 5. ovog člana, bez odlaganja o tome obaveštava DZUAIF.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana.

Kada je to primenjivo, Komisija obaveštava nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u tog AIF-a u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

Za nadzor nad ispunjenosti uslova i mehanizama koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 3. tačka 5) ovog člana, odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz stava 3. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da dostavi Komisiji na srpskom jeziku ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 5. ovog člana sačinjava na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitne promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više ne bi bili usklađeni sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena protivno st. 13. i 14. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima primerene mere uključujući, kada je potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive, odnosno ako ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o tome obaveštava nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Upravljanje AIF-om iz druge države članice neposredno ili putem ogranka

Član 65.

DZUAIF iz Republike može neposredno ili putem ogranka u drugoj državi članici:

1) da upravlja AIF-om iz druge države članice, pod uslovom da ima dozvolu za upravljanje tom vrstom AIF-a;

2) da obavlja dodatne delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona za koje ima dozvolu za rad.

DZUAIF iz Republike koji prvi put namerava da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana na području određene države članice, mora Komisiji da dostavi:

1) identifikaciju države članice u kojoj namerava obavljati delatnost iz stava 1. ovog člana neposredno ili putem ogranka;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava da obavlja, uključujući identifikaciju AIF-a ili vrste AIF-a kojima namerava da upravlja.

Kada DZUAIF iz stava 1. ovog člana namerava da osnuje ogranak u drugoj državi članici, uz podatke iz stava 2. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi i:

1) organizacionu strukturu ogranka;

2) adresu u matičnoj državi članici AIF-a, sa koje je moguće pribaviti potrebnu dokumentaciju;

3) ime i prezime i kontakt lica odgovornog za poslovanje ogranka.

Komisija u roku od mesec dana od dana prijema dokumentacije iz stava 2. ovog člana, odnosno u roku od dva meseca od dana prijema dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu dostavlja nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a.

Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za rad.

Komisija dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2, 3. i 5. ovog člana samo ako je upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavi potpunu dokumentaciju iz st. 2. i 3. ovog člana i potvrdu iz stava 5. ovog člana, bez odlaganja o tome obaveštava DZUAIF.

DZUAIF iz Republike može da počne da obavlja delatnost u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 7. ovog člana.

U slučaju promene podataka iz st. 2. ili 3. ovog člana, DZUAIF Komisiji dostavlja obaveštenje o tome najmanje mesec dana pre sprovođenja promene, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena u suprotnosti sa st. 9. i 10. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive, odnosno ako ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o istima obaveštava nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 3. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je Komisiji dužan da dostavi na srpskom jeziku i na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 5. ovog člana izrađuje na srpskom i engleskom jeziku.

2. Obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz druge države članice u Republici

Član 66.

DZUAIF iz druge države članice može u Republici, putem ogranka ili neposredno, da obavlja delatnosti za koje je od nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a dobio dozvolu u skladu sa propisom kojim se u pravni poredak te države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

DZUAIF iz druge države članice može da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana od dana prijema obaveštenja od nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a da je on Komisiji dostavio obaveštenje i svu dokumentaciju koja odgovara onoj iz člana 65. st. 2. i 5. ovog zakona, odnosno kada je to primenjivo člana 65. stav 3. ovog zakona.

DZUAIF iz druge države članice u Republici može da osnuje, odnosno organizuje i upravlja samo onom vrstom AIF-a za koje ima dozvolu nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a.

DZUAIF iz druge države članice koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka dužan je da postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. Prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na treće države

Član 67.

DZUAIF iz Republike može da osnuje, odnosno upravlja AIF-om iz treće države, pri čemu udele u AIF-u takvog AIF-a sme da stavlja na tržište u Republici ili u drugoj državi članici, pod uslovom da:

1) se pridržava ovog zakona, osim odredbi koje se odnose na depozitara i finansijsko izveštavanje AIF-a u odnosu na AIF iz treće države;

2) su uspostavljeni primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF, tako da je omogućena efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti u skladu sa ovim zakonom.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici i/ili drugoj državi članici preko pasoša

Član 68.

DZUAIF iz Republike koji namerava da profesionalnim investitorima u Republici i/ili drugoj državi članici nudi udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja i udele u AIF-ovima pratećih AIF-ova iz Republike ili druge države članice koji ne ispunjavaju uslove iz člana 63. stava 2. ovog zakona, dužan je da se pridržava ovog zakona, osim odredbi čl. 63. do 66. ovog zakona, odnosno da ispunjava sledeće uslove:

1) da postoje primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF, tako da se obezbedi efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti;

2) treća država u kojoj je osnovan AIF nije uključena na spisak Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (Financial Action Task Force) (u daljem tekstu: FATF) kao država ili teritorija koja ne sarađuje;

3) treća država u kojoj je osnovan AIF potpisala je sporazum sa Republikom i svakom drugom državom članicom u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbeđuje efikasnu razmenu informacija u oblasti poreza, uključujući sve multilateralne poreske sporazume.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici

Član 69.

DZUAIF iz Republike koji u Republici namerava da profesionalnim investitorima nudi udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja, dužan je da za svaki takav AIF Komisiji dostavi zahtev za saglasnost za stavljanje na tržište udela u AIF-u iz treće države i sledeće podatke:

1) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište, kao i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

5) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

6) informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om, ukoliko postoji​​ obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema dokumentacije iz stava 1. ovog člana donosi odluku o podnetom zahtevu.

Komisija neće dozvoliti stavljanje na tržište udela u AIF-u tog AIF-a ako upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa ovim zakonom.

DZUAIF može u Republici da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja od dana prijema rešenja Komisije o datoj saglasnosti, za započinjanje sa odobrenom aktivnošću.

Komisija obaveštava Evropski organ za hartije od vrednosti i tržišta (European Securities and Markets Authority – u daljem tekstu: ESMA) o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojim upravlja u Republici.

U slučaju bitne promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa stavom 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako nameravana promena dovodi do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF nisu usklađeni sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena u suprotnosti sa st. 6. i 7. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije u skladu sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, uključujući, kada je to potrebno, i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost AIF-a ili DZUAIF-a sa ovim zakonom, Komisija bez odlaganja o istim obaveštava ESMA-u i kada je to primenjivo, nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak vršenja udelima u određenom AIF-u ili stavljanje na tržište udela u AIF-u dodatnih AIF-ova.

DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u drugoj državi članici

Član 70.

DZUAIF iz Republike koji u drugoj državi članici namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države kojima upravlja, dužan je da za svaki takav AIF Komisiji dostavi obaveštenje.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

2) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj je državi AIF osnovan;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim​​ fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u tač. 1) do 5) ovog stava;

7) informacije o uspostavljenim uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici i kada je to primenjivo, informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 2. ovog člana, istu elektronskim putem dostavlja nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u.

Komisija nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u elektronskim putem dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom strategijom ulaganja.

Komisija nadležnom organu druge države članice dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 4. ovog člana samo ako su DZUAIF i upravljanje AIF-om u skladu sa ovim zakonom i o tome bez odlaganja obaveštava DZUAIF.

DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u da DZUAIF iz Republike može da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države u državi članici domaćina DZUAIF-a.

Za nadzor postupaka koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 2. tačka 7) ovog člana odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi na srpskom i engleskom jeziku.

Komisija potvrdu iz stava 4. ovog člana sastavlja na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitnih promena podataka dostavljenih u skladu sa stavom 2. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 69. st. 6. do 8. ovog zakona.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi

Član 71.

Stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi može da sprovodi samo:

1) DZUAIF iz Republike koji ima dozvolu Komisije za upravljanje tim AIF-om;

2) DZUAIF iz druge države članice koji ima dozvolu Komisije za upravljanje tim AIF-om;

3) DZUAIF iz treće države koji ima dozvolu Komisije ili nadležnog organa druge države članice koja mu je referentna država članica za upravljanje tim AIF-om.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana, koji namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi, dužan je da o tome prethodno obavesti Komisiju, kao i da u obaveštenju navede:

1) podatke o trećoj državi u kojoj namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava da obavlja u toj državi;

3) detaljan opis načina stavljanja na tržište udela u AIF-u i uspostavljenih mogućnosti njegovog izvršenja;

4) detaljan opis objavljivanja dokumentacije i informacija u toj državi i uspostavljenih mogućnosti njegovog izvršenja;

5) detaljan opis poslovnih odnosa koje je uspostavilo u vezi sa stavljanjem na tržište udela u AIF-u u toj državi;

6) spisak AIF-ova čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište u toj državi.

Komisija može zabraniti DZUAIF-u iz stava 1. ovog člana da stavlja na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi, ako postoji sumnja o neprimerenim načinima stavljanja na tržište udela u AIF-u i uspostavljenim mogućnostima njegovog izvršenja, obaveštavanja investitora, kao i poslovnih odnosa koje je DZUAIF uspostavio u vezi sa stavljanjem na tržište udela u AIF-u u trećoj državi.

Komisija može da zabrani DZUAIF-u iz stava 1. ovog člana da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike u trećoj državi i ako, s obzirom na propise treće države u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u i na praksu u sprovođenju tih propisa, postoji verovatnoća da bi bilo otežano obavljanje nadzora u skladu sa odredbama ovog zakona.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od tri radna dana od stavljanja na tržište udela u AIF-u u trećoj državi o tome obaveštava Komisiju.

Kada DZUAIF iz stava 1. ovog člana namerava da promeni neke od činjenica i uslove iz stava 2. ovog člana, pre sprovođenja promena mora o tome da obavesti Komisiju.

4. Izdavanje dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države koji namerava da upravlja u EU AIF-om na području EU i da stavlja na tržište udele u AIF-u kojim upravlja

Obaveze DZUAIF-a iz treće države

Član 72.

DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-om iz Republike i/ili iz druge države članice ili koji na području Republike i/ili druge države članice namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u kojim upravlja, mora da dobije dozvolu za rad od Komisije, ako je Republika referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

DZUAIF iz treće države koji namerava da traži dozvolu iz stava 1. ovog člana, dužan je da se pridržava ovog zakona, osim odredbi čl. 63. do 66.

Ako je obaveza iz stava 2. ovog člana nespojiva sa pravom treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavlja na tržište, DZUAIF nije dužan da se pridržava pojedinačnih odredbi ovog zakona ako dokaže:

1) da nije moguće istovremeno da se pridržava odredbi ovog zakona i propisa treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF iz treće države čije udele u AIF-u namerava da stavlja na tržište;

2) propisi treće države u kojoj je osnovan DZUAIF i/ili AIF predviđaju ekvivalentne odredbe koje imaju istu regulatornu svrhu i nude jednak nivo zaštite članovima, odnosno akcionarima relevantnog AIF-a;

3) DZUAIF i/ili AIF iz treće države je usklađen sa ekvivalentnom odredbom iz tačke 2) ovog stava.

DZUAIF iz treće države koji namerava da podnese zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, dužan je da imenuje pravnog zastupnika iz Republike, koji će biti lice ovlašćeno za službenu korespondenciju tog DZUAIF-a u državama članicama i zadužen za svaku službenu korespondenciju DZUIF-a sa Komisijom, odnosno nadležnim organima drugih država članica, investitorima iz Republike i drugih država članica. Pravni zastupnik zajedno sa DZUAIF-om obavlja funkciju usklađenosti sa relevantnim propisima u vezi sa upravljanjem i stavljanjem na tržište udela u AIF-u relevantnog AIF-a.

Utvrđivanje referentne države članice DZUAIF-a iz treće države

Član 73.

Referentna država članica DZUAIF-a iz treće države utvrđuje se na sledeći način:

1) ako DZUAIF iz treće države namerava da upravlja sa jednim ili više AIF-ova osnovanih u Republici, a ne namerava da udele u AIF-u takvih AIF-ova stavlja na tržište u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, tada se Republika smatra referentnom državom članicom tog DZUAIF-a, pa je Komisija nadležna za postupak izdavanja dozvole za rad i nadzor nad DZUAIF-om;

2) ako DZUAIF iz treće države namerava da upravlja sa više AIF-ova osnovanih u različitim državama članicama, a ne namerava da udele u AIF-u takvih AIF-ova stavlja na tržište u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, tada je referentna država članica DZUAIF-a iz treće države:

(1) država članica u kojoj je osnovana većina AIF-ova,

(2) država članica u kojoj se upravlja najvećim delom imovine;

3) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz države članice u samo jednoj državi članici, referentna država članica je:

(1) ako AIF ima dozvolu za rad od države članice, matična država članica AIF-a ili država članica u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u,

(2) ako AIF nema dozvolu za rad niti jedne države članice, država članica u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

4) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz treće države u samo jednoj državi članici, referentna država je ta država članica;

5) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz države članice u različitim državama članicama, referentna država članica je:

(1) ako AIF ima dozvolu za rad od države članice, matična država članica AIF-a ili jedna od država članica u kojoj DZUAIF namerava da razvija efikasno stavljanje na tržište udele u AIF-u,

(2) ako AIF nema dozvolu za rad ni jedne države članice, jedna od država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u;

6) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u samo jednog AIF-a iz treće države, ali u različitim državama članicama, referentna država članica je jedna od tih država članica;

7) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u više AIF-ova iz država članica na području EU, referentna država članica je:

(1) ako su ti AIF-ovi osnovani u istoj državi članici, matična država članica tih AIF-ova ili država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova,

(2) ako ti AIF-ovi nisu osnovani u istoj državi članici, država članica u kojoj DZUAIF namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova;

8) ako DZUAIF iz treće države namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u više AIF-ova iz država članica i više AIF-ova iz trećih država, ili udele u AIF-u više AIF-ova iz trećih država na području EU, referentna država članica je država članica u kojoj namerava da efikasno stavlja na tržište udele u AIF-u većine tih AIF-ova.

Na postupak utvrđivanja referentne države članice primenjuju se odredbe evropskih propisa o utvrđivanju postupka za određivanje referentne države članice DZUAIF-a izvan EU.

U skladu sa kriterijumima iz stava 1. tačka 2), stava 1. tačka 3) podtačka (1), stava 1. tač. 5) i 6) i stava 1. tačka 7) podtačka (1) ovog člana moguće je da više država članica ispunjava uslove za referentnu državu članicu DZUAIF-a iz treće države.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana, DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-ovima iz država članica bez stavljanja na tržište njihovih udela u AIF-u i/ili koji na području država članica namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, dužan je da Komisiji podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad, ukoliko je Republika jedna od mogućih referentnih država članica, kao i nadležnim organima ostalih mogućih referentnih država članica, kako bi se među njima odredila referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

Komisija i nadležni organi ostalih država članica iz stava 4. ovog člana u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole za rad, zajednički donose odluku o referentnoj državi članici DZUAIF-a iz treće države.

Ako se kao referentna država članica DZUAIF-a iz treće države članice odredi Republika, Komisija u roku od sedam dana od dana donošenja odluke iz stava 5. ovog člana o tome obaveštava DZUAIF iz treće države.

Ako Komisija i nadležni organi drugih država članica ne donesu odluku o referentnoj državi članici DZUAIF-a u roku iz stava 5. ovog člana ili ako Komisija ne obavesti DZUAIF o odluci u roku iz stava 6. ovog člana, DZUAIF iz treće države može samostalno da odabere referentnu državu članicu u skladu sa kriterijumima iz ovog člana.

Ako se kao referentna država članica DZUAIF-a iz treće države članice odredi Republika, DZUAIF je dužan da dokaže Komisiji svoju nameru efikasnog stavljanja na tržište u Republici udela u AIF-u AIF-ova kojima upravlja dostavljanjem sopstvene strategije stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Član 74.

DZUAIF iz treće države koji namerava da upravlja AIF-ovima iz Republike i/ili druge države članice bez stavljanja na tržište njihovih udela u AIF-u i/ili koji na području EU namerava da stavi na tržište udele u AIF-ovima kojima upravlja, u skladu sa čl. 82. do 84. ovog zakona, mora Komisiji da podnese zahtev za dobijanje dozvole za rad, ako je Republika referentna država članica DZUAIF-a iz treće države.

Nakon što Komisija primi zahtev iz stava 1. ovog člana, utvrdiće da li je izbor Republike kao referentne države članice u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona.

Ako Komisija oceni da odabir Republike kao referentne države članice nije u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana uz navođenje razloga za odbijanje, i o istome može obavestiti ESMA-u.

Ako Komisija oceni da je Republika izabrana kao referentna država članica u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, o tome će obavestiti ESMA-u i zatražiti savet o oceni Komisije.

U obaveštenju iz stava 4. ovog člana, Komisija će ESMA-i dostaviti obrazloženje DZUAIF-a o izboru Republike kao referentne države članice i podatke o strategiji ponude udela u AIF-u.

ESMA je dužna da izda savet u roku od mesec dana od dana prijema zahteva iz stava 4. ovog člana.

Rok za odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad se prekida za period dok Komisija ne primi savet ESMA-e iz stava 4. ovog člana.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad protivno savetu ESMA-e iz stava 4. ovog člana, dužna je da o tome obavestiti ESMA-u, uz navođenje razloga.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad protivno savetu ESMA-e iz stava 4. ovog člana, a DZUAIF iz treće države namerava da stavlja na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i u drugim državama članicama, Komisija će o razlozima izdavanja​​ dozvole za rad obavestiti nadležne organe tih država članica i kada je to primenjivo i nadležne organe matičnih država članica AIF-ova kojima upravlja DZUAIF iz treće države.

Odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad DZUAIF-a iz treće države

Član 75.

Komisija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države ako:

1) Republika nije odabrana kao referentna država članica u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, odnosno Komisiji nisu dostavljeni podaci o strategiji ponude udela u AIF-u i nije sproveden postupak iz člana 74. ovog zakona;

2) DZUAIF nije imenovao pravnog zastupnika iz Republike;

3) pravni zastupnik neće, zajedno sa DZUAIF-om, biti lice ovlašćeno za službenu korespondenciju za članove, odnosno akcionare relevantnih AIF-ova, ESMA-u, Komisiju i nadležne organe drugih država članica, u vezi sa delatnostima za koje DZUAIF ima dozvolu na području EU;

4) pravni zastupnik ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije usklađenosti sa relevantnim propisima u skladu sa ovim zakonom;

5) nisu uspostavljeni primereni postupci saradnje između Komisije, nadležnog organa matične države članice AIF-a kojim DZUAIF iz treće države upravlja i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan DZUAIF, tako da se obezbedi efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može izvršavati sopstvene nadležnosti u skladu sa odredbama ovog zakona;

6) se treća država u kojoj je osnovan DZUAIF nalazi na spisku FATF-e kao rizična država ili teritorija;

7) treća država u kojoj je osnovan DZUAIF nije potpisala sporazum sa Republikom koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbedi efikasnu razmenu informacija iz oblasti poreza, uključujući sve multilateralne poreske sporazume;

8) je propisima treće države ili ovlašćenjima nadzornog organa treće države onemogućeno Komisiji da vrši nadzorna ovlašćenja iz ovog zakona.

Ako nadležni organ matične države članice AIF-a u razumnom roku ne uspostavi tražene postupke saradnje iz stava 1. tačke 5) ovog člana, Komisija može o istome obavestiti ESMA-u.

Član 76.

Na odlučivanje o izdavanju dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdavanju dozvole za rad DZUIAF-u, uz izuzetak da član 26. stav 1. tačka 6) ne dovodi u pitanje primenu člana 72. stav 3. ovog zakona.

Osim podataka navedenih u članu 26. ovog zakona, DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi sledeće:

1) obrazloženje izbora Republike kao referentne države članice sa podacima o strategiji ponude udela u AIF-u;

2) spisak odredbi ovog zakona koje su nespojive sa pravom treće države u kojoj je osnovan DZUAIF ili AIF čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište na području EU;

3) pisani dokaz koji se zasniva na regulatornim tehničkim standardima koje donese ESMA, da propisi treće države sadrže odredbe shodne odredbama ovog zakona, koje su nespojive sa pravom treće države, koje imaju istu regulatornu svrhu i nude jednak​​ nivo zaštite članovima, odnosno akcionarima relevantnih AIF-ova, i da je DZUAIF usklađen sa tim ekvivalentnim pravilima;

4) poslovno ime, odnosno ime i prezime pravnog zastupnika DZUAIF-a i njegovo sedište, odnosno prebivalište.

Pisani dokaz iz stava 2. tačka 3) ovog člana mora da sadrži i pravno mišljenje o postojanju nespojivih obaveznih odredbi u propisima treće države, uključujući i opis regulatorne svrhe ekvivalentnih pravila i načina zaštite članova, odnosno akcionara u relevantne AIF-ove koje im ista pružaju.

Podatke iz člana 26. ovog zakona, DZUAIF je dužan da dostavi za AIF-ove iz Republike ili druge države članice kojima namerava da upravlja, kao i za AIF-ove kojima upravlja, a čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište na području EU sa evropskim pasošem.

Član 77.

Ako Komisija proceni da DZUAIF ne mora u potpunosti da bude usklađen sa odredbama ovog zakona, o tome bez odlaganja obaveštava ESMA-u, i dostavlja podatke iz člana 76. stav 2. tač. 2) do 4) ovog zakona.

ESMA je dužna da u roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, izda Komisiji savet o primeni izuzetka za usklađenost sa odredbama ovog zakona.

Rok iz člana 27. stav 2. ovog zakona o odlučivanju o zahtevu za izdavanje dozvole za rad se privremeno obustavlja za vreme dok Komisija ne primi savet ESMA-e na osnovu obaveštenja iz stava 1. ovog člana.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad suprotno savetu ESMA-e iz stava 2. ovog člana, dužna je da o tome obavesti ESMA-u uz navođenje razloga.

Ako Komisija namerava da izda dozvolu za rad suprotno savetu ESMA-e iz stava 2. ovog člana, a DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i u drugim državama članicama, Komisija će kao referentna država članica DZUAIF-a o razlozima za izdavanje dozvole za rad obavestiti nadležne organe tih država članica.

Član 78.

Komisija bez odlaganja obaveštava ESMA-u o svakom izdavanju, promenama ili oduzimanju dozvole za rad DZUAIF-u iz treće države kojem je Republika referentna država članica.

Komisija obaveštava ESMA-u o svakom zahtevu za izdavanje dozvole za rad koji je odbila i dostavlja ESMA-i podatke o DZUAIF-u koji je podneo zahtev, kao i razloge odbijanja tog zahteva.

Komisija ima pravo da zahteva uvid u ESMA-in registar podataka o DZUAIF-ovima iz trećih država koji su podneli zahteve za izdavanje dozvole za rad u državama članicama.

Član 79.

Na utvrđivanje referentne države članice neće uticati budući poslovni razvoj DZUAIF-a na području EU.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada DZUAIF promeni strategiju ponude udela u AIF-u u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad od Komisije, a ta promena bi uticala na utvrđivanje referentne države članice, dužan je da pre sprovođenja planirane promene o istoj obavesti Komisiju uz navođenje nove referentne države članice,​​ utvrđene u skladu sa kriterijumima iz člana 73. ovog zakona, i na osnovu nove strategije.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi novu strategiju stavljanja na tržite udela u AIF-u i podatke iz člana 76. stav 2. tačka 4) ovog zakona o pravnom zastupniku iz nove referentne države članice.

Uz obaveštenje iz stava 2. ovog člana DZUAIF iz treće države je dužan da Komisiji dostavi novu strategiju stavljanja na tržite udela u AIF-u i podatke o pravnom zastupniku iz nove referentne države članice i njegovom sedištu.

Komisija kada primi obaveštenje iz stava 2. ovog člana, procenjuje da li je odluka DZUAIF-a iz stava 2. ovog člana opravdana i o tome obaveštava ESMA-u, i prosleđuje joj obrazloženje DZUAIF-a o izboru nove referentne države članice i podatke o novoj strategiji ponude udela u AIF-u.

U roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana, ESMA je dužna da Komisiji izda savet o sačinjenoj proceni.

Komisija kada primi savet ESMA-e iz stava 6. ovog člana, obaveštava DZUAIF iz treće države, pravnog zastupnika DZUAIF-a i ESMA-u o svojoj odluci.

U slučaju pozitivne odluke iz stava 7. ovog člana, Komisija o promenama obaveštava nadležni organ nove referentne države članice, i dostavlja mu bez odlaganja kopiju dozvole za rad i nadzornu dokumentaciju DZUAIF-a iz treće države.

Od dana dostavljanja podataka iz stava 8. ovog člana, nadležni organ nove referentne države članice DZUAIF-a postaje nadležan za izdavanje, promene ili oduzimanje dozvole za rad i nadzor nad DZUAIF-om iz treće države.

Ako je odluka Komisije iz stava 7. ovog člana protivna savetu ESMA-e iz stava 6. ovog člana, Komisija će o istome, uz navođenje razloga, obavestiti ESMA-u i nadležne organe drugih država članica u kojima DZUAIF iz treće države stavlja na tržite udele u AIF-u AIF-ova kojima upravlja i ako je primenjivo i nadležne organe matičnih država članica AIF-ova kojima DZUAIF iz treće države upravlja.

Član 80.

Kada se iz poslovnog razvoja DZUAIF-a na području EU, u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad od Komisije, utvrdi da DZUAIF nije poštovao strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova koju je dostavio uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, ako je dao lažne izjave vezano za strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova ili prilikom promene strategije ponude udela u AIF-u u jednom ili više AIF-ova nije postupio u skladu sa članom 79. ovog zakona, Komisija će naložiti DZUAIF-u iz treće države da izabere novu referentnu državu članicu, u skladu sa stvarnom strategijom ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova, pri čemu se shodno primenjuju odredbe člana 79. ovog zakona.

Ako DZUAIF iz treće države ne postupi u skladu sa nalogom Komisije iz stava 1. ovog člana, Komisija će mu oduzeti dozvolu za rad.

Kada DZUAIF iz treće države promeni strategiju ponude udela u AIF-u jednog ili više AIF-ova nakon proteka roka iz stava 1. ovog člana, i zbog toga namerava da promeni referentnu državu članicu, mora Komisiji podneti zahtev za promenu referentne države članice, pri čemu se shodno primenjuju odredbe člana 79. ovog zakona.

Član 81.

Za svaki spor koji nastane između Komisije kao nadležnog organa, kada je Republika referentna država članica i DZUAIF-a iz treće države merodavno je pravo Republike i nadležan je sud Republike.

Za svaki spor koji nastane između DZUAIF-a i/ili AIF-a iz treće države i članova, odnosno akcionara AIF-a iz Republike, biće merodavno pravo Republike i nadležan je sud Republike.

5. Stavljanje na tržište udela u AIF-ovima kojima upravlja DZUAIF iz treće države sa evropskim pasošem

Član 82.

Ako DZUAIF iz treće države ima dozvolu za rad koju je izdala Komisija ili nadležni organ druge države članice, smatra se da ima evropski pasoš i da može profesionalnim investitorima u EU da nudi udele u AIF-ovima iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države, kojima upravlja.

Uz uslove iz stava 1. ovog člana, da bi DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, mogao profesionalnim investitorima u EU nuditi udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja, moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:

1) da postoje primereni postupci saradnje između Komisije i nadležnih organa treće države u kojoj je osnovan AIF kojim upravlja, kako bi se obezbedila efikasna razmena informacija na osnovu kojih Komisija može vršiti poslove iz svoje nadležnosti;

2) treća država u kojoj je osnovan AIF se ne nalazi na spisku rizičnih zemalja FATF-e;

3) treća država, u kojoj je osnovan AIF potpisala je sporazum sa Republikom i svakom drugom državom članicom u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz treće države, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbedi efikasnu razmenu informacija i podataka u oblasti poreza uključujući sve multilateralne poreske sporazume.

Član 83.

Kada DZUAIF iz treće države namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike, druge države članice ili iz treće države u Republici kao svojoj referentnoj državi članici, dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje za sve AIF-e čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele u AIF-u DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj državi je AIF osnovan;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

3) identifikaciju depozitara AIF-a;

4) podatak u kojoj je državi osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

5) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

6) kada je to primenjivo, informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanja ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 2. ovog člana obaveštava DZUAIF da li može da stavi na tržište udele u AIF-u navedenog u obaveštenju iz stava 2. ovog člana na području Republike.

Ako DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om ili sam DZUAIF nije ili neće biti usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje stavljanje na tržište udela u AIF-u u Republici.

DZUAIF može u Republici da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz druge države članice ili iz treće države od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 3. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u i nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u iz druge države članice ili iz treće države na području Republike.

U slučaju bitne promene bilo kog podatka dostavljenog u skladu sa stavom 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija zabranjuje sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena suprotno st. 7. i 8. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere, uključujući kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o njima obaveštava ESMA-u i kada je to primenjivo nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak stavljanja na tržište udela u AIF-u određenog AIF-a ili da stavlja na tržište udele u AIF-u dodatnih AIF-ova.

Član 84.

Kada DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, u drugoj državi članici namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države, dužan je da Komisiji dostavi obaveštenje za svaki AIF čije udele u AIF-u namerava da stavi na tržište.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) identifikaciju države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u;

2) program planiranih aktivnosti koje DZUAIF namerava da obavlja, uključujući identifikaciju i opis AIF-a čije udele DZUAIF namerava da stavi na tržište i podatak u kojoj državi je AIF osnovan;

3) pravila poslovanja AIF-a, odnosno dokument o osnivanju AIF-a;

4) identifikaciju depozitara AIF-a;

5) podatak u kojoj državi je osnovan glavni AIF, ako je AIF prateći AIF;

6) sve dodatne informacije u skladu sa odredbama kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, a koje nisu obuhvaćene u prethodnim tačkama ovog stava;

7) informacije o uspostavljenim uslovima za stavljanje na tržište udela u AIF-u u drugoj državi članici i informacije o uspostavljenim mehanizmima za sprečavanje ponude udela u AIF-u malim investitorima, uključujući i slučajeve kad se DZUAIF oslanja na aktivnosti nezavisnih subjekata za pružanje investicionih usluga u vezi sa AIF-om ukoliko postoji obaveza dostavljanja takvih informacija u skladu sa ovim zakonom i/ili aktima Komisije.

Komisija u roku od 20 radnih dana od dana prijema potpune dokumentacije iz stava 2. ovog člana, istu elektronskim putem dostavlja nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u.

Komisija nadležnom organu države članice iz stava 3. ovog člana na isti način dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje AIF-om sa određenom investicionom strategijom.

Komisija obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. i 4. ovog člana dostavlja nadležnom organu države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u, samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om i sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice dostavi potpunu dokumentaciju i potvrdu iz st. 2. i 4. ovog člana, dužna je da o tome bez odlaganja obavestiti DZUAIF.

DZUAIF iz treće države može da u relevantnoj državi članici domaćinu stavi na tržište udele u AIF-u od dana prijema obaveštenja Komisije iz stava 6. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u i nadležni organ matične države članice AIF-a o tome da DZUAIF može da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike, iz druge države članice ili iz treće države u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

Za nadzor postupaka koje je DZUAIF uspostavio u skladu sa stavom 2. tačka 6) ovog člana, odgovoran je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Obaveštenje i dokumentaciju iz stava 2. ovog člana, kao i sve promene te dokumentacije, DZUAIF je dužan da dostavi Komisiji na srpskom jeziku ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Komisija potvrdu iz stava 4. ovog člana sastavlja na srpskom i engleskom jeziku.

U slučaju bitnih promena bilo kog podatka dostavljenog u skladu sa stavom 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će da zabrani sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena suprotno st. 13. i 14. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija će preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa svojim nadzornim ovlašćenjima, uključujući kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive, odnosno ako ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om od strane DZUAIF-a ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija će bez odlaganja o tim promenama obavestiti ESMA-u i kada je to primenjivo nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, ukoliko se promene odnose na prestanak stavljanja na tržište udela u AIF-u određenog AIF-a ili na stavljanje na tržište udela u AIF-u dodatnih AIF-ova.

6. DZUAIF iz treće države koji upravlja AIF-om osnovanim u drugoj državi članici kada je Republika referentna država članica DZUAIF-a

Član 85.

DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, može da upravlja AIF-om koji je osnovan u drugoj državi članici, neposredno ili putem ogranka, uz uslov da DZUAIF ima dozvolu za upravljanje vrstom AIF-a kojom namerava da upravlja.

DZUAIF iz treće države kojem je Republika referentna država članica, koji po prvi put namerava da upravlja AIF-om osnovanim u drugoj državi članici, mora Komisiji kao nadležnom organu njegove referentne države članice da dostavi:

1) identifikaciju države članice u kojoj namerava da obavlja delatnost iz stava 1. ovog člana neposredno ili osnovati ogranak;

2) program planiranih aktivnosti koje namerava obavljati, uključujući identifikaciju AIF-a ili vrstu AIF-a kojim namerava da upravlja.

Kada DZUAIF iz treće države u drugoj državi članici namerava da osnuje ogranak, uz podatke iz stava 2. ovog člana dužan je da Komisiji dostavi i:

1) organizacionu strukturu ogranka;

2) adresu u matičnoj državi članici AIF-a, sa koje će biti moguće pribavljati potrebnu dokumentaciju;

3) ime i prezime i kontakt lica odgovornog za poslovanje ogranka.

Komisija u roku od mesec dana od prijema uredne dokumentacije iz stava 2. ovog člana, odnosno u roku od dva meseca od prijema uredne dokumentacije iz stava 3. ovog člana, istu dostavlja nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a.

Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavlja i potvrdu da DZUAIF ima dozvolu za rad.

Komisija dostavlja obaveštenje i dokumentaciju iz st. 2. do 4. ovog člana samo ako je DZUAIF-ovo upravljanje AIF-om i sam DZUAIF usklađen sa odredbama ovog zakona.

Nakon što Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavi potpunu dokumentaciju iz st. 2. i 3. i potvrdu iz stava 5. ovog člana, bez odlaganja će o tome da obavesti DZUAIF.

DZUAIF iz treće države može da počne sa obavljanjem delatnosti u državi članici domaćinu DZUAIF-a od dana prijema obaveštenja iz stava 7. ovog člana.

Komisija obaveštava ESMA-u da DZUAIF može da počne da upravlja AIF-om u državi članici domaćinu DZUAIF-a.

U slučaju promene bilo kojih podataka dostavljenih u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da Komisiji dostavi pisano obaveštenje o nameravanoj promeni najmanje mesec dana pre njenog sprovođenja, odnosno bez odlaganja nakon što se neplanirana promena dogodila.

Ako bi nameravana promena dovela do toga da upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF ne bi više bio u skladu sa odredbama ovog zakona, Komisija će zabraniti sprovođenje nameravane promene.

Ako je nameravana promena sprovedena protivno st. 10. i 11. ovog člana, odnosno ako se dogodila neplanirana promena zbog koje upravljanje AIF-om od strane DZUAIF-a ili sam DZUAIF više nije usklađen sa odredbama ovog zakona, Komisija preduzima odgovarajuće mere u skladu sa ovim zakonom, uključujući, kada je to potrebno i zabranu stavljanja na tržište udela u AIF-u.

Ako su predmetne promene prihvatljive jer ne utiču na usklađenost upravljanja AIF-om ili usklađenost samog DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, Komisija bez odlaganja o istima obaveštava nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Na jezik obaveštenja i dokumentacije iz st. 2, 3. i 5. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 84. st. 10. i 11. ovog zakona.

7. Obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz treće države u Republici, kada Republika nije referentna država članica DZUAIF-a

Član 86.

Kada Republika nije referentna država članica DZUAIF-a, DZUAIF iz treće države može da upravlja AIF-om iz Republike putem ogranka ili neposredno, ako je od nadležnog organa referentne države članice, u skladu sa propisom kojim se u pravni poredak te države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, dobio dozvolu za upravljanje tom vrstom AIF-a kojom namerava da upravlja.

DZUAIF iz treće države članice može da počne da obavlja delatnosti iz stava 1. ovog člana od dana prijema obaveštenja od nadležnog organa referentne države članice DZUAIF-a da je ono Komisiji dostavilo obaveštenje i potvrdu iz člana 85. st. 2, 3. i 5. ovog zakona.

DZUAIF iz stava 1. ovog člana koji u Republici obavlja svoju delatnost putem ogranka dužan je da ispunjava sve uslove iz ovog zakona, koji se odnose na dužnosti i odgovornosti članova uprave DZUAIF-a, vođenje evidencija o ličnim transakcijama i upravljanje konfliktima interesa.

IV. VOĐENjE POSLOVA DZUAIF-A I AIF-A

Član 87.

DZUAIF je u svom poslovanju dužan da:

1) u svakom trenutku bude u mogućnosti da pravovremeno ispuni sopstvene dospele obaveze (načelo likvidnosti), odnosno trajno ispunjava sve sopstvene obaveze (načelo solventnosti);

2) upravlja AIF-om tako da je AIF u mogućnosti da pravovremeno ispunjava sopstvene dospele obaveze (načelo likvidnosti), odnosno da je AIF trajno u mogućnosti da ispunjava sve sopstvene obaveze (načelo solventnosti);

3) obezbedi ponudu i distribuciju udela u AIF-u isključivo posredstvom lica ovlašćenih na osnovu ovog zakona;

4) stiče imovinu i istu čuva kod depozitara u skladu sa ovim zakonom, za:

(1) AIF koji nema svojstvo pravnog lica isključivo u sopstveno ime i za račun AIF-a,

(2) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, u ime i za račun AIF-a;

5) dostavlja depozitaru dokumentaciju od značaja za obavljanje poslova depozitara;

6) objavljuje podatke o DZUAIF-u i AIF-ovima kojima upravlja u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona i drugim relevantnim propisima;

7) odredi lice za održavanje kontakta sa Komisijom, a u cilju izveštavanja i komunikacije;

8) upravlja AIF-om u skladu sa ograničenjima ulaganja i rizika svakog pojedinačnog AIF-a;

9) daje depozitaru naloge za ostvarivanje prava povezanih sa imovinom AIF-a;

10) pridržava se i drugih zahteva iz ovog zakona.

Odgovornost AIF-a

Član 88.

AIF ne odgovara za obaveze DZUAIF-a.

Članovi, odnosno akcionari AIF-a ne odgovaraju za obaveze DZUAIF-a koje proizlaze iz pravnih poslova koje je DZUAIF zaključio u sopstveno ime, a za zajednički račun članova, odnosno akcionara AIF-a, odnosno u ime i za račun AIF-a.

DZUAIF ne može da zaključi pravni posao, kojim bi neposredno nastala obaveza za članove ili akcionare AIF-a.

Potraživanja za naknadu troškova i naknadu u vezi sa obavljanjem pravnih poslova za zajednički račun članova, odnosno akcionara AIF-a, DZUAIF može da izmiri isključivo iz imovine AIF-a, bez mogućnosti da za iste potražuje neposredno od članova, odnosno akcionara AIF-a.

Pravo glasa

Član 89.

DZUAIF sam ili preko depozitara, uz jasno data uputstva za glasanje, ostvaruje pravo glasa iz udela, odnosno akcija u privrednim društvima koje čine imovinu AIF-a.

Pravo glasa iz akcija i drugih instrumenata može da ostvari i punomoćnik DZUAIF-a kojem je DZUAIF izdao specijalno punomoćje.

Zabranjene radnje za DZUAIF

Član 90.

DZUAIF ne sme da:

1) stiče ili otuđuje imovinu AIF-a kojim upravlja za sopstveni račun ili račun relevantnih lica;

2) za račun AIF-a stiče imovinu, niti sklapa poslove koji nisu predviđeni pravilima poslovanja AIF-a ili prospektom tog AIF-a ukoliko postoji obaveza njegovog objavljivanja;

3) obavlja transakcije kojima krši odredbe ovog zakona, pravila poslovanja AIF-a i prospekta, ukoliko postoji obaveza njihovog objavljivanja, uključujući odredbe o ograničenjima ulaganja imovine AIF-ova kojima upravlja;

4) otuđuje imovinu AIF-a bez naknade;

5) stiče ili otuđuje imovinu AIF-ova kojima upravlja po ceni nepovoljnijoj od tržišne ili procenjene vrednosti te imovine;

6) neposredno ili posredno, istovremeno ili sa odlaganjem, dogovara prodaju, kupovinu ili prenos imovine između dva AIF-a kojima upravlja ili između AIF-a i UCITS fonda ili individualnog portfolija ako DZUAIF njima upravlja, pod uslovima različitim od tržišnih uslova ili uslovima koji jedan AIF ili UCITS ili individualni portfolio stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na drugi;

7) izdaje druge finansijske instrumente otvorenih AIF-ova, odnosno zatvorenih AIF-ova koji nemaju svojstvo pravnog lica, osim njihovih investicionih jedinica;

8) ulaže imovinu AIF-a u finansijske instrumente čiji je DZUAIF izdavalac;

9) isplaćuje dividendu i bonuse zaposlenima i članovima uprave ako ne ispunjava kapitalne zahteve;

10) postupa protivno odredbama pravila poslovanja AIF-a kojim upravlja, odnosno prospekta, ukoliko postoji obaveza njihovog objavljivanja, a naročito u odnosu na odredbe o ograničenjima ulaganja.

Član 91.

Svako prebijanje potraživanja (kompenzacija) koje treće lice ima prema DZUAIF-u sa potraživanjima koja su deo imovine AIF-a, ne proizvodi pravno dejstvo, nezavisno od toga da li su potraživanja prema DZUAIF-u vezana za upravljanje AIF-om.

Ukoliko drugačije nije utvrđeno pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, ako AIF stekne akcije čija cena nije u celosti plaćena, DZUAIF odgovara sopstvenom imovinom za isplatu preostalog dela cene akcija.

Odgovornost DZUAIF-a

Član 92.

DZUAIF je odgovoran AIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a za uredno i savesno obavljanje poslova propisanih ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

U slučaju da DZUAIF ne obavi ili propusti da obavi ili izvrši, u celosti ili delimično, odnosno ako nepropisno obavi ili izvrši bilo koji posao, odnosno dužnost koja je predviđena ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, DZUAIF odgovara AIF-u za celokupnu štetu koja je naneta imovini AIF-a, ukoliko je takva šteta nastala kao posledica propusta DZUAIF-a u obavljanju i izvršavanju njegovih poslova, odnosno dužnosti.

DZUAIF je dužan da, pravilima poslovanja AIF-a, za slučaj pogrešnog obračuna vrednosti udela u AIF-u i za slučaj povrede ograničenja ulaganja iz ovog zakona, predvidi postupke naknade štete.

Dostavljanje informacija članovima, odnosno akcionarima AIF-a

Član 93.

Kada je ovim zakonom ili podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona propisano da je DZUAIF dužan da članovima, odnosno akcionarima AIF-a dostavi informacije na trajnom nosaču podataka, DZUAIF može da dostavi takve podatke i putem elektronske pošte, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) član, odnosno akcionar AIF-a odabrao takav način prijema informacija;

2) ako je DZUAIF-u dostavio adresu za prijem elektronske pošte.

V. OSNIVANjE I NAKNADE AIF-A

1. Osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om

Član 94.

DZUAIF Komisiji podnosi zahtev za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om.

Komisija rešenjem izdaje dozvolu za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om kada su ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom za svaku vrstu AIF-a, u roku od dva meseca od dana prijema kompletne dokumentacije.

Odbijanje zahteva za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om

Član 95.

Komisija odbija zahtev za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om ako:

1) DZUAIF nije zaključio ugovor o obavljanju poslova depozitara;

2) pravila poslovanja AIF-a, odnosno prospekt AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, nisu u skladu sa odredbama ovog zakona;

3) DZUAIF ne ispunjava uslove potrebne za upravljanje vrstom AIF-a za čije osnivanje, odnosno organizovanje je podneo zahtev, u skladu sa ovim zakonom;

4) DZUAIF nema adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje vrstom AIF-a, za čije osnivanje, odnosno organizovanje je podneo zahtev.

Komisija može da odbije zahtev za osnivanje, odnosno organizovanje AIF-a ako:

1) proceni da relevantna lica DZUAIF-a nemaju dovoljno znanja, iskustva i sposobnosti za upravljanje AIF-om sa određenom strategijom ulaganja;

2) DZUAIF već obavlja delatnost upravljanja AIF-ovima na području Republike, a Komisija je zbog ozbiljnih ili učestalih kršenja odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, već izricala mere nadzora koje DZUAIF nije poštovao.

Komisija je dužna da se pre odbijanja zahteva za osnivanje i upravljanje AIF-om DZUAIF-u iz druge države članice ili iz treće države, o tome posavetuje sa nadležnim organom matične države članice, odnosno referentne države članice DZUAIF-a.

Promena uslova pod kojima je DZUAIF dobio dozvolu za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om

Član 96.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svim nameravanim promenama činjenica i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje AIF-om u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o promeni.

Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana procenjuje značaj predloženih promena i obaveštava DZUAIF o eventualnim ograničenjima u sprovođenju promena, daljim obavezama DZUAIF-a u odnosu na te promene ili predložene promene odbija. Ako je to potrebno s obzirom na uslove konkretnog slučaja, Komisija može navedeni rok produžiti za dodatnih 30 dana, o čemu će obavestiti DZUAIF.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana Komisija ne obavesti DZUAIF o eventualnim ograničenjima u sprovođenju navedenih promena, daljim obavezama DZUAIF-a u odnosu na predložene promene ili te promene ne odbije, smatra se da je predložene promene prihvatila i da DZUAIF i dalje zadovoljava sve uslove pod kojima je Komisija izdala dozvolu za osnivanje i upravljanje AIF-om.

Ukoliko nastupe promene činjenica i uslova na koje DZUAIF nije mogao da utiče, dužan je da o takvim promenama obavesti Komisiju bez odlaganja.

Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 4. ovog člana procenjuje značaj promena i obaveštava DZUAIF o eventualnim daljim obavezama DZUAIF u odnosu na te promene. Ako je to potrebno s obzirom na uslove konkretnog slučaja, Komisija može navedeni rok produžiti za dodatnih 30 dana, o čemu će obavestiti DZUAIF.

2. Naknade koje naplaćuje DZUAIF

Član 97.

Naknade koje DZUAIF direktno naplaćuje članovima, odnosno akcionarima AIF-a utvrđuju se pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Naknade koje DZUAIF naplaćuje AIF-u utvrđuju se pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Naplatu naknada iz st. 1. i 2. ovog člana kontroliše depozitar AIF-a.

Pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja moraju biti jasno određeni uslovi za naplatu naknada iz ovog člana, visina naknade i način njihovog obračuna, kao i mogućnost umanjenja ili nenaplaćivanja neke od naknada na osnovu odluke DZUAIF-a.

Komisija propisuje uslove za naplatu, visinu i način obračuna naknada iz ovog člana.

Ulazna i izlazna naknada AIF-a

Član 98.

Prilikom izdavanja udela u AIF-u od člana, odnosno akcionara, direktno se naplaćuje ulazna naknada, kao i cena udela u AIF-u, dok se prilikom otkupa udela u AIF-u od člana, odnosno akcionara, direktno naplaćuje izlazna naknada.

Naknade iz stava 1. ovog člana iskazuju se odvojeno od cene udela u AIF-u, a mogu biti prihod DZUAIF-a ili AIF-a.

Izlazna naknada se ne naplaćuje u slučaju likvidacije ili raspuštanja AIF-a, bez obzira na razlog.

Ukoliko su predmet prodaje udeli u AIF-u otvorenog AIF-a sa javnom ponudom, tada se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Ostali troškovi i naknade koje naplaćuje DZUAIF

Član 99.

Osim naknada iz člana 98. ovog zakona DZUAIF može naplaćivati one troškove poslovanja i naknade koji su određeni stavom 2. ovog člana i podzakonskim aktom Komisije iz stava 4. ovog člana, a koji su navedeni u pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektu AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Iz imovine AIF-a mogu se direktno plaćati isključivo:

1) naknade i troškovi koji se plaćaju depozitaru;

2) troškovi, provizije ili takse u vezi sa sticanjem ili prodajom imovine;

3) troškovi procene vrednosti imovine AIF-a;

4) troškovi vođenja registra udela u AIF-u, uključujući troškove izdavanja potvrda o transakciji ili stanju udela u AIF-u, ako je to potrebno;

5) troškovi isplate prihoda ili dobiti;

6) troškovi godišnje revizije AIF-a;

7) sve propisane naknade i takse koje se plaćaju Komisiji u vezi sa izdavanjem dozvole AIF-u;

8) porezi koje je AIF dužan platiti na svoju imovinu ili dobit;

9) troškovi objave promena pravila poslovanja i/ili prospekta AIF-a i drugih propisanih objava;

10) ostali troškovi određeni posebnim zakonima (na primer troškovi Komisije i/ili drugog nadležnog organa).

Kada je novčani račun AIF-a otvoren kod depozitara, depozitar može jedino uz dozvolu DZUAIF-a, sa tog računa isplatiti naknadu iz stava 2. tačka 1) ovog člana za obavljene poslove depozitara propisane ovim zakonom.

Komisija propisuje uslove za naplatu, visinu i način izračunavanja naknada i troškova iz ovog člana.

VI. ZATVORENI AIF KOJI IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA

Opšte odredbe

Član 100.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica je pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica upravlja DZUAIF, osim ukoliko zatvoreni AIF nije osnovan u formi zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem.

Kada zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica upravlja DZUAIF, DZUAIF upravlja i raspolaže imovinom zatvorenog AIF-a i ostvaruje sva prava koja iz nje proizlaze u ime i za račun AIF-a u skladu sa odredbama ovog zakona i pravila poslovanja AIF-a, odnosno prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Na zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredbe zakona koji uređuje privredna društva, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zatvoreni AIF ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Izraz „zatvoreni alternativni investicioni fond” ili drugi sličan pojam, za potrebe poslovnog imena ili oglašavanja mogu koristiti samo zatvoreni AIF-ovi koji imaju dozvolu Komisije.

Član 101. 

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva mora imati statut, osnivački akt i pravila poslovanja AIF-a, a ako se njegove akcije nude javnom ponudom mora imati i prospekt.

Statut zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva sadrži odredbe propisane zakonom kojim se uređuju privredna društva i ciljeve ulaganja AIF-a.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva obavlja delatnost prikupljanja novčanih sredstava ponudom akcija u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i statutom, i tu delatnost, kao pretežnu delatnost, upisuje u registar privrednih subjekata.

Kada se nude akcije zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva, DZUAIF je dužan postupati u skladu s odredbama zakona koji uređuje tržište kapitala.

Na upis i uplatu akcija zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i zakona koji uređuje tržište kapitala.

Akcije zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva uplaćuju se u novcu i moraju se u celosti uplatiti na privremeni račun takvog AIF-a pre registracije osnivanja zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica ili pre povećanja osnovnog kapitala.

Akcije zatvorenog AIF-a izdaju se u dematerijalizovanoj formi, glase na ime i akcionarima daju prava utvrđena ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju privredna​​ društva, pravilima poslovanja AIF-a, prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i statutom.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva mora imati dvodomno upravljanje ukoliko osnovni kapital prelazi iznos od 10.000.000 evra.

Član 102. 

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću mora imati osnivački akt i pravila poslovanja AIF-a.

Osnivački akt zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću sadrži odredbe propisane zakonom kojim se uređuju privredna društva i ciljeve ulaganja AIF-a.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću obavlja delatnost prikupljanja novčanih sredstava privatnom ponudom udela i ulaganja tih sredstava u skladu sa zakonom i pravilima poslovanja AIF-a, pa tu delatnost, kao predmet poslovanja, upisuje u registar privrednih subjekata.

Na sticanje udela u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću, primenjuju se odredbe zakona koji reguliše privredna društva.

Osnovni kapital zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću mora u celosti da se uplati na privremeni račun takvog AIF-a pre registracije osnivanja zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću u registar privrednih subjekata ili pre povećanja osnovnog kapitala.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću mora imati dvodomno upravljanje ukoliko osnovni kapital prelazi iznos od 10.000.000 evra.

Osnivanje zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica

Član 103.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a kojim upravlja DZUAIF, osniva DZUAIF.

Za osnivanje zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica potrebno je prethodno dobiti dozvolu Komisije.

Na osnivanje zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje zatvorenog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica i odredbe zakona koji reguliše privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zahtev za osnivanje i upravljanje zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica, pored dokumentacije i podataka iz člana 111. stav 3. ovog zakona, sadrži i:

1) statut, odnosno osnivački akt;

2) ugovor o upravljanju zaključen između zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica i DZUAIF-a, ukoliko zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica upravlja DZUAIF;

3) odluku o imenovanju članova prvog nadzornog odbora i njihove pisane izjave o prihvatanju imenovanja, ukoliko je zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica organizovan kao dvodomno društvo.

Na osnivanje zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju izdavanje dozvole za rad DZUAIF-a i izdavanje odobrenja za osnivanje i upravljanje zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica.

Komisija propisuje sadržinu zahteva i način utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole za osnivanje zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica.

Odbijanje zahteva za izdavanje dozvole

Član 104.

Komisija odbija da izda dozvolu za osnivanje i upravljanje zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica u sledećim slučajevima:

1) ako zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica ne ispunjava uslove iz ovog zakona ili drugih propisa u vezi forme, akcija ili osnovnog kapitala;

2) ako postoji bliska povezanost između zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica i ostalih fizičkih ili pravnih lica koja otežava ili onemogućava efikasno obavljanje nadzora od strane Komisije ili drugih nadležnih organa; ili

3) ako je Komisiji ili drugom nadležnom organu onemogućeno ili otežano efikasno obavljanje nadzora, zbog propisa treće države koji regulišu jedno ili više fizičkih ili pravnih lica sa kojima je zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica blisko povezan.

Nadzorni odbor zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica

Član 105.

Članovi nadzornog odbora zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica kojim upravlja DZUAIF moraju imati odgovarajuće stručno znanje i iskustvo iz upravljanja imovinom u koju će se ulagati imovina AIF-a u skladu sa strategijom ulaganja tog AIF-a.

Član nadzornog odbora zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica ne može biti zaposleno lice ili lice koje je član uprave DZUAIF-a, depozitara, kao ni lica koja su članovi dva ili više organa uprave drugih pravnih lica ili sa njima blisko povezanim licima.

Članovi nadzornog odbora zatvorenog AIF-a iz stava 1. ovog člana imenuju se na period određen zakonom koji uređuje privredna društva, a koji ne može biti duži od pet godina i mogu biti ponovno imenovani.

Nadzorni odbor zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva:

1) ima najmanje pet članova, ako se akcije u AIF-u nude javnom ponudom;

2) ima najmanje tri člana, ako se akcije u AIF-u nude privatnom ponudom.

Nadzorni odbor zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi društva sa ograničenom odgovornošću ima najmanje tri člana.

Član 106.

U godišnjim finansijskim izveštajima zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a kojim upravlja DZUAIF objavljuje se ukupni iznos naknada i troškova plaćenih članovima nadzornog odbora, kao i broj i vrednost svih udela u AIF-u koje su u vlasništvu članova nadzornog odbora tog AIF-a.

Članovima nadzornog odbora nije dopušteno primanje nikakve nagrade od izdavaoca finansijskih instrumenata u koje zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica ulaže svoja sredstva.

Član 107.

Komisija propisuje dodatna ovlašćenja i obaveze nadzornog odbora zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a kojim upravlja DZUAIF.

Nadzorni odbor zatvorenog AIF-a sa svojstvom pravnog lica donosi poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, kao i druga pitanja od značaja za nadzorni odbor zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica.

Skupština zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica

Član 108.

Na sazivanje, održavanje i donošenje odluka na skupštini zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

DZUAIF ima sva ovlašćenja u vezi sa sazivanjem i održavanjem skupštine zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica. Skupštinu može sazvati i nadzorni odbor odlukom donetom dvotrećinskom većinom svih članova.

Komisija propisuje uslove sazivanja skupštine, održavanje sednica i donošenje odluka na sednici skupštine zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica.

Ako su DZUAIF ili sa njim blisko povezana lica akcionari, odnosno članovi zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica kojim upravlja taj DZUAIF, na skupštini zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica ta lica ne mogu ostvarivati pravo glasa iz tih akcija, odnosno udela, niti donositi odluke kada je reč o pitanjima od interesa za DZUAIF ili blisko povezano lice.

Ugovor o upravljanju zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica kojim upravlja DZUAIF

Član 109.

Ugovor o upravljanju zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica kojim upravlja DZUAIF zaključuje se u pisanoj formi.

Ugovorom o upravljanju iz stava 1. ovog člana, DZUAIF se obavezuje da upravlja zatvorenim AIF-om koji ima svojstvo pravnog lica u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja AIF-a, prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, i statutom, odnosno osnivačkim aktom, dok se zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica obavezuje da plaća DZUAIF-u naknadu za upravljanje, u visini i rokovima određenim pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, kao i da podmiri druge troškove DZUAIF-a predviđene pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svakoj promeni ugovora o upravljanju iz stava 1. ovog člana.

Član 110.

DZUAIF i zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica mogu da jednostrano raskinu ugovor o upravljanju uz otkazni rok od tri meseca, ako statut, odnosno osnivački akt zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica ne predviđa duži otkazni rok, a koji u svakom slučaju ne može biti duži od šest meseci.

Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica je dužan da protekom otkaznog roka iz stava 1. ovog člana prenese upravljanje na novi DZUAIF. U suprotnom će se sprovesti likvidacija.

VII. AIF KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA

Izdavanje dozvole za organizovanje AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 111.

Komisija je nadležna za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje otvorenim i zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica.

DZUAIF podnosi Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje AIF-ovima iz stava 1. ovog člana.

Zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica sadrži:

1) ime AIF-a, njegovu investicionu strategiju i vrstu AIF-a u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata Komisije;

2) pravila poslovanja AIF-a, kao i prospekt AIF-a kada je to primenjivo;

3) profil rizičnosti i informacije o rizicima vezanima za AIF kojim namerava da upravlja;

4) informacije o glavnom AIF-u, ako je AIF prateći AIF;

5) ugovor o obavljanju poslova depozitara za AIF;

6) dokaz da DZUAIF ispunjava organizacione zahteve iz čl. 39. do 52. ovog zakona iz kojeg je moguće zaključiti da ima adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje tom vrstom AIF-a.

Komisija o zahtevu iz stava 2. ovog člana odlučuje u roku od dva meseca od dana prijema urednog zahteva.

Kada zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi DZUAIF iz druge države članice ili DZUAIF iz treće države, Komisija će, za potrebe provere usklađenosti od nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a, odnosno referentne države članice DZUAIF-a tražiti dodatne informacije o tome da li se dozvola koju DZUAIF ima za upravljanje AIF-ovima odnosi i na vrstu AIF-ova na koji se odnosi zahtev za izdavanje dozvole.

Smatra se da se izdavanjem dozvole za organizovanje i upravljanje AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, Komisija izdaje i dozvolu za pravila poslovanja AIF-a i dozvolu za izbor depozitara za AIF.

Komisija propisuje sadržinu zahteva i uslove za izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica.

Period početne ponude investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 112.

Period za početnu ponudu investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica utvrđen je pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

U toku perioda početne ponude, zavisno od pravila poslovanja AIF-a i prospekta AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, AIF može da:

1) prikuplja novčana sredstva;

2) prikuplja obavezujuće ponude na uplatu sredstava u AIF.

Novčana sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se uplaćivati u dinarima ili u devizama.

U slučaju iz stava 2. tačka 1) ovog člana:

1) u toku perioda početne ponude ukupni iznos primljenih novčanih sredstava drži se na računu AIF-a otvorenom kod depozitara i ne može da se ulaže dok AIF ne stekne uslove za raspolaganje sredstvima prema pravilima poslovanja i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) ulaganje prikupljenih novčanih sredstava sme da započne tek po isteku perioda početne ponude investicionih jedinica AIF-a.

Cena izdavanja i način dodele investicionih jedinca članovima određeni su članom 125. ovog zakona.

Pre uspešnog završetka početne ponude investicionih jedinica, članovima se ne obračunavaju i ne naplaćuju naknade.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o prikupljenim novčanim sredstvima, odnosno obavezujućim ponudama iz stava 2. ovog člana u roku od tri dana od dana završetka perioda za početnu ponudu investicionih jedinica.

U slučaju da završetkom perioda za početnu ponudu investicionih jedinica nisu prikupljena sredstva u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, DZUAIF je dužan da:

1) u slučaju iz stava 2. tačka 1) ovog člana, vrati uplaćena sredstva članovima u roku od osam dana;

2) u slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, odbije primljene ponude investitora i da ih o tome obavesti pisanim putem.

Komisija propisuje trajanje i uslove početne ponude investicionih jedinica iz ovog člana, kao i uslove za uplatu novčanih sredstava u devizama.

Izdavanje investicionih jedinica

Član 113.

Izdavanje investicionih jedinica obavlja se na osnovu uplata novčanih sredstava na račun AIF-a otvoren kod depozitara.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, izdavanje investicionih jedinica može se sprovesti dodelom novih investicionih jedinica na ime isplate učešća u dobiti, odnosno prilikom smanjenja vrednosti investicionih jedinica na ime dodele novih investicionih jedinica, odnosno u drugim slučajevima propisanim pravilima poslovanja AIF-a i ključnim informacijama ili koje propiše Komisija.

Imovina AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 114.

Imovina AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica ne pripada DZUAIF-u, nije deo imovine DZUAIF-a, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu DZUAIF-a niti depozitara, niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema DZUAIF-u i depozitaru. Imovina AIF-ova drži se i vodi odvojeno od imovine DZUAIF-a i imovine depozitara.

Sve što DZUAIF stekne na osnovu prava koja pripadaju AIF-ovima koji nemaju svojstvo pravnog lica ili na osnovu poslova koji se odnose na imovinu tih AIF-ova ili što lice ovlašćeno za upravljanje AIF-ovima stekne kao naknadu za pravo koje pripada AIF-u, takođe pripada AIF-ovima i čini njihovu imovinu.

Imovina AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica ne sme biti upotrebljena za davanje ili uzimanje zajmova u korist trećih lica ili kao sredstvo obezbeđenja za zajmove trećih lica.

DZUAIF i sa njim blisko povezana lica ne mogu da zaključuju ugovore sa AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica, koji bi mogli da prouzrokuju sukob interesa, osim ukoliko je to propisano odredbama ovog zakona ili podzakonskim aktima Komisije.

Raspolaganje investicionim jedinicama AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 115.

Investicione jedince AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica su dematerijalizovani finansijski instrumenti u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, koji mogu biti prenosivi pod uslovima i na način predviđen pravilima poslovanja.

Član AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica ima pravo da raspolaže svojim investicionim jedinicama, kao i da ih prenese ili optereti u skladu sa zakonom i u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a.

Zaloga na investicionim jedinicama

Član 115a

Na investicionoj jedinici može se upisati samo jedno založno pravo.

DZUAIF upisuje založno pravo na investicionoj jedinici AIF-a u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom Komisije i pravilima poslovanja Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti.

Ako na investicionoj jedinici postoji upisano založno pravo, investicionom jedinicom se može raspolagati (kupoprodaja i poklon) samo ako je s tim saglasno lice u čiju korist je predmetno založno pravo upisano.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti podatke iz Registra založnog prava na investicionim jedinicama čuva kao poslovnu tajnu i dostavlja ih, na osnovu zahteva:

1) članu fonda, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;

2) depozitaru;

3) licu koje dokaže pravni interes;

4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.

Raspolaganje investicionim jedinicama suprotno odredbama ovog člana je ništavo.

Komisija uvek ima pravo uvida u Registar založnog prava na investicionim jedinicama.

Komisija svojim aktom bliže uređuje upis založnog prava na investicionoj jedinici AIF-a u Registar založnog prava na investicionim jedinicama i mogućnost pristupa podacima iz ovog registra.

Napomena Redakcije: ovaj član se primenjuje od 7.2.2025. godine.

Potvrda o sticanju ili otuđenju investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica i uslovi isplate pri otkupu investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 116.

Potvrda o sticanju ili otuđenju investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica izdaje se na zahtev člana najkasnije u roku od sedam radnih dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Sadržinu zahteva, kao i potvrde o sticanju ili otuđenju investicione jedinice AIF-a iz stava 1. ovog člana, propisuje Komisija.

Isplata iznosa od otkupa investicionih jedinica AIF-a uplaćuje se imaocu u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a.

Ako sticalac stekne investicione jedinice na osnovu odluke suda ili drugog nadležnog organa, odnosno na osnovu zakona ili na drugi način, a ne ispunjava uslove da postane član AIF-a prema i u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a, kao i prospekta kada postoji obaveza njegovog objavljivanja ili stekne broj investicionih jedinica manji od najmanjeg propisanog pravilima poslovanja AIF-a i prospekta kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, DZUAIF će od navedenog lica otkupiti tako stečene investicione jedinice.

Kada investitor koji je vlasnik udela u AIF-u odbije da da DZUAIF-u informacije koje su DZUAIF-u potrebne za ispunjavanje obaveza propisanih zakonom koji uređuje odnos između poreskih obveznika i poreskih organa ili u odnosu na takvog člana postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, u skladu sa propisima koji to uređuju, DZUAIF može doneti odluku o otkupu udela u AIF-u od takvog člana bez njegove saglasnosti.

Kada investitor koji je vlasnik udela u AIF-u odbije da da DZUAIF-u informacije relevantne za sprovođenje Sporazuma o usaglašenom oporezivanju inostranih računa (Foreign Account Tax Compliance Act – FATCA) i evropskih propisa koji uređuju obaveznu automatsku razmenu informacija iz oblasti oporezivanja, DZUAIF može doneti odluku o otkupu udela u AIF-u od takvog člana bez njegove saglasnosti.

Odnos DZUAIF-a, AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica i članova AIF-a

Član 117.

DZUAIF upravlja i raspolaže imovinom AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica i ostvaruje sva prava koja iz nje proizlaze u sopstveno ime, a za zajednički račun svih članova takvog AIF-a, u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a.

Odnos DZUAIF-a i članova u AIF-u koji nema svojstvo pravnog lica zasniva se na ugovoru o ulaganju i zaključuje se između DZUAIF-a i imaoca investicionih jedinica.

DZUAIF se ugovorom o ulaganju obavezuje da:

1) upravlja sredstvima koja je primio od članova AIF-a za zajednički račun članova AIF-a;

2) izda članovima AIF-a investicione jedinice AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica;

3) da izvrši upis članova u registar;

4) preduzima sve ostale pravne poslove i radnje potrebne za upravljanje AIF-om u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a.

Kod originarnog sticanja investicionih jedinica ugovor o ulaganju smatra se zaključenim kada investitor DZUAIF-u podnese zahtev za kupovinu investicionih jedinica i izvrši uplatu iznosa iz zahteva, a DZUAIF u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva ne odbije zaključenje ugovora.

DZUAIF je dužan da nakon zaključenja ugovora o ulaganju investitora bez odlaganja upiše u registar investicionih jedinica.

U svim ostalim slučajevima ugovor o ulaganju smatra se zaključenim upisom sticaoca u registar. Rok za odbijanje zahteva za upis u registar je pet radnih dana od dana podnošenja zahteva sticaoca DZUAIF-u.

DZUAIF mora da odbije da zaključi ugovor o ulaganju za zahteve za izdavanje investicionih jedinica primljene za vreme obustave izdavanja i otkupa investicionih jedinica.

DZUAIF može odbiti da zaključi ugovor o ulaganju, ako:

1) oceni da je cilj uplate ili zahteva za izdavanje investicionih jedinica iskorišćavanje neefikasnosti koja proizlazi iz zakonskih ili drugačije propisanih obaveza vezanih za procedure utvrđivanja cene investicionih jedinica;

2) bi se sklapanjem ugovora, odnosno prihvatom ponude investitora nanela šteta ostalim investitorima, AIF izložio riziku nelikvidnosti ili insolventnosti ili onemogućilo ostvarivanje investicionog cilja i strategije ulaganja AIF-a;

3) su odnosi između DZUAIF-a i investitora teško narušeni, odnosno postojanje sudskog ili drugog postupka, bezobzirno ponašanje investitora ili potencijalnog investitora i slično;

4) postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, u skladu sa propisima koji to uređuju.

DZUAIF je dužan da obavesti investitora o odbijanju zaključenja ugovora o ulaganju.

Na svako originarno i na sve ostale slučajeve sticanja investicionih jedinica shodno se primenjuje član 112. stav 3. ovog zakona.

U slučaju iz st. 4. i 7. ovog člana, kada je izvršena uplata novčanih sredstava na račun AIF-a, DZUAIF će vratiti uplaćena sredstva u nominalnom iznosu, na račun s kojeg je uplata izvršena, ako je podatak o računu poznat DZUAIF-u.

VIII. EVIDENCIJE ČLANOVA, ODNOSNO AKCIONARA AIF-a

Evidencije i registri udela u AIF-u

Član 118.

DZUAIF vodi registar udela u AIF-u.

U registre iz stava 1. ovog člana upisuju se svi ažurni podaci propisani aktom iz stava 10. ovog člana.

Na vođenje evidencija članova, odnosno akcionara zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, kao i zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Investicione jedinice u AIF-u koji nema svojstvo pravnog lica vode se u elektronskoj formi, a DZUAIF ih može voditi u registru investicionih jedinica u AIF-u koji vodi sam DZUAIF, ili centralni registar dematerijalizovanih finansijskih instrumenata.

Registar investicionih jedinica AIF-a iz stava 4. ovog člana mora da sadrži sledeće podatke:

1) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i/ili poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;

2) ime i prezime i JMBG fizičkog lica (broj pasoša i datum rođenja za strane državljane).

Investiciona jedinica može glasiti na investiciono društvo ili depozitara koji pruža usluge poslova čuvanja i administriranja finansijskih instrumenata za račun klijenta, uključujući poslove depozitara i sa tim povezane usluge i poslove upravljanja portfoliom, pri čemu će se u registru investicionih jedinica u AIF-u zabeležiti da investiciono društvo ili depozitar investicione jedinice u AIF-u drže za račun trećih lica.

Podaci o ličnosti koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na neophodne u odnosu na svrhu obrade.

Svrha obrade podataka o ličnosti sadržanih u registru iz stava 1. ovog člana je izvršenje ovim zakonom propisanih obaveza i ovlašćenja DZUAIF i omogućavanje sprovođenja regulatornih i nadzornih ovlašćenja Komisije s tim u vezi.

Podaci iz registra iz stava 1. ovog člana objavljuju se na zaštićenom delu internet stranice DZUAIF, u skladu sa aktom Komisije iz stava 10. ovog člana, a pristup tom delu internet stranice mogu imati samo zaposleni u DZUAIF, vlasnici udela u AIF-u i Komisija.

Komisija propisuje vođenje registra udela u AIF-u, kao i objavljivanje podataka iz tog registra.

Tajnost podataka iz registra investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 119.

Lice koje vodi registar investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica dužno je da kao poslovnu tajnu čuva podatke o članovima, stanju investicionih jedinica, i uplatama i isplatama. Navedene podatke lice koje vodi registar investicionih jedinica dostavlja, na osnovu zahteva:

1) članu, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;

2) depozitaru;

3) licu koje dokaže pravni interes;

4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.

Komisija i DZUAIF uvek imaju pravo uvida u registar investicionih jedinica.

Način i uslovi upisa u registar investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 120.

Investicione jedinice stiču se upisom u registar iz člana 118. ovog zakona.

Lice koje vodi registar investicionih jedinica dužno je da članovima najmanje jednom godišnje dostavi izvod o stanju i prometima investicionih jedinica AIF-a kojih su članovi.

Lice koje vodi registar investicionih jedinica dostavlja članovima ili njihovim zastupnicima, na njihov zahtev i o njihovom trošku izvod o stanju i prometima investicionih jedinica AIF-a čiji su imaoci.

Član 121.

Lice koji vodi registar investicionih jedinica odbija zahtev za upis u registar, ako:

1) se iz dokumentacije koja je pravni osnov za raspolaganje investicionim jedinicama ne mogu utvrditi svi elementi potrebni za adekvatno raspolaganje investicionim jedinicama (koji je pravni posao u pitanju, strane u pravnom poslu, investicione jedinice AIF-a i slično);

2) sticalac investicione jedinice ne ispunjava uslove da postane član AIF-a u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

3) sticalac investicione jedinice stiče ili je stekao na način suprotan dozvoljenom načinu sticanja investicionih jedinica utvrđenom odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a, kao i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

4) bi se na taj način raspolagalo investicionim jedinicama koje su manje od najmanje investicione jedinice propisane pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, odnosno ako bi time bile povređene odredbe o najnižem broju investicionih jedinica.

Lice koje vodi registar investicionih jedinica dužno je da čuva deset godina dokumentaciju o raspolaganju investicionim jedinicama AIF-a.

IX. UTVRĐIVANjE VREDNOSTI IMOVINE I CENE UDELA AIF-a

1. Utvrđivanje neto vrednosti imovine AIF-a

Član 122.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja utvrdi vrednost ukupne imovine AIF-a i ukupnih obaveza AIF-a. Vrednost ukupne imovine umanjena za vrednost ukupnih obaveza AIF-a predstavlja neto vrednost imovine AIF-a.

DZUAIF je dužan da obezbedi da se neto vrednost imovine po udelu u AIF-u obračunava i objavljuje investitorima u skladu sa ovim zakonom, drugim važećim propisima, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza objavljivanja.

U pravilima poslovanja AIF-a se propisuje na koji se način članovi, odnosno akcionari obaveštavaju o vrednovanju i obračunavanju neto vrednosti imovine AIF-a.

Komisija propisuje način i postupak utvrđivanja neto vrednosti imovine AIF-a za pojedine vrste AIF-ova uzimajući u obzir to da li se udeli u AIF-u nude javnom ili privatnom ponudom.

Odgovornost za obračunavanje neto vrednosti imovine AIF-a, odnosno cene udela u AIF-u

Član 123.

Način utvrđivanja vrednosti imovine određuje:

1) eksterni procenitelj koji je pravno ili fizičko lice, nezavisno od AIF-a, DZUAIF-a i bilo kojih drugih lica blisko povezanih lica sa AIF-om ili DZUAIF-om;

2) sam DZUAIF, pod uslovom da je posao utvrđivanja vrednosti vrednovanja funkcionalno nezavisan od upravljanja portfoliom AIF-a i da politike nagrađivanja i druge mere obezbeđuju sprečavanje sukoba interesa i sprečavanje neprimerenog uticaja na zaposlene.

DZUAIF je dužan da prilikom organizovanja, odnosno osnivanja AIF-a za svaki AIF kojim upravlja usvoji računovodstvene politike, odnosno metodologije vrednovanja, kao i da iste i bez odlaganja dostavi depozitaru AIF-a i eksternom procenitelju.

Depozitar AIF-a ne sme biti imenovan za eksternog procenitelja AIF-a, ako nije funkcionalno i hijerarhijski razdvojio obavljanje svojih poslova depozitara od dužnosti eksternog procenitelja i ako moguće sukobe interesa primereno ne prepoznaje, istima upravlja, prati i objavljuje članovima AIF-a.

Depozitar je odgovoran za kontrolu obračuna vrednosti neto imovine, pri čemu je dužan da vodi računa o tome da DZUAIF ili eksterni procenitelj obračunava neto vrednost imovine AIF-a i cenu udela u AIF-u u skladu sa računovodstvenim politikama, odnosno metodologijama vrednovanja DZUAIF-a.

Ako depozitar prilikom kontrole obračuna neto vrednosti imovine AIF-a utvrdi netačnost i/ili nepravilnost, o tome bez odlaganja pisanim putem obaveštava DZUAIF.

Kada posao vrednovanja obavlja eksterni procenitelj, DZUAIF je dužan da obezbedi:

1) da je eksterni procenitelj registrovan za obavljanje navedene delatnosti;

2) da eksterni procenitelj može da obezbedi dovoljno profesionalnih garancija za efikasno obavljanje posla vrednovanja u skladu sa podzakonskim aktima Komisije;

3) da je imenovanje eksternog procenitelja u skladu sa uslovima iz podzakonskog akta Komisije;

4) da je imenovanje eksternog procenitelja u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Imenovani eksterni procenitelj ne sme da delegira posao vrednovanja na treća lica.

DZUAIF je dužan da bez odlaganja obavesti Komisiju o imenovanju eksternog procenitelja. Komisija može da zahteva da umesto njega bude imenovan drugi eksterni procenitelj, ako proceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 6. ovog člana.

Ako posao vrednovanja ne obavlja nezavisan eksterni procenitelj, Komisija može da zahteva od DZUAIF-a da eksterni procenitelj ili, po potrebi, ovlašćeni revizor, potvrde postupke vrednovanja i/ili obračuna vrednosti, a na trošak DZUAIF-a.

DZUAIF je odgovoran za pravilan obračun vrednosti imovine AIF-a, obračun i objavljivanje neto vrednosti imovine AIF-a. Na odgovornost DZUAIF-a prema AIF-u i njegovim članovima, odnosno akcionarima ne utiče činjenica da je DZUAIF imenovao eksternog procenitelja.

Eksterni procenitelj odgovoran je prema DZUAIF-u za sve gubitke koje snosi DZUAIF, zbog svoje nepažnje ili namernog propuštanja u izvršavanju svojih obaveza.

Ovlašćeni revizor AIF-a je dužan da u toku revizije godišnjih izveštaja revidira primenu načela utvrđivanja vrednosti sadržanih u podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, kako bi se utvrdilo da su na osnovu primene tih načela utvrđene vrednosti neto imovine AIF-a i cene udela u AIF-u tačne, kao i da naknada za upravljanje i druge naknade i troškovi predviđeni ovim zakonom, podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, ne prelaze dozvoljene iznose.

Komisija propisuje:

1) kriterijume za primereno vrednovanje imovine i obračun neto vrednosti imovine po udelu u AIF-u i obaveze izveštavanja o obračunu neto vrednosti imovine i ceni udela u AIF-u;

2) profesionalne garancije koje eksterni procenitelj mora biti u mogućnosti da dostavi kako bi efikasno obavljao obračun vrednosti.

Član 124.

Pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, propisuju se vrednovanje i obračun neto vrednosti imovine po udelu u AIF-u, u skladu sa kriterijumima koje propisuje Komisija.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja, uspostavi primerene i dosledne procedure, tako da se može sprovesti tačan i nezavistan obračun vrednosti imovine AIF-a u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, drugim važećim propisima, kao i usvojenim politikama, odnosno metodologijama vrednovanja imovine.

Postupci vrednovanja neto vrednosti imovine u AIF-u moraju da obezbede da se neto vrednost imovine AIF-a po udelu može utvrditi bar na dan izrade finansijskih izveštaja o imovini AIF-a.

U izvršavanju svojih obaveza u odnosu na utvrđivanje neto vrednosti imovine AIF-a i cene udela u AIF-u, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi​​ sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

S obzirom na imovinu u koju AIF ulaže, politiku izdavanja i otkupa udela u AIF-u, Komisija propisuje kriterijume za rokove i postupak sprovođenja vrednovanja imovine AIF-a i obračuna neto vrednosti imovine po udelu u AIF-u.

2. Utvrđivanje cene udela

Član 125.

Cenu investicione jedinice prilikom početne ponude investicione jedinice AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, određuje DZUAIF i navodi je u pravilima poslovanja AIF-a. Investicione jedinice se raspoređuju članovima AIF-a u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a.

Nakon isteka perioda početne ponude investicionih jedinica, utvrđivanje cene investicione jedinice se sprovodi po poslednjoj utvrđenoj važećoj neto vrednosti imovine po investicionoj jedinici, osim ako pravilima poslovanja AIF-a nije drugačije određeno.

Na početnu ponudu udela u AIF-u zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i zakona kojim se uređuju privredna društava.

Komisija propisuje način utvrđivanja i obračunavanja cene udela u AIF-u.

Objavljivanje cene investicionih jedinica otvorenog AIF-a sa javnom ponudom

Član 126.

DZUAIF je dužan da na svojoj internet stranici na dan ponude, izdavanja ili otkupa investicionih jedinica AIF-a sa javnom ponudom objavi utvrđenu vrednost investicionih jedinica za prethodni dan.

Pored obaveze iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da najmanje dva puta godišnje objavi procenjenu vrednost investicione jedinice.

Cena investicione jedinice otvorenog AIF-a sa javnom ponudom mora biti saopštena članu AIF-a koji to lično zatraži putem pošte ili elektronskim putem na adresu za prijem elektronske pošte DZUAIF-a, odnosno mora biti dostupna u ogranku DZUAIF-a ili u prostorijama ovlašćenog posrednika.

Otkup investicionih jedinica otvorenog AIF-a

Član 127.

Član otvorenog AIF-a može u svakom trenutku zahtevati od DZUAIF-a da otkupi njegove investicione jedinice, a DZUAIF je dužan da takve investicione jedinice otkupi i isplati iz imovine AIF-a, pod uslovima propisanim pravilima poslovanja AIF-a. Smatraće se da je otkupom investicionih jedinica otvorenog AIF-a član konačno i bezuslovno otuđio investicione jedinice.

Dozvoljeno je vršiti otkup investicionih jedinica prenosom svih vrsta imovine AIF-a, u onoj vrednosti koja je jednaka vrednosti investicionih jedinica koje se na taj način otkupljuju, ako je takav otkup predviđen pravilima poslovanja AIF-a. Ukoliko bi ispunjenje zahteva za otkup prenosom imovine velike vrednosti AIF-a stavilo u​​ nepovoljan položaj ostale članove, otkup će biti izvršen u onoj meri u kojoj je to moguće i sprovodivo.

Ukoliko bi se otkupom investicione jedinice otvorenog AIF-a u nepovoljan položaj doveli ostali članovi AIF-a, moguće je, ukoliko je to predviđeno pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, izvršiti kombinaciju otkupa iz stava 1. ovog člana i otkupa uz prenos iz stava 2. ovog člana.

Komisija propisuje uslove, rokove i postupak otkupa investicionih jedinica otvorenog AIF-a.

Zamena investicionih jedinica AIF-ova koji nemaju svojstvo pravnog lica

Član 128.

Zamena investicionih jedinica je istovremeni otkup investicionih jedinica jednog AIF-a i izdavanje investicionih jedinica drugog AIF-a, kojim upravlja isti DZUAIF, od strane istog člana, i to za novčana sredstva koja se članu isplaćuju na ime otkupa investicionih jedinica.

Komisija propisuje uslove pod kojima se može vršiti zamena investicionih jedinica jednog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica za investicione jedinice drugog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, kojim upravlja isto DZUAIF.

Obustavljanje izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 129.

Izdavanje i otkup investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica može se obustaviti ako DZUAIF i depozitar smatraju da je to u najboljem interesu članova ili potencijalnih članova AIF-a.

DZUAIF je dužan da obustavu izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica bez odlaganja prijavi Komisiji i istovremeno obavesti depozitara, kao i da na svojoj internet stranici objavi takvu obustavu.

Osim Komisiji, DZUAIF je dužan da obustavu bez odlaganja prijavi i nadležnim organima matične države članice AIF-a i nadležnim organima svih država u kojima se investicione jedinice AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica stavljaju na tržište.

Ako depozitar nije saglasan sa odlukom DZUAIF-a o obustavi izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju, a u takvim uslovima obustavu nije dopušteno sprovoditi.

Ako DZUAIF ne prijavi Komisiji obustavu izdavanja i otkupa, depozitar je dužan da to učini bez odlaganja.

Komisija može naložiti izdavanje i otkup investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica ako je to u javnom interesu ili interesu članova AIF-a.

Komisija može naložiti DZUAIF-u i depozitaru da privremeno obustave izdavanje i otkup investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, ako postoje osnovani razlozi za obustavljanje izdavanja i otkupa u interesu imaoca ili potencijalnih imaoca investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica.

Komisija može zahtevati od DZUAIF-a dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju otkupa i izdavanja investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica. Ukoliko Komisija proceni da obustavljanje izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica ugrožava​​ interese članova AIF-a, Komisija će naložiti depozitaru prestanak privremene obustave otkupa i kupovine i o tome obavestiti DZUAIF.

Komisija propisuje uslove za obustavu i nastavak izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica.

Član 130.

Obustava izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica iz člana 129. stav 1. ovog zakona mora prestati čim prestanu da postoje razlozi zbog kojih je odluka o obustavi doneta, i takva obustava ne može trajati duže od 28 dana od dana početka obustave.

Komisija izuzetno može, na osnovu zahteva DZUAIF-a, produžiti rok za obustavljanje izdavanja i otkupa investicionih jedinica AIF-a, ukoliko je takav zahtev podnet najkasnije deset dana pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.

DZUAIF je dužan da bez odlaganja obavesti Komisiju o nastavku poslovanja AIF-a, kao i da to objavi na svojoj internet stranici.

DZUAIF je dužan da bez odlaganja obavesti i nadležne organe svih država u kojima se stavljaju na tržište investicione jedinice AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica o nastavku poslovanja AIF-a.

X. STAVLjANjE NA TRŽIŠTE UDELA U AIF-U I MARKETING AIF-OVA

Uslovi za stavljanje na tržište

Član 131.

DZUAIF iz druge države članice ili iz treće države koji u Republici namerava da stavi na tržište udele u AIF-u AIF-a osnovanog u drugoj državi članici, odnosno trećoj državi, mora u Republici obezbediti sve uslove potrebne za neometano:

1) plaćanje članovima AIF-a;

2) ponudu, izdavanje i otkup udela u AIF-u;

3) objavljivanje dokumentacije vezane uz AIF, kao i dostavu dokumenata članovima, odnosno akcionarima koji su udele u AIF-u kupili u Republici;

4) rešavanje prigovora investitora.

Komisija propisuje uslove iz stava 1. ovog člana.

Marketing AIF-ova

Član 132.

Marketing AIF-ova obuhvata sav reklamni materijal koji je namenjen članovima, odnosno akcionarima ili potencijalnim članovima, odnosno akcionarima AIF-ova radi pozivanja na pristupanje AIF-u, pomoću objavljivanja oglasa, javnih poziva, reklamnih materijala ili na drugi način.

U Republici je dozvoljen marketing AIF-ova čiji se udeli u AIF-u mogu stavljati na tržište na teritoriji Republike.

Sadržina marketinškog materijala mora da bude jasna, nedvosmislena, tačna, kao i u skladu sa sadržinom pravila poslovanja i prospektom AIF-a kad postoji obaveza njegovog objavljivanja i ne sme dovoditi u zabludu, odnosno stvarati pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju AIF-a.

Sadržina marketinškog materijala mora sadržati informaciju o tome gde, kako i na kom jeziku su članovima, odnosno akcionarima dostupna pravila poslovanja AIF-a i kada je to primenjivo prospekt AIF-a.

Komisija propisuje način obavljanja marketinga AIF-ova.

Član 133.

U slučaju AIF-a sa javnom ponudom shodno se primenjuju odredbe o marketingu propisane zakonom kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Nije dozvoljeno javno oglašavanje AIF-a sa privatnom ponudom u svrhu privlačenja potencijalnih investitora, odnosno članova, odnosno akcionara.

Nedozvoljenim javnim oglašavanjem AIF-ova sa privatnom ponudom ne smatra se isticanje u javnosti prezentacionih materijala u kojima se uz poslovno ime i delatnost DZUAIF-a potencijalni investitori upućuju na DZUAIF.

Svi prezentacioni materijali o AIF-u sa privatnom ponudom i DZUAIF-u koji njim upravlja moraju biti celoviti, jasni, istiniti, tačni i ne smeju dovoditi u zabludu, posebno u pogledu rizika i naknada, i moraju biti odobreni od strane uprave DZUAIF-a.

Distribucija udela u AIF-ovima

Član 134.

Prodaju udela u AIF-ovima, pored DZUAIF-a, mogu obavljati i druga pravna lica u Republici, na osnovu ugovora o distribuciji (u daljem tekstu: distributeri), kada im je to dopušteno odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje tržište kapitala i podzakonskih akata donesenih na osnovu tih zakona.

Odredbe o prodaji udela u AIF-ovima shodno se primenjuju i na DZUAIF-ove iz druge države članice i na DZUAIF-ove iz treće države kada stavlja na tržište udele u AIF-u AIF-ova u Republici.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svakom zaključenom ugovoru iz stava 1. ovog člana.

Komisija propisuje uslove koje moraju ispuniti distributeri i fizička lica koja su zaposlena ili na drugi način angažovana od strane distributera, a koja obavljaju poslove prodaje udela u AIF-ovima.

Ponuda udela u AIF-ovima malim investitorima

Član 135.

DZUAIF koji namerava da malim investitorima u Republici nudi udele u AIF-u kojim upravlja mora dobiti prethodnu dozvolu Komisije.

Komisija će za svaki pojedinačni AIF utvrditi da li se može smatrati vrstom AIF-a čije je udele u AIF-u dopušteno nuditi malim investitorima u Republici, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Komisija propisuje način utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana i potrebnu dokumentaciju.

XI. IZVEŠTAVANjE ČLANOVA, ODNOSNO AKCIONARA, PRAVILA POSLOVANjA AIF-A, GODIŠNjI IZVEŠTAJI I OBAVEŠTENjA

1. Dokumenti, obaveštenja i druga objavljivanja

Član 136.

DZUAIF je dužan da:

1) za svaki AIF sa privatnom ponudom kojim upravlja usvoji pravila poslovanja AIF-a;

2) za AIF koji nema svojstvo pravnog lica sa javnom ponudom, donese i objavi prospekt, ključne informacije i pravila poslovanja AIF-a za investitore u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom;

3) za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva i čije se akcije nude javnom ponudom, donese i objavi prospekt i skraćeni prospekt u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom i prospekt, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala;

4) za svaki AIF usvoji i objavi polugodišnje i revidirane godišnje finansijske izveštaje;

5) u vezi sa poslovanjem AIF-a redovno obaveštava članove, odnosno akcionare AIF-a o drugim bitnim objavama.

Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, dokumenti i obaveštenja iz stava 1. ovog člana moraju biti sačinjeni i kada je to propisano, objavljeni, na srpskom jeziku.

Najnovije verzije dokumenata i obaveštenja iz stava 1. ovog člana moraju biti objavljene na internet stranici DZUAIF-a.

Odgovornost DZUAIF-a za istinitost i potpunost informacija

Član 137.

DZUAIF odgovara po osnovu krivice za štetu pričinjenu članovima, odnosno akcionarima AIF-a, zbog:

1) izdavanja ili otkupa udela u AIF-u AIF-a;

2) propuštanja da otkupi udele u AIF-u AIF-a,

ako je te radnje ili propuste član, odnosno akcionar AIF-a učinio na osnovu dokumenata ili obaveštenja iz člana 136. ovog zakona, koji sadrže neistinite ili nepotpune informacije ili informacije koje dovode u zabludu ili na osnovu informacija i izjava koje mu dostave lica koja u ime i za račun DZUAIF-a prodaju udele u AIF-u.

2. Pravila poslovanja AIF-a

Član 138.

Pravila poslovanja AIF-a predstavljaju osnovni dokument AIF-a kojim se uređuju sve bitne karakteristike, prava i obaveze AIF-a.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja, pre zaključenja ugovora o ulaganju svakom investitoru dostavi:

1) pravila poslovanja AIF-a i prospekt kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) poslednji godišnji finansijski izveštaj AIF-a;

3) informacije o poslednjoj utvrđenoj neto vrednosti imovine AIF-a, ceni udela u AIF-u ili tržišnoj ceni udela u AIF-u.

Informacije navedene u pravilima poslovanja moraju biti istinite, tačne, potpune i dosledne.

Sa pravilima poslovanja AIF-a moraju se kod AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica usaglasiti nadzorni odbor DZUAIF-a i depozitar, a kod zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica moraju se saglasiti nadzorni odbor AIF-a i depozitar.

Komisija u okviru izdavanja dozvole za osnivanje AIF-a odobrava pravila poslovanja AIF-a.

Sadržina pravila poslovanja AIF-a

Član 139.

Pravila poslovanja AIF-a moraju da sadrže sledeće informacije:

1) poslovno ime AIF-a i identifikaciju vrste AIF-a;

2) datum osnivanja AIF-a i vreme trajanja AIF-a u slučaju da je osnovan na određeno vreme;

3) mesto gde je moguće dobiti primerak pravila poslovanja AIF-a i primerak prospekta, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja ili statuta, odnosno osnivačkog akta AIF-a i dodatne informacije o AIF-u;

4) najniži iznos novčanih sredstava koji će se prikupljati i radnje koje će se preduzeti ako se ne prikupi najniži predviđeni iznos;

5) kratke informacije o poreskim propisima koji se primenjuju na AIF i koji su bitni za člana i pojedinosti o tome obračunavaju li se odbici iz prihoda ili kapitalne dobiti koje AIF plaća članu;

6) glavne karakteristike udela u AIF-u, a posebno:

(1) prirodu prava iz udela u AIF-u,

(2) naznake mogućih klasa udela u AIF-u,

(3) prava koja proizlaze iz udela u AIF-u;

7) uslove pod kojima je dopušteno doneti odluku o likvidaciji, odnosno raspuštanju AIF-a i postupak likvidacije, odnosno raspuštanja AIF-a;

8) postupci i uslovi izdavanja udela u AIF-u, najniži iznos pojedinog ulaganja u AIF, način upisa, odnosno izdavanja udela u AIF-u, početna cena udela u AIF-u, postupci i uslovi ponude udela u AIF-u, način i uslovi otkupa i isplate udela u AIF-u i uslovi u kojima može doći do obustave izdavanja ili otkupa;

9) informacije o načinu i učestalosti isplate prihoda ili dobiti AIF-a;

10) opis investicione strategije i ciljeva AIF-a;

11) informacije gde je osnovan glavni AIF i gde su osnovani osnovni fondovi, ako je AIF fond fondova;

12) opis vrsta imovine u koju AIF može da ulaže, tehnika koje može koristiti, kao i svih povezanih rizika i ograničenja ulaganja;

13) uslovi u kojima AIF može koristiti finansijski leveridž, vrstu i izvor dozvoljenog finansijskog leveridža i povezanih rizika, sva ograničenja u vezi sa korišćenjem finansijskog leveridža, kao i sve postupke u vezi ponovne upotrebe kolaterala i imovine, kao i maksimalan nivo finansijskog leveridža koju DZUAIF ima pravo koristiti za AIF;

14) uslove zaduživanja AIF-a;

15) opis postupaka kojima AIF može promeniti strategiju ulaganja, investicionu politiku ili oba, kao i obavezu obaveštavanja i drugih prava investitora kod namere uvođenja navedenih promena;

16) opis uslova pod kojima će se menjati pravila poslovanja AIF-a, kao i opis postupaka koji će se preduzeti radi zaštite postojećih investitora, prvenstveno u smislu obaveštavanja i drugih prava investitora kod namere uvođenja tih promena;

17) opis glavnih pravnih posledica ugovornog odnosa u svrhu ulaganja;

18) informacije o sudskoj nadležnosti, merodavnom pravu i o tome da li postoje pravni instrumenti koji obezbeđuju priznavanje i izvršenje presuda na teritoriji na kojoj je osnovan AIF;

19) identitet DZUAIF-a, depozitara AIF-a, ovlašćenog revizora i drugih lica i opis njihovih dužnosti i prava članova, odnosno akcionara u odnosu na njih;

20) opis poslova upravljanja portfoliom i upravljanja rizicima koje je delegirao DZUAIF i opis poslova čuvanja koje je delegirao depozitar, identifikaciju trećih lica na koje su delegirani poslovi i svih konflikta interesa koji mogu nastati iz takvih delegiranja;

21) opis načina na koji DZUAIF ispunjava zahteve vezane za dodatni iznos kapitala, u slučaju da neto vrednost imovine AIF-a prelazi iznos od 250.000 evra;

22) opis postupka vrednovanja AIF-a i metodologije određivanja cena za obračun vrednosti imovine, uključujući metode koje se koriste za obračun vrednosti imovine koju je teško proceniti i učestalost obračuna vrednosti imovine AIF-a u skladu sa ovim zakonom;

23) vreme, metodu i učestalost obračuna cene za izdavanje novih udela u AIF-u ili otkup postojećih i način objavljivanja cena, opis iznosa i učestalosti plaćanja dopuštenih naknada i troškova izdavanja ili otkupa udela u AIF-u;

24) procedure i uslove za izdavanje i prodaju udela u AIF-u;

25) opis upravljanja rizikom likvidnosti AIF-a, uključujući prava otkupa u redovnim, kao i u vanrednim okolnostima i postojeće oblike otkupa ugovorene s članovima, odnosno, akcionarima;

26) opis svih vrsta naknada i troškova i izdataka i njihovih maksimalnih iznosa, koje članovi, odnosno akcionari mogu neposredno ili posredno imati i jasan opis obračuna naknada;

27) opis načina na koji DZUAIF obezbeđuje članovima, odnosno akcionarima pravično postupanje i kad god investitor dobije povlašćeni tretman ili ima pravo da dobije povlašćeni tretman, opis tog povlašćenog tretmana, vrste investitora koji dobijaju takav povlašćeni tretman i, gde je to bitno, njihove pravne ili ekonomske veze sa AIF-om ili DZUAIF-om;

28) način dostupnosti poslednjih polugodišnjih i godišnjih izveštaja;

29) istorijski prinos AIF-a, kada postoji;

30) identitet glavnih brokera i opis svih značajnih dogovora AIF-a sa njegovim glavnim brokerima i način upravljanja konfliktom interesa sa tim u vezi, i odredbe u ugovoru sa depozitarom o mogućem prenosu i ponovnom korišćenju imovine AIF-a i informacije o mogućem prenosu odgovornosti na glavnog brokera;

31) opis kako i kada će biti objavljene informacije koje se zahtevaju u skladu sa članom 144. ovog zakona;

32) trajanje poslovne godine;

33) ostale informacije predviđene ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.

Pravilima poslovanja AIF-a DZUAIF je dužan da propiše i način na koji će, pre zaključenja ugovora o ulaganju, obavestiti investitore o merama koje je depozitar preduzeo da bi se oslobodio odgovornosti u skladu sa članom 166. stav 6. ovog zakona, kao i način na koji će članove, odnosno akcionare AIF-a obaveštavati o odgovornostima i promenama u odgovornosti depozitara.

Osim informacija iz st. 1. i 2. ovog člana, pravila poslovanja AIF-a moraju sadržati i sledeće:

1) osnovna prava, obaveze i odgovornosti DZUAIF-a prema članovima, odnosno akcionarima AIF-a;

2) osnovna prava, obaveze i odgovornosti člana, odnosno akcionara AIF-a prema DZUAIF-u i AIF-u i način i uslove njihovog ostvarenja i zaštite;

3) osnovna prava, obaveze i odgovornosti DZUAIF-a prema depozitaru, depozitara prema DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a i člana, odnosno akcionara AIF-a prema depozitaru;

4) osnovne informacije o uslovima poslovanja DZUAIF-a i nadzoru nad njegovim poslovanjem;

5) poslovne ciljeve i strategiju DZUAIF-a;

6) organizacionu strukturu DZUAIF-a sa jasnim linijama odgovornosti;

7) postupke naknade štete članovima, odnosno akcionarima AIF-a za slučaj pogrešnog obračuna vrednosti udela u AIF-u i povrede ograničenja ulaganja;

8) informacije o sukobu interesa i načinu njegovog rešavanja, naročito u odnosu na mogući sukob interesa između AIF-a, odnosno člana, odnosno akcionara AIF-a i člana, odnosno akcionara sa kvalifikovanim učešćem u DZUAIF-u i/ili lica blisko povezana sa DZUAIF-om, sukob interesa između AIF-ova i sukob interesa koji proizlaze iz drugih delatnosti i poslova iz člana 9. ovog zakona, ako ih DZUAIF obavlja;

9) opis postupka rešavanja sporova između DZUAIF-a i investitora.

Ukoliko AIF nema svojstvo pravnog lica, pravila poslovanja predviđaju da li su investicione jedinice slobodno prenosive, kao i način njihovog raspolaganja, prenosa i opterećivanja.

U slučaju zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, koji je osnovan u formi akcionarskog društva, kada je DZUAIF dužan da izradi i objavi prospekt u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala, ako su pravila poslovanja AIF-a sastavni deo prospekta ista sadrže samo one informacije iz st. 1. do 3. ovog člana, koje dopunjuju one sadržane u tom prospektu.

Na sadržinu pravila poslovanja i prospekta AIF-a sa javnom ponudom, dozvolu Komisije na pravila poslovanja i prospekt takvog AIF-a, bitne promene navedenih dokumenata, kao i bitne promene ugovora sa depozitarom i obaveštavanje i u tim slučajevima, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svakoj izmeni pravila poslovanja AIF-a sa privatnom ponudom.

Kada se nude akcije zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva, DZUAIF je dužan postupati u skladu s odredbama zakona koji uređuje tržište kapitala.

Objavljivanje, odnosno dostavljanje pravila poslovanja AIF-a

Član 140.

Na objavljivanje pravila poslovanja AIF-a sa javnom ponudom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

U slučaju AIF-a sa privatnom ponudom, nakon izdavanja dozvole od strane Komisije, pravila poslovanja AIF-a se ne objavljuju javno, već se dostavljaju članovima, odnosno akcionarima na način kako je predviđeno pravilima poslovanja AIF-a.

Način obaveštavanja i prava članova, odnosno akcionara AIF-a sa privatnom ponudom u slučaju promene obavezne sadržine pravila poslovanja AIF-a, biće propisana pravilima poslovanja AIF-a.

3. Izveštavanje AIF-a i obaveštavanje članova, odnosno akcionara

Poslovna godina AIF-a

Član 141.

Poslovnu godinu AIF-a određuje DZUAIF pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Na finansijsko izveštavanje i reviziju finansijskih izveštaja AIF-a primenjuju se propisi kojima se uređuje računovodstvo i revizija, kao i podzakonski akti Komisije.

Komisija propisuje kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru za AIF.

Izveštaji AIF-a

Član 142.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja, kao i za svaki AIF čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište, izradi redovan godišnji finansijski izveštaj.

U izvršavanju svojih obaveza iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Komisija propisuje strukturu i sadržinu, način i rokove objavljivanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja AIF-a, kao i strukturu, sadržinu, način i rokove dostave drugih izveštaja AIF-a koja je DZUAIF obavezan sastavljati za potrebe Komisije.

Na redovne godišnje finansijske izveštaje AIF-a, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje računovodstvo.

Dostupnost pravila poslovanja AIF-a, prospekta i redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja

Član 143.

Na svim mestima na kojima se stavljaju na tržište udeli u AIF-u, mora biti omogućen uvid u pravila poslovanja AIF-a, prospekt AIF-a, ako postoji obaveza njegovog objavljivanja, ključne informacije i poslednje redovne godišnje finansijske izveštaje.

Ukoliko su predmet prodaje investicione jedinice otvorenog AIF-a sa javnom ponudom, tada se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Druge objave i obaveštenja članovima, odnosno akcionarima

Član 144.

DZUAIF je dužan da, za svaki AIF kojim upravlja, kao i za svaki od AIF-ova čije udele u AIF-u stavlja na tržište, periodično objavljuje članovima, odnosno akcionarima AIF-a:

1) procenat imovine AIF-a koji podleže posebnim merama koje proizlaze iz njene nelikvidne prirode;

2) sve nove mere za upravljanje likvidnošću AIF-a;

3) trenutni profil rizičnosti AIF-a i sisteme upravljanja rizicima.

DZUAIF koji upravlja AIF-om ili stavlja na tržište udele u AIF-u koji koristi finansijski leveridž, redovno objavljuje za svaki takav AIF:

1) sve promene maksimalnog nivoa finansijskog leveridža koje DZUAIF može koristiti za AIF, kao i bilo koje pravo ponovnog korišćenja kolaterala ili bilo koje garancije odobrene u okviru sporazuma o finansijskom leveridžu;

2) ukupan iznos finansijskog leveridža koji koristi AIF.

Na zahtev investitora DZUAIF je dužan da bez odlaganja dostavi informacije o limitima koji se primenjuju kod upravljanja rizicima AIF-a kojim DZUAIF upravlja, postupcima koji se koriste u tu svrhu, kao i o promenama u rizičnosti i prinosima osnovnih vrsta finansijskih instrumenata u koje je uložena imovina AIF-a.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim članom, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Obaveze redovnog izveštavanja Komisije

Član 145.

DZUAIF iz Republike dužan je da redovno izveštava Komisiju o glavnim tržištima na kojima stavlja na tržište udele u AIF-u i instrumentima kojima se trguje za račun AIF-ova kojima upravlja.

Izveštaji iz stava 1. ovog člana moraju sadržati informacije o instrumentima kojima DZUAIF trguje, o tržištima na kojima je član ili gde aktivno trguje, kao i o glavnim izloženostima i najvažnijim koncentracijama za svaki od AIF-ova kojima DZUAIF upravlja.

U izvršavanju svojih obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

DZUAIF iz Republike je dužan da za svaki AIF iz Republike i iz druge države članice kojim upravlja, i za svaki od AIF-ova čije udele u AIF-u stavlja na tržište u EU, Komisiji dostavlja izveštaj o:

1) procentu imovine AIF-a koja podleže posebnim merama koje proizlaze iz njene nelikvidne prirode;

2) svim novim merama za upravljanje likvidnošću AIF-a;

3) trenutnom profilu rizičnosti AIF-a i sistemima za upravljanje rizicima koje koristi DZUAIF za upravljanje tržišnim rizikom, rizikom likvidnosti, rizikom druge ugovorne strane i ostalim rizicima, uključujući i operativni rizik;

4) informacijama o glavnim kategorijama imovine u koje je uložena imovina AIF-a;

5) rezultatima stres-testova koji su sprovedeni u skladu sa odredbama ovog zakona o upravljanju rizicima i likvidnošću.

Komisija propisuje sadržinu izveštaja iz stava 4. ovog člana.

Član 146.

DZUAIF je dužan da Komisiji osim dokumenata iz člana 145. ovog zakona, dostavi i sledeće:

1) godišnji izveštaj za svaki AIF iz EU kojim upravlja i za svaki od AIF-ova čije udele stavlja na tržište u EU, za svaku finansijsku godinu;

2) detaljan spisak svih AIF-ova kojima upravlja, na kraju svakog tromesečja.

DZUAIF koji upravlja AIF-ovima koji koriste finansijski leveridž u značajnoj meri, dužan je da na zahtev Komisije dostavi informacije o ukupnom nivou finansijskog​​ leveridža koji koristi svaki AIF kojim upravlja, razložene na finansijski leveridž koji proizlazi od pozajmljivanja novčanih sredstava ili hartija od vrednosti i na finansijski leveridž ugrađen u finansijske derivate i meru do koje je imovina AIF-a ponovno korišćena u okviru sporazuma o finansijskom leveridžu.

Informacije iz stava 2. ovog člana uključuju identitet pet najvećih izvora pozajmljenih novčanih sredstava ili hartija od vrednosti za svaki AIF kojim upravlja DZUAIF i iznose finansijskog leveridža primljene od svakog od ovih izvora za svaki AIF kojim upravlja.

Za DZUAIF-ove iz treće države obaveze izveštavanja navedene u st. 2. i 3. ovog člana ograničene su na AIF-ove iz Republike kojima upravljaju i na AIF-ove iz trećih država čije udele stavljaju na tržište u Republici.

Komisija može, kad je to potrebno za praćenje sistemskog rizika, da zahteva dodatne informacije pored onih opisanih u ovom članu, na periodičnoj i na ad hoc osnovi.

Komisija će obaveštavati ESMA-u o dodatnim zahtevima za informacijama iz stava 5. ovog člana.

U izuzetnim uslovima i kada je to potrebno za očuvanje stabilnosti i integriteta finansijskog sistema ili za podsticanje dugoročnog održivog razvoja, Komisija može na zahtev ESMA-e uvesti i dodatne zahteve za izveštavanjem DZUAIF-a u odnosu na one utvrđene ovim članom.

4. Finansijski leveridž ili sticanje kontrole nad nelistiranim društvima ili izdavaocima

Korišćenje informacija od strane Komisije i drugih nadležnih organa, saradnja u nadzoru i ograničenja finansijskog leveridža

Član 147.

Komisija informacije prikupljene na osnovu člana 146. ovog zakona koristi u svrhu utvrđivanja do koje mere finansijski leveridž doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu, rizicima poremećaja na tržištu ili rizicima za dugoročni ekonomski rast u Republici.

Informacije iz stava 1. ovog člana Komisija dostavlja Vladi i Narodnoj banci Srbije na njihov zahtev.

Komisija sve informacije prikupljene na osnovu člana 146. ovog zakona u vezi svih DZUAIF-ova koje ona nadzire i informacije prikupljene na osnovu izdavanja dozvole za rad DZUAIF-ovima i AIF-ovima, stavlja na raspolaganje nadležnim organima drugih država članica, ESMA-i i Evropskom odboru za sistemski rizik (European Systemic Risk Board – u daljem tekstu: ESRB) u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju saradnju između nadležnih organa. Komisija dostavlja informacije i nadležnim organima direktno zainteresovanih drugih država članica ako DZUAIF koji je subjekt nadzora Komisije ili AIF kojim upravlja taj DZUAIF, može potencijalno predstavljati značajan izvor rizika druge ugovorne strane za kreditnu instituciju ili za druge institucije značajne za sistem u drugim državama članicama.

DZUAIF je dužan da dokaže da su ograničenja u vezi finansijskog leveridža koja su utvrđena za svaki AIF kojim upravlja razumna i da on u svakom trenutku poštuje ta ograničenja.

Komisija procenjuje rizike koji bi mogli nastati zbog korišćenja finansijskog leveridža od strane DZUAIF-a u vezi sa AIF-ovima kojima upravlja i, kad je to potrebno radi očuvanja stabilnosti i finansijskog sistema, nakon što je obavestila ESMA-u, ESRB i nadležne organe relevantnog AIF-a, može ograničiti nivo finansijskog leveridža koji DZUAIF ima pravo koristiti ili uvesti druga ograničenja vezana za upravljanje AIF-om, u​​ odnosu na AIF-ove kojima upravlja kako bi se ograničila mera do koje korišćenje finansijskog leveridža doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu ili rizicima poremećaja tržišta.

Komisija o preduzetim merama iz stava 5. ovog člana obaveštava ESMA-u, ESRB i nadležne organe AIF-a u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju saradnju između nadležnih organa.

Komisija je dužna da pošalje obaveštenje ESMA-i iz stava 6. ovog člana u roku od deset radnih dana pre nego stupi na snagu predložena mera ili mera bude obnovljena. Obaveštenje mora sadržati pojedinosti o predloženim merama, razloge za meru i datum kada će iste stupiti na snagu.

U izuzetnim uslovima, Komisija može odlučiti da predložene mere stupaju na snagu u periodu iz stava 7. ovog člana.

Nakon što primi obaveštenje Komisije iz stava 7. ovog člana, ESMA daje mišljenje o merama koje je Komisija predložila ili preduzela.

Na osnovu informacija primljenih u skladu sa stavom 3. ovog člana, i uzimajući u obzir eventualno mišljenje ESRB-a, ESMA može odlučiti da finansijski leveridž koji koristi DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova predstavlja značajan rizik za stabilnost i integritet finansijskog sistema i može Komisiji izdati mišljenje u kojem će navesti koje korektivne mere je potrebno preduzeti, uključujući i ograničenje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi. ESMA će o svakoj takvoj odluci bez odlaganja obavestiti Komisiju, ESRB i Evropsku komisiju.

U slučaju kada Komisija smatra kako je neophodno preduzeti radnje koje nisu u skladu sa mišljenjem dobijenim od ESMA-e o merama koje je potrebno preduzeti za ograničavanje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi, dužna je da o tome obavesti ESMA-u uz navođenje razloga.

ESMA može objaviti činjenicu da Komisija nije usklađena ili da se ne namerava uskladiti sa mišljenjem koje joj je izdala. ESMA može odlučiti da objavi razloge zbog kojih se Komisija nije uskladila ili neće da se uskladi sa izdatim mišljenjem, o čemu će unapred obavestiti Komisiju.

Obaveze DZUAIF-ova koji za račun AIF-ova kojima upravljaju stiču kontrolu nad nelistiranim društvima ili izdavaocima

Član 148.

Odredbe čl. 148. do 152. ovog zakona se primenjuju na:

1) DZUAIF-ove koji, za račun jednog ili više AIF-ova kojima upravljaju, pojedinačno ili zajednički na osnovu sporazuma čiji je cilj sticanje kontrole, stiču kontrolu nad nelistiranim društvom;

2) DZUAIF-ove koji sarađuju sa jednim ili više drugih DZUAIF-ova na osnovu sporazuma u skladu sa kojim AIF-ovi kojima ti DZUAIF-ovi upravljaju, stiču kontrolu nad nelistiranim društvom.

Odredbe člana 148. st. 3. do 11. i čl. 149. do 152. ovog zakona se ne primenjuju kad su nelistirana društva:

1) mala i srednja pravna lica u smislu zakona koji uređuje računovodstvo;

2) subjekti posebne namene, osnovani radi kupovine, posedovanja ili upravljanja nekretninama.

Na DZUAIF-ove koji upravljaju AIF-ovima koji stiču udeo u nelistiranom društvu koji nije kontrolni udeo primenjuje se član 149. stav 1. ovog zakona.

Član 150. st. 1. do 3. i član 151. ovog zakona primenjuju se na DZUAIF-ove, koji upravljaju AIF-ovima koji stiču kontrolu nad izdavaocima. U smislu navedenih članova, st. 1. i 2. ovog člana se shodno primenjuju.

U smislu odredaba čl. 148. do 152. ovog zakona, za nelistirana društva kontrola znači više od 50% prava glasa u društvu.

Prilikom obračuna procenta prava glasa koje AIF ima u nelistiranom društvu, u skladu sa st. 1. i 7. ovog člana, pored prava glasa koje ima AIF, u obzir se uzimaju i sledeća prava glasa:

1) društva koje kontroliše AIF;

2) fizičkih ili pravnih lica koja deluju u sopstveno ime za račun AIF-a ili društva koje kontroliše AIF.

Procenat prava glasa obračunava se na osnovu svih akcija sa pravom glasa, čak i ako je ostvarivanje tog prava ograničeno.

Kontrola u odnosu na izdavaoca, a u vezi sa članom 150. st. 1. do 3. i članom 152. ovog zakona utvrđuje se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Da bi informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa zakonom koji uređuje pravnu zaštitu poslovne tajne, a koje se u skladu sa ovim odeljkom saopštavaju predstavnicima zaposlenih ili, ako oni ne postoje, samim zaposlenim, bile zaštićene kao poslovna tajna, neophodno je da ti predstavnici zaposlenih ili, ako oni ne postoje, sami zaposleni, budu eksplicitno obavešteni o tome da predmetne informacije predstavljaju poslovnu tajnu.

Komisija može da propiše slučajeve u kojima DZUAIF nije dužan da obavesti, niti je dužan da zahteva od nelistiranog društva da obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i/ili o svim ili pojedinim informacijama iz člana 149. stav 3. ovog zakona.

Komisija može da propiše slučajeve u kojima nelistirano društvo ne sme da obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i/ili o svim ili pojedinim informacijama iz člana 149. stav 3. ovog zakona.

Odredbe čl. 148. do 152. ovog zakona se primenjuju u skladu sa uslovima i ograničenjima propisanim odredbama zakona kojima se uređuje rad i radni odnosi u delu koji uređuje čuvanje poslovne tajne, odnosno u skladu sa propisom druge države članice kojim se uređuje ova materija.

Obaveštenje o sticanju većinskog učešća u kapitalu i kontrole u nelistiranim društvima

Član 149.

DZUAIF koji, za račun AIF-a kojim upravlja, stiče, otuđuje ili drži akcije nelistiranog društva, dužan je da obavesti Komisiju o procentu koji AIF ima u pravu glasa u nelistiranom društvu svaki put kada takav procenat dostigne, pređe ili padne ispod pragova od 10%, 20%, 30%, 50% i 75%.

Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, u skladu sa odredbama člana 148. st. 1. i 5. ovog zakona, pojedinačno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da o sticanju kontrole obavesti:

1) nelistirano društvo;

2) akcionare, odnosno članove čiji su identiteti i adrese dostupni DZUAIF-u ili ih nelistirano društvo može učiniti dostupnim ili su dostupni pomoću registra kojem DZUAIF ima ili može dobiti pristup;

3) Komisiju.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži sledeće informacije:

1) nastalo stanje u smislu prava glasa;

2) uslove pod kojima je kontrola stečena, uključujući informacije o identitetu različitih uključenih akcionara, fizičkih ili pravnih lica ovlašćenih da ostvaruju prava glasa u njihovo ime, i prema potrebi, lanac subjekata putem kojih stvarno imaju prava glasa;

3) datum kad je kontrola stečena.

U svom obaveštenju nelistiranom društvu DZUAIF zahteva od uprave nelistiranog društva da, bez odlaganja, obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i o informacijama iz stava 3. ovog člana. DZUAIF ulaže sve napore da uprava nelistiranog društva, u skladu sa ovim članom, obavesti predstavnike zaposlenih ili, kad oni ne postoje, same zaposlene o tome, na odgovarajući način.

Obaveštenje iz st. 1. do 3. ovog člana dostavlja se bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset radnih dana od datuma kad AIF dosegne, premaši ili padne ispod praga iz stava 1. ovog člana ili stekne kontrolu nad nelistiranim društvom.

Objavljivanje u slučaju sticanja kontrole nad nelistiranim društvom

Član 150.

Kad DZUAIF za račun AIF-a kojim upravlja, pojedinačno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu ili u izdavaocu, dužan je učiniti dostupnima informacije navedene u stavu 2. ovog člana:

1) tom društvu;

2) akcionarima, odnosno članovima tog društva čiji su identiteti i adrese dostupne DZUAIF-u ili ih to društvo može staviti na raspolaganje ili pomoću registra do koga DZUAIF ima ili može dobiti pristup;

3) Komisiji.

DZUAIF će učiniti dostupnima informacije o:

1) identitetu DZUAIF-ova koji su pojedinačno ili zajednički sa drugim DZUAIF-ovima, za račun AIF-ova kojima upravljaju stekli kontrolu;

2) politici za upravljanje i sprečavanje sukoba interesa, posebno između DZUAIF-a, AIF-a i tog društva, uključujući informacije o posebnim merama zaštite koje obezbeđuju da je svaki ugovor između DZUAIF-a i/ili AIF-a i tog društva zaključen po cenama i uslovima koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija (princip „van dohvata ruke”);

3) politici eksterne i unutrašnje komunikacije u vezi sa društvom, posebno u pogledu zaposlenih.

U obaveštenju u skladu sa odredbom stava 1. tačka 1) ovog člana, DZUAIF zahteva od uprave da, bez odlaganja, obavesti predstavnike zaposlenih ili, kad oni ne postoje, same zaposlene o informacijama iz stava 2. ovog člana. DZUAIF će nastojati da obezbedi da uprava nelistiranog društva, odnosno izdavaoca, u skladu sa ovim članom, pravovremeno obavesti predstavnike zaposlenih ili, kad oni ne postoje, same zaposlene.

Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, samostalno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da objavi sopstvene namere u vezi sa budućim poslovanjem nelistiranog društva i moguće posledice na zapošljavanje u nelistiranom društvu, uključujući sve značajne promene u uslovima zapošljavanja u nelistiranom društvu:

1) nelistiranom društvu;

2) akcionarima, odnosno članovima čiji su identiteti i adrese dostupni DZUAIF-u ili ih može pribaviti nelistirano društvo ili su dostupni preko registra kojem DZUAIF ima ili nad kojim može dobiti pristup.

Osim objavljivanja iz stava 4. ovog člana, DZUAIF će zahtevati i nastojati da obezbedi da uprava nelistiranog društva učini dostupnim informacije iz stava 4. ovog člana predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, samim zaposlenima nelistiranog društva.

Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da Komisiji i članovima AIF-a dostavi informacije o finansiranju takvog sticanja.

Posebne odredbe u vezi sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajima AIF-a za čiji račun je DZUAIF stekao kontrolu nad nelistiranim društvima

Član 151.

Kad DZUAIF za račun AIF-a kojim upravlja, pojedinačno ili zajednički stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da:

1) zahteva i uloži sav napor kako bi obezbedio da redovne godišnje finansijske izveštaje nelistiranog društva, sastavljene u skladu sa stavom 2. ovog člana, uprava nelistiranog društva učini dostupnim predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, zaposlenima unutar perioda u kojem takvi redovni godišnji finansijski izveštaji moraju biti sastavljeni u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo;

2) za svaki takav AIF, u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima uključi informacije iz stava 2. ovog člana, koje se odnose na nelistirano društvo.

Dodatne informacije sadržane u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima nelistiranog društva i AIF-a u skladu sa stavom 1. ovog člana, uključuju barem veran pregled razvoja poslovanja nelistiranog društva koje predstavlja položaj društva na kraju perioda obuhvaćenog redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. Redovni godišnji finansijski izveštaji moraju da sadrže informacije o:

1) svim važnim događajima koji su nastupili od završetka poslovne godine;

2) verovatnom budućem razvoju društva;

3) sticanju sopstvenih akcija, odnosno udela.

DZUAIF koji je stekao kontrolu nad nelistiranim društvom, za račun AIF-a kojim upravlja dužan je da:

1) zahteva i preduzme sve kako bi obezbedio da uprava nelistiranog društva učini dostupnima informacije navedene u stavu 1. tačka 2) ovog člana koje se odnose na navedeno društvo, predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, samim zaposlenima, unutar perioda za objavu godišnjeg izveštaja;

2) učini dostupnim informacije iz stava 1. tačka 1) ovog člana članovima, odnosno akcionarima AIF-a, u meri u kojoj su one već dostupne, ne kasnije od dana na koji je godišnji izveštaj nelistiranog društva sastavljen u skladu sa primenjivim nacionalnim propisima.

Raspodela imovine

Član 152.

DZUAIF koji za račun AIF-a kojim upravlja, pojedinačno ili zajednički, stekne kontrolu nad nelistiranim društvom ili izdavaocem, u periodu od 24 meseca od dana sticanja kontrole nad tim društvom:

1) ne sme da omogući, podrži niti da naloži bilo kakvu raspodelu, smanjenje osnovnog kapitala društva, otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija, odnosno udela, niti da glasa na skupštini tog društva za takve odluke;

2) ne sme na sednicama skupštine da glasa za raspodelu iz stava 2. ovog člana, smanjenje osnovnog kapitala, otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija, odnosno udela društva onda kada je ovlašćen da ostvaruje pravo glasa za račun AIF-a;

3) mora da uloži sav napor kako bi sprečio raspodelu, smanjenje osnovnog kapitala, kao i otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija društva u kojem je stekao kontrolu.

Zabranjene raspodele iz stava 1. ovog člana odnose se:

1) na svaku raspodelu akcionarima, odnosno članovima društva, ako je na datum zaključenja poslednje poslovne godine neto imovina, navedena u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima društva, bila manja ili bi nakon takve raspodele postala manja od iznosa osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje ne mogu biti raspodeljene na osnovu zakona ili statuta, odnosno osnivačkog akta, pri čemu se podrazumeva da se, ako neuplaćeni deo osnovnog kapitala nije uključen u imovinu iskazanu u bilansu, isti odbija od iznosa osnovnog kapitala;

2) na svaku raspodelu dobiti akcionarima, odnosno članovima društva, čiji bi iznos prelazio iznos ostvarene dobiti na kraju poslednje poslovne godine uvećan za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koji se mogu koristiti u tu svrhu, umanjen za sve prenesene gubitke i iznose unete u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom, odnosno osnivačkim aktom;

3) u slučaju dopuštenog sticanja sopstvenih akcija, na svako takvo sticanje od strane društva u kojem je stekao kontrolu, pri čemu se u tako stečene akcije ubrajaju akcije, odnosno udeli koje je to društvo prethodno steklo, odnosno koje već drži, kao i akcije, odnosno udeli koje su stekla lica koja deluju u sopstveno ime a za račun društva, koje bi uzrokovalo smanjenje neto imovine ispod iznosa koji je naveden u tački 1) ovog stava, ukoliko je dozvoljeno sticanje sopstvenih akcija.

U smislu stava 2. ovog člana:

1) izraz „raspodela” iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana uključuje, posebno, isplate dividende i drugih prava u vezi sa akcijama, odnosno udelima;

2) odredbe o smanjenju osnovnog kapitala ne primenjuju se na smanjenje osnovnog kapitala, čija je svrha pokrivanje nastalih gubitaka ili unošenje sredstava u rezerve koje se ne mogu raspodeliti, pod uslovom da, nakon te radnje, iznos takvih rezervi nije viši od 10% smanjenog upisanog kapitala.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, sopstvene akcije, odnosno udeli se mogu sticati u sledećim slučajevima:

1) kada se akcije, odnosno udeli stiču kao posledica univerzalne sukcesije;

2) kada se akcije, odnosno udeli stiču besteretno;

3) kada akcije komisiono stiče finansijska institucija;

4) kada se akcije, odnosno udeli stiču na osnovu sudske odluke;

5) kada se akcije, odnosno udeli stiču radi obeštećenja akcionara, odnosno članova, ili radi obeštećenja manjinskih akcionara ili manjinskih akcionara povezanih lica;

6) kada je sticanje akcija, odnosno udela povezano sa neuplaćivanjem akcija, odnosno udela;

7) kada je u pitanju sticanje potpuno uplaćenih akcija, odnosno udela u izvršnom postupku u slučaju da je vlasnik akcija u isto vreme i izvršni dužnik.

5. Obaveštavanje članova, odnosno akcionara u Republici od strane DZUAIF-a iz države članice i DZUAIF-a iz treće države

Dostava informacija članovima, odnosno akcionarima u Republici

Član 153.

DZUAIF iz države članice, ili njegov pravni zastupnik, dužan je da članovima, odnosno akcionarima AIF-a u Republici, i članovima, odnosno akcionarima u državi sedišta AIF-a dostavi svu dokumentaciju i informacije koje čuva u vezi sa poslovanjem AIF-a iz države članice čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici.

DZUAIF iz treće države, ili njegov pravni zastupnik, dužan je da članovima, odnosno akcionarima AIF-a u Republici i članovima, odnosno akcionarima u trećoj državi u kojoj je sedište AIF-a dostavi svu dokumentaciju i informacije koje čuva u vezi sa poslovanjem AIF-a iz treće države čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici.

Dokumentacija i informacije o AIF-u iz države članice i iz treće države moraju biti dostavljene, odnosno dostupne članovima, odnosno akcionarima koji su udele u tim AIF-ovima kupili u Republici, i nakon prestanka stavljanja na tržište udela u tim AIF-ovima u Republici, dok god postoje članovi AIF-a koji su sopstvene investicione jedinice kupili u Republici.

DZUAIF iz države članice, odnosno DZUAIF iz treće države, svu dokumentaciju i informacije iz st. 1. i 2. ovog člana mora dostaviti članovima, odnosno akcionarima na način predviđen ovim zakonom za dostavljanje pojedine dokumentacije i informacija AIF-a.

Nezavisno od stava 4. ovog člana, na učestalost objave cene udela u AIF-u države članice, odnosno AIF-u iz treće države primenjuje se zakon države članice sedišta AIF-a, odnosno treće države u kojoj je sedište AIF-a.

Dokumentacija i informacije o AIF-u iz države članice, odnosno AIF-u iz treće države iz st. 1. i 2. ovog člana, moraju članovima, odnosno akcionarima u Republici biti dostupne ili dostavljene najkasnije na dan kada su ta dokumentacija i informacije bili na raspolaganju ili dostavljeni članovima, odnosno akcionarima u matičnoj državi članici AIF-a, odnosno trećoj državi u kojoj je sedište AIF-a.

Jezik dokumenata

Član 154.

Pravila poslovanja AIF-a iz države članice i treće države i prospekt AIF-a iz države članice i treće države kada postoji obaveza njihovog objavljivanja, moraju biti dostupni ili dostavljeni članovima, odnosno akcionarima u Republici na srpskom jeziku.

Preostala dokumentacija i informacije o AIF-u iz države članice, odnosno iz treće države moraju biti dostupni ili dostavljeni članovima, odnosno akcionarima u Republici na srpskom ili jeziku koji se uobičajeno koristi u području međunarodnih finansija.

Za verodostojnost i tačnost prevoda dokumentacije i informacija iz st. 1. i 2. ovog člana odgovara DZUAIF iz države članice, odnosno DZUAIF iz treće države.

XII. DEPOZITAR

1. Lica koja mogu obavljati poslove depozitara

Član 155.

DZUAIF je dužan da za svaki AIF kojim upravlja izabere depozitara u skladu sa odredbama ovog zakona i sa istim u pisanoj formi zaključi ugovor o pružanju usluga depozitara, u skladu sa ovim zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

AIF ima samo jednog depozitara.

U Republici depozitar može biti kreditna institucija sa sedištem u Republici, koja ima saglasnost Komisije za obavljanja poslova depozitara za konkretan AIF.

Depozitar može da bude i samo investiciono društvo koje ima dozvolu Komisije za obavljanje dodatnih usluga čuvanja i administriranja finansijskih instrumenata za račun klijenta, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Depozitar mora trajno da ispunjava sve organizacione zahteve i uslove potrebne za obavljanje poslova depozitara prema odredbama ovog zakona.

Rukovodilac depozitara je lice odgovorno za poslovanje organizacione jedinice koja obavlja poslove depozitara unutar kreditne institucije.

Komisija daje prethodnu saglasnost na imenovanje rukovodioca depozitara AIF-a, koji mora imati odgovarajuće iskustvo i dobar ugled.

U cilju izbegavanja sukoba interesa između depozitara, DZUAIF-a i/ili AIF-a i/ili člana, odnosno akcionara AIF-a:

1) nijedan subjekt ne sme da deluje i kao DZUAIF i kao depozitar;

2) glavni broker koji deluje kao druga ugovorna strana AIF-a ne sme da deluje kao depozitar tog AIF-a, ukoliko nije funkcionalno i hijerarhijski odvojio obavljanje poslova depozitara od poslova glavnog brokera i ako potencijalne sukobe interesa primereno prepoznaje, istima upravlja, prati ih i objavljuje članovima, odnosno akcionarima AIF-a.

Delegiranje poslova čuvanja i administriranja finansijskih instrumenata glavnom brokeru iz stava 9. tačka 2) ovog člana dozvoljeno je ako su ispunjeni uslovi za delegiranje u skladu sa odredbama ovog zakona.

Na ugovor iz stava 1. ovog člana, zaključen između depozitara i DZUAIF-a primenjuje se pravo matične države članice AIF-a.

U izvršavanju svojih obaveza predviđenih ovim zakonom, DZUAIF i depozitar dužni su da postupaju u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.

Komisija propisuje:

1) sadržaj ugovora iz stava 1. ovog člana;

2) detaljnije uslove za obavljanje poslova depozitara;

3) kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti za obavljanje poslova depozitara.

Član 156.

Depozitar AIF-a koji je osnovan u Republici može biti isključivo depozitar iz člana 155. stav 4. ovog zakona.

Kada DZUAIF iz Republike upravlja AIF-om iz druge države članice ili iz treće države, depozitar se osniva na nekoj od sledećih lokacija:

1) za AIF-ove iz druge države članice, u matičnoj državi članici AIF-a;

2) za AIF-ove iz treće države, u državi u kojoj je AIF osnovan ili u Republici.

Kada je Republika referentna država članica DZUAIF-u iz treće države, depozitar za AIF-ove iz treće države kojima upravlja taj DZUAIF, je iz države u kojoj je osnovan AIF ili iz Republike.

Imenovanje depozitara iz treće države od strane DZUAIF-a iz Republike sprovodi se pod sledećim uslovima:

1) postoje primereni postupci saradnje i razmene informacija između Komisije i nadležnog organa druge države članice u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u i nadležnih organa depozitara;

2) depozitar podleže efikasnim prudencijalnim zahtevima, uključujući minimalne kapitalne zahteve usklađene sa propisima EU;

3) treća država u kojoj je osnovan depozitar nije uvrštena na spisak FATF-a kao rizična država ili teritorija;

4) treća država, u kojoj je osnovan depozitar je potpisala sporazum sa Republikom i svakom drugom državom članicom u kojoj DZUAIF namerava da stavi na tržište udele u AIF-u iz treće države, koji u potpunosti ispunjava standarde iz člana 26. OECD-ovog modela poreske konvencije o prihodima i kapitalu i obezbeđuje efikasnu razmenu informacija u pogledu poreske materije uključujući sve multilateralne poreske sporazume;

5) ugovor između DZUAIF-a i depozitara mora sadržati odredbe o odgovornosti depozitara prema AIF-u ili članovima, odnosno akcionarima u AIF-u.

Izbor i promena depozitara

Član 157.

Komisija daje saglasnost na odabir depozitara za AIF u okviru postupka izdavanja dozvole za osnivanje AIF-a, kao i prethodnu saglasnost na svaku sledeću promenu depozitara.

Komisija propisuje uslove za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

2. Poslovi depozitara

Član 158.

Depozitar za AIF obavlja sledeće poslove:

1) kontrolne poslove;

2) praćenje toka novca AIF-a;

3) poslove čuvanja imovine AIF-a.

Kontrolni poslovi

Član 159.

U zavisnosti od vrste imovine u koju AIF ulaže, depozitar za AIF obavlja sledeće kontrolne poslove:

1) obezbeđuje da se izdavanje, otkup i isplata udela u AIF-u obavljaju u skladu sa ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospekta AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) obezbeđuje da je neto vrednost imovine AIF-a i cena udela u AIF-u obračunata u skladu sa sopstvenim računovodstvenim politikama, odnosno metodologijama​​ vrednovanja, ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

3) izvršava naloge DZUAIF-a u vezi sa transakcijama finansijskim instrumentima i drugom imovinom koja čini portfolio AIF-a, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

4) obezbeđuje da svi prihodi i druga prava koja proizlaze iz transakcija imovinom AIF-a budu uplaćeni na račun AIF-a u uobičajenim vremenskim rokovima;

5) obezbeđuje da se prihodi AIF-a koriste u skladu sa ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

6) kontroliše da se imovina AIF-a ulaže u skladu sa unapred utvrđenim ciljevima i odredbama pravila poslovanja AIF-a, prospekta AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i ovim zakonom;

7) izveštava Komisiju i DZUAIF o sprovedenom postupku kontrole i obračuna neto vrednosti imovine AIF-a;

8) prijavljuje Komisiji svako ozbiljnije ili teže kršenje ovog zakona i ugovora o obavljanju poslova depozitara od strane DZUAIF-a.

Praćenje toka novca AIF-a

Član 160.

Depozitar je dužan da obezbedi efikasno i primereno praćenje toka novca AIF-a, a pre svega da sve uplate članova, izvršene u svrhu izdavanja udela u AIF-u, kao i sva ostala novčana sredstva AIF-a, budu evidentirana na novčanim računima, koji:

1) su otvoreni u ime AIF-a ili u ime DZUAIF-a za račun AIF-a ili u ime depozitara za račun AIF-a;

2) su otvoreni kod banke sa sedištem u Republici ili državi članici ili banke sa sedištem u trećoj državi sa dozvolom za rad izdatom od strane nadležnog organa, na tržištima gde su takvi novčani računi potrebni za poslovanje AIF-a i koji su predmet propisa koji imaju isti efekat kao i propisi Republike koji uređuju banke i tržište kapitala i nad kojima se efikasno sprovodi nadzor;

3) se vode u skladu sa principima zaštite imovine klijenata propisane zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Kada su novčani računi otvoreni u ime depozitara, a za račun AIF-a, na njima se ne smeju držati:

1) sopstvena novčana sredstva lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana;

2) sopstvena novčana sredstva depozitara.

Depozitar je dužan da vodi i redovno ažurira sopstvenu evidenciju o novčanim sredstvima AIF-a evidentiranim na novčanim računima otvorenim kod lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Čuvanje imovine AIF-a

Član 161.

Depozitar čuva imovinu AIF-a na sledeći način:

1) za finansijske instrumente koji mogu da se čuvaju, depozitar će:

(1) registrovati sve finansijske instrumente koji mogu biti evidentirani na računu finansijskih instrumenata otvorenom u evidencijama depozitara i sve materijalizovane finansijske instrumente koji su fizički isporučeni depozitaru,

(2) obezbediti da se svi finansijski instrumenti koji mogu biti evidentirani na računu finansijskih instrumenata otvorenom u knjigama depozitara, vode na odvojenim računima na način kako je to propisano zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, otvorenim u ime AIF-a ili u ime DZUAIF-a a za račun AIF-a, tako da se u svakom trenutku može jasno utvrditi koja imovina pripada AIF-u;

2) za drugu imovinu AIF-a depozitar će:

(1) proveriti i potvrditi da je ona vlasništvo AIF-a, odnosno DZUAIF-a za račun AIF-a, na osnovu informacija ili dokumenata koje je depozitaru dostavio AIF ili DZUAIF ili na osnovu informacija iz javno dostupnih registara i evidencija i drugih eksternih izvora, ukoliko su informacije dostupne na taj način,

(2) ažurno voditi evidenciju o navedenoj imovini.

Depozitar je dužan da redovno dostavlja potpuni spisak imovine AIF-a DZUAIF-u, za svaki AIF za koji obavlja poslove depozitara, ili da shodno omogući DZUAIF-u stalni uvid u pozicije AIF-a otvorene kod depozitara.

Depozitar je dužan da izveštava DZUAIF o bitnim događajima koji nastupaju kod izdavalaca hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata vezanim za imovinu AIF-a koja su mu poverena na čuvanje i izvršava naloge DZUAIF-a koji proizlaze iz bitnih događaja.

Odvojenost poslovanja depozitara i DZUAIF-a i vođenje imovine AIF-a

Član 162.

U izvršavanju svojih poslova i obaveza predviđenih ovim zakonom, depozitar i DZUAIF postupaju sa pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, nezavisno i isključivo u interesu AIF-a i članova AIF-a.

Depozitar ne sme u odnosu na AIF-a da obavlja druge poslove koji mogu dovesti do sukoba interesa između AIF-a, članova AIF-a ili DZUAIF-a i depozitara, ukoliko nije funkcionalno i hijerarhijski sprovedeno odvajanje poslova depozitara od ostalih poslova koji bi mogli dovesti do sukoba interesa i ukoliko potencijalne sukobe interesa primereno ne prepoznaje, istima upravlja, prati i objavljuje članovima AIF-a.

Rukovodilac depozitara ne sme biti lice zaposleno u DZUAIF-u.

Članovi uprave DZUAIF-a ne smeju biti zaposleni kod depozitara.

Imovinu AIF-a depozitar čuva i vodi tako da se u svakom trenutku može jasno napraviti razlika između imovine koja pripada AIF-u od imovine depozitara, odnosno imovine ostalih klijenata depozitara.

Imovina AIF-a koju depozitar čuva u ime AIF-a ili u ime DZUAIF-a a za račun AIF-a nije vlasništvo depozitara i ne ulazi u imovinu depozitara, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu depozitara, niti se može koristiti za izmirivanje obaveza depozitara prema trećim licima.

U slučaju oduzimanja dozvole za rad ili dozvole za obavljanje delatnosti depozitara ili pokretanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije nad depozitarom, DZUAIF je dužan da odmah raskine ugovor o obavljanju usluga depozitara i pribavi prethodnu saglasnost Komisije za zaključenje ugovora sa novim depozitarom.

Depozitar kome je oduzeta saglasnost za obavljanje delatnosti depozitara, dozvola za rad ili nad kojom je pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije je dužan da odmah prenese sredstva AIF-a na depozitara sa kojim je DZUAIF zaključio ugovor.

Ako DZUAIF, odnosno zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem ne postupi u skladu sa stavom 7. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim određuje novog depozitara.

Komisija može predložiti DZUAIF-u, odnosno zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem, promenu depozitara ako su usled njegovog poslovanja interesi članova, odnosno akcionara AIF-a značajnije ugroženi.

U slučaju nesolventnosti depozitara ili trećeg lica iz člana 163. ovog zakona, na koju je depozitar delegirao čuvanje imovine, imovina AIF-a koja je na čuvanju kod depozitara ne ulazi u stečajnu ili likvidacionu masu depozitara ili trećeg lica, niti može da bude predmet prinudne naplate u vezi sa potraživanjem prema depozitaru ili tom trećem licu.

3. Delegiranje poslova depozitara na treće lice

Član 163.

Depozitar može delegirati samo poslove iz člana 161. ovog zakona trećem licu, koje može biti domaća ili strana banka.

Delegiranje je dozvoljeno ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) poslovi se ne delegiraju kako bi se izbegle obaveze i zahtevi iz ovog zakona;

2) delegiranje se sprovodi iz objektivnih razloga i sa ciljem povećanja efikasnosti tih poslova;

3) depozitar mora biti u mogućnosti da dokaže da je treće lice izabrano primenom dužne pažnje;

4) da je depozitar u svako doba u mogućnosti da sa dužnom pažnjom i efikasno vrši nadzor nad obavljanjem delegiranih poslova;

5) depozitar dokaže da treće lice ispunjava i da će za vreme dok je ugovor o delegiranju na snazi kontinuirano ispunjavati sledeće uslove:

(1) ima odgovarajuću unutrašnju strukturu i iskustvo potrebno i primereno prirodi i kompleksnosti imovine AIF-a koja mu je poverena na čuvanje,

(2) u odnosu na delegiranje poslova depozitara to mora da bude lice:

– koje podleže prudencijalnom nadzoru i nadzoru prema odredbama merodavnog prava (uključujući zahteve o adekvatnosti kapitala) koje je usklađeno sa relevantnim propisima EU,

– nad kojim se redovno vrši periodična nezavisna eksterna revizija kako bi se obezbedilo i potvrdilo da lice u posedu i/ili ima nadzor nad finansijskim instrumentima koji su joj povereni na čuvanje,

(3) odvaja imovinu klijenata depozitara od sopstvene imovine i imovine depozitara tako da se u bilo kojem trenutku može utvrditi koja imovina pripada klijentima tog depozitara,

(4) preduzima sve potrebne radnje kako bi obezbedio da u slučaju nesolventnosti trećeg lica, imovina AIF-a koju treće lice drži na čuvanju ne ulazi u stečajnu i/ili likvidacionu masu trećeg lica,

(5) bez dozvole AIF-a ili DZUAIF-a za račun AIF-a i prethodnog obaveštavanja depozitara ne sme da raspolaže imovinom AIF-a koja mu je poverena na čuvanje,

(6) ispunjava obaveze i zabrane iz čl. 161. i 162. ovog zakona.

Izuzetno od stava 2. tačka 5) podtačka (2) ovog člana, kada propisi trećih država zahtevaju da se određeni finansijski instrumenti čuvaju kod domaćeg lica, a u toj državi nema domaćih lica koji zadovoljavaju uslove za delegiranje iz stava 2. tačka 5) podtačka (2) ovog člana, depozitar može delegirati poslove takvom domaćem licu samo u meri u kojoj to zahteva propis treće države i samo dok nema domaćeg lica koje zadovoljava uslove za delegiranje iz st. 1. i 2. ovog člana, i samo ako:

1) su članovi AIF-a pre delegiranja uredno obavešteni da je delegiranje potrebno radi pravnih ograničenja u trećoj državi i o uslovima koje opravdavaju to delegiranje i rizicima povezanima sa takvim delegiranjem;

2) da je DZUAIF uputio depozitaru da delegira poslove čuvanja takvih finansijskih instrumenata tom domaćem licu.

Treće lice može dalje delegirati obavljanje delegiranih poslova samo ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. do 3. ovog člana u kom slučaju se shodno primenjuje član 166. ovog zakona.

Depozitar odgovara DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a za izbor trećeg lica.

U smislu ovog člana, usluge koje pružaju sistemi za poravnanje hartija od vrednosti u skladu sa odredbama zakona koji uređuju konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, ne smatraju se delegiranjem poslova čuvanja.

Član 164.

Depozitar mora dobiti prethodnu saglasnost Komisije za delegiranje poslova na treća lica.

Komisija propisuje uslove i postupak za davanje saglasnosti za delegiranje poslova na treće lice.

Depozitar koji je delegirao poslove iz člana 161. ovog zakona na treće lice dostavlja Komisiji:

1) obaveštenje o zaključenom ugovoru sa trećim licem;

2) spisak svih trećih lica sa kojima je zaključio ugovor o delegiranju, najkasnije do 31. marta svake godine.

Depozitar spisak iz stava 3. tačka 2) ovog člana dostavlja DZUAIF-u, koji će ga bez odlaganja objaviti na svojoj internet stranici.

Član 165.

Kada je depozitar delegirao poslove iz člana 161. ovog zakona na treće lice, pravila poslovanja AIF-a, odnosno prospekta kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, moraju da sadrže u delu koji se odnosi na depozitara i sledeće:

1) opis svih poslova koje je depozitar delegirao na treća lica, spisak svih trećih lica sa kojima depozitar ima zaključen ugovor o delegiranju, kao i potencijalnih sukoba interesa koji iz takvog delegiranja mogu nastati;

2) izjavu depozitara da će ažurirane informacije iz tačke 1) ovog stava članovima, odnosno akcionarima AIF-a biti dostupne na zahtev.

4. Odgovornost depozitara

Član 166.

Depozitar je odgovoran DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a, ukoliko on ili treće lice na koje je delegirao svoje poslove izgubi finansijske instrumente iz člana 161. stav 1. ovog zakona.

U slučaju gubitka finansijskih instrumenata koji su povereni na čuvanje, depozitar u imovinu AIF-a vraća finansijski instrument iste vrste ili primereni iznos novčanih sredstava, u razumnom roku.

Depozitar ne odgovora za gubitak finansijskih instrumenata koji su mu povereni na čuvanje, ako dokaže da je gubitak nastao zbog spoljnih, vanrednih i nepredvidivih okolnosti, čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Depozitar odgovara DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima AIF-a i za bilo koju drugu pričinjenu štetu koja je nastala kao posledica propuštanja depozitara u obavljanju poslova depozitara propisanih:

1) ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

2) propisima EU kojima se uređuje poslovanje depozitara AIF-ova.

Na odgovornost depozitara iz st. 1. do 4. ovog člana ne utiče činjenica da je depozitar delegirao obavljanje poslova trećim licima u skladu sa članom 163. ovog zakona.

U slučaju gubitka finansijskih instrumenata koje na čuvanju drži treće lice na koje je depozitar delegirao poslove u skladu sa odredbama ovog zakona, depozitar se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da:

1) je delegiranje izvršeno uz ispunjenje uslova iz člana 163. ovog zakona;

2) postoji pisani sporazum između depozitara i trećeg lica o izričitom prenosu odgovornosti na treće lice koji omogućava da AIF ili DZUAIF za račun AIF-a direktno postavi zahtev trećem licu koji se odnosi na gubitak finansijskih instrumenata ili da isti zahtev za njih postavi depozitar;

3) postoji pisani sporazum između depozitara i AIF-a, odnosno DZUAIF-a koji deluje za račun AIF-a, koji odredbom omogućava oslobođenje depozitara od odgovornosti uz navođenje objektivnog razloga za ugovaranje takvog oslobođenja.

Kada propisi trećih država zahtevaju da su određeni finansijski instrumenti povereni na čuvanje kod lokalnih subjekata, a u toj državi nema lokalnih subjekata koji ispunjavaju uslove za delegiranje iz člana 163. stav 2. tačka 5) podtačka (2) ovog zakona, depozitar se može osloboditi od odgovornosti prema DZUAIF-u i članovima, odnosno akcionarima u AIF ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) pravila poslovanja AIF-a, odnosno prospekt AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, izričito omogućavaju takvo oslobođenje od odgovornosti prema uslovima iz ovog stava;

2) investitori u AIF-u su pre ulaganja uredno informisani o takvom oslobođenju od odgovornosti i uslovima koje opravdavaju takvo oslobođenje od odgovornosti;

3) AIF ili DZUAIF za račun AIF-a je uputio depozitaru da delegira poslove čuvanja takvih finansijskih instrumenata tom lokalnom subjektu;

4) u pisanom sporazumu zaključenom između AIF-a ili DZUAIF-a za račun AIF-a i depozitara izričito je dopušteno takvo oslobođenje od odgovornosti;

5) u pisanom sporazumu zaključenom između depozitara i trećeg lica izričito je propisan prenos odgovornosti sa depozitara na taj lokalni subjekt i da AIF ili DZUAIF za račun AIF-a mogu podneti sopstvene zahteve koji se odnose na gubitak finansijskih instrumenata direktno protiv tog lokalnog subjekta ili da isti zahtev za njih može podneti depozitar.

Ostvarivanje zahteva i prava depozitara i prema depozitaru

Član 167.

DZUAIF je ovlašćen i dužan da u sopstveno ime izvršava zahteve i prava članova, odnosno akcionara AIF-a prema depozitaru. To ne sprečava članove, odnosno akcionare AIF-a da pojedinačno i samostalno ostvaruju imovinsko-pravne zahteve prema depozitaru, pod uslovom da to ne dovodi do dvostruke pravne zaštite ili do neravnopravnog postupanja prema članovima, odnosno akcionarima AIF-a.

Obaveštavanje depozitara o pitanjima važnim za nadzor

Član 168.

Depozitar je dužan da Komisiji na njen zahtev dostavi obaveštenja i informacije o svim pitanjima bitnim za obavljanje nadzora nad obavljanjem poslova depozitara za AIF-ove.

Kada depozitar, pri izvršavanju svojih dužnosti i obaveza iz ovog zakona, utvrdi nepravilnosti i/ili nezakonitosti koje su posledica aktivnosti DZUAIF-a, a koje predstavljaju kršenje obaveza DZUAIF-a određenih ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospekta AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, o istima bez odlaganja pisanim putem obaveštava Komisiju.

Depozitar je dužan da Komisiji, ovlašćenim revizorima i drugim licima ovlašćenim za obavljanje kontrole, omogući pristup i dostavi sve informacije o AIF-u.

Komisija propisuje način obaveštavanja o nepravilnostima iz stava 2. ovog člana.

Revizija izvršavanja obaveza depozitara

Član 169.

Depozitar mora da imenuje ovlašćenog revizora, koji jednom godišnje sačinjava izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara, o čemu je dužan da bez odlaganja obavesti Komisiju.

Ovlašćeni revizor iz stava 1. ovog člana je revizor koji revidira godišnje finansijske izveštaje kreditne institucije i koji mora imati adekvatno iskustvo u odnosu na predmet revizije.

Depozitar mora imenovati ovlašćenog revizora u roku utvrđenom propisima koji uređuju reviziju.

Komisija može naložiti depozitaru da imenuje novog revizora, u roku od jednog meseca od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, ako oceni da je to potrebno kako bi se ostvarila svrha revizije.

Ovlašćeni revizor je dužan da, po završetku revizorskog izveštaja o ispunjenju obaveza depozitara, isti bez odlaganja dostavi depozitaru. Depozitar je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od četiri meseca nakon isteka poslovne godine za koju se izveštaj sastavlja, isti dostavi Komisiji.

Ako Komisija utvrdi da revizija izvršavanja obaveza depozitara nije obavljena ili izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara nije sastavljen u skladu sa ovim zakonom, propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija i pravilima revizorske struke, ili ako obavljenim nadzorom nad depozitarom ili na drugi način utvrdi da revizija i izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara o izvršavanju obaveza depozitara nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama, može odbiti izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara i zahtevati od depozitara da reviziju obavi drugi revizor, a na trošak depozitara. U tom slučaju Komisija može javno objaviti informaciju o odbijanju izveštaja o ispunjenju obaveza depozitara i razlozima odbijanja izveštaja.

Komisija propisuje obim i sadržinu izveštaja o ispunjenju obaveza depozitara.

Poslovna tajna

Član 170.

Depozitar je dužan da čuva kao poslovnu tajnu sve informacije koje su mu dostupne o članovima, odnosno akcionarima AIF-a, njihovim udelima u AIF-u, kao i uplatama i​​ isplatama, a u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuju banke, odnosno kreditne institucije.

5. Promena depozitara

Član 171.

Depozitar koji namerava da prestane sa obavljanjem poslova depozitara AIF-a, dužan je da o tome najkasnije tri meseca pre prestanka obavljanja tih poslova, dostavi obaveštenje Komisiji i DZUAIF-u koji upravlja AIF-om za koji obavlja poslove depozitara.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da zaključi ugovor sa drugim depozitarom i Komisiji podnese zahtev za davanje saglasnosti za promenu depozitara najkasnije 30 dana pre nego što trenutni depozitar prestane sa obavljanjem poslova depozitara.

Ako DZUAIF ne zaključi ugovor sa novim depozitarom u skladu sa stavom 2. ovog člana, odnosno ako Komisija ne da saglasnost za promenu depozitara pre nego što trenutni depozitar prestane da obavlja poslove depozitara, trenutni depozitar može da nastavi pružanje usluga depozitara u dodatnom roku od 60 dana računajući od predviđenog datuma prestanka obavljanja poslova depozitara.

U slučaju da ni u dodatnom roku od 60 dana iz stava 3. ovog člana ne bude zaključen ugovor o obavljanju poslova depozitara sa novim depozitarom i dobijena saglasnost Komisije, AIF-ovi za koje je depozitar obavljao poslove depozitara moraju biti likvidirani, odnosno raspušteni u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 172.

DZUAIF može da promeni depozitara uz prethodnu saglasnost Komisije u skladu sa članom 157. ovog zakona.

Depozitar koji je vršio usluge depozitara mora u roku od tri dana od prijema obaveštenja DZUAIF-a o raskidu, odnosno otkazu ugovora o obavljanju poslova depozitara, obavestiti Komisiju da li prema svim njegovim saznanjima postoje nerazrešene povrede ovog zakona ili drugih propisa.

Član 173.

Na dan kada je ugovorom o obavljanju poslova depozitara zaključenim sa novim depozitarom predviđeno da će novi depozitar početi sa obavljanjem poslova depozitara, dosadašnji depozitar je dužan da svu imovinu AIF-a prenese na čuvanje i administriranje novom depozitaru sa kojom DZUAIF zaključi ugovor o obavljanju poslova depozitara i za koju dobije dozvolu Komisije.

Dosadašnji depozitar mora da preda novom depozitaru i knjige računa, evidencije i sve druge dokumente i materijale bitne za poslovanje AIF-a za koji je do tada obavljao poslove depozitara, i to bilo u pisanoj ili elektronskoj formi, zavisno od načina vođenja tih informacija.

Član 174.

Komisija donosi rešenje kojim povlači saglasnost na odabir depozitara:

1) danom pokretanja postupka likvidacije ili stečaja depozitara;

2) danom oduzimanja dozvole za rad depozitaru od strane nadležnog organa koji mu je izdao tu dozvolu;

3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih, netačnih informacija ili informacija koje dovode u zabludu, odnosno na neki drugi nepropisan način;

4) ako depozitar prestane da ispunjava uslove pod kojima je dozvola izdata;

5) ako utvrdi da depozitar ne ispunjava sopstvene dužnosti u skladu sa preuzetim obavezama i/ili odredbama ovog zakona, naročito u odnosu na delegirane poslove;

6) ako postoje uslovi koji dovode u sumnju sposobnost depozitara za uredno, blagovremeno i kvalitetno ispunjenje dužnosti u skladu sa preuzetim obavezama i/ili odredbama ovog zakona, naročito u odnosu na delegirane poslove;

7) ako depozitar sistematično i/ili teško krši odredbe ovog zakona ili pravila poslovanja AIF-a, odnosno kada je to predviđeno odredbama prospekta AIF-a;

8) kada se opravdano sumnja da DZUAIF i depozitar zajednički deluju na štetu interesa članova, odnosno akcionara u AIF-u.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da u roku od 30 dana od povlačenja saglasnosti na odabir depozitara, zaključi ugovor sa drugim depozitarom i podnese zahtev za izdavanje odgovarajuće saglasnosti Komisije u skladu sa odredbama ovog zakona.

Komisija će o zahtevu iz stava 2. ovog člana odlučiti u roku od 15 radnih dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da DZUAIF ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog člana ili ako Komisija odbije zahtev iz stava 2. ovog člana, AIF-ovi za koje je depozitar obavljao poslove depozitara moraju biti likvidirani, odnosno raspušteni, u skladu sa odredbama ovog zakona koje propisuju likvidaciju i raspuštanje AIF-a.

Komisija propisuje način postupanja DZUAIF-a i depozitara u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana.

XIII. VRSTE AIF-OVA I OGRANIČENjA ULAGANjA

1. Opšta ograničenja ulaganja

Član 175.

Ulaganje imovine AIF-a podleže ograničenjima utvrđenim ovim zakonom, podzakonskim aktima Komisije i pravilima poslovanja i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Ograničenje ulaganja imovine AIF može se prekoračiti kada AIF ostvaruje prava prvenstva upisa ili prava upisa koja proizlaze iz prenosivih hartija od vrednosti ili instrumenata tržišta novca koji čine deo njegove imovine i prilikom prodaje imovine AIF-a radi isplate većeg broja udela u AIF-u.

Ako je prekoračenje ograničenja iz stava 1. ovog člana posledica okolnosti na koje DZUAIF nije mogao uticati, promene strategije ulaganja AIF-a ili ostvarivanja prava upisa iz stava 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da uskladi ulaganje AIF-a sa javnom ponudom u roku od šest meseci od dana nastanka prekoračenja ulaganja i preduzima transakcije sa imovinom AIF-a na prvom mestu u svrhu usklađivanja ulaganja imovine AIF-a, pri čemu mora uzimati u obzir interese članova AIF-a, nastojeći pri tome da eventualni gubitak svede na najmanju moguću meru.

Izuzetno, Komisija može na zahtev DZUAIF-a, da produži rok iz stava 3. ovog člana za dodatnih šest meseci, ako je to u interesu članova, odnosno akcionara AIF-a.

Ako je prekoračenje ograničenja iz stava 1. ovog člana posledica okolnosti na koje DZUAIF nije mogao uticati ili ostvarivanja prava upisa iz stava 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da uskladi ulaganje AIF-a sa privatnom ponudom na jedan od sledećih načina:

1) kako je to predviđeno pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) ako to nije utvrđeno pravilima i/ili prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, a postoji utvrđena procedura dobijanja saglasnosti i donošenja odluka članova AIF-a u takvim slučajevima, tada je dužan da pribavi saglasnost članova, odnosno akcionara na postupanje koje će predložiti, vodeći računa o njihovom najboljem interesu;

3) ako to nije moguće u skladu sa tač. 1) i 2) ovog stava, uskladiti ulaganje u roku od šest meseci od dana nastanka prekoračenja ulaganja i preduzeti transakcije sa imovinom AIF-a na prvom mestu u svrhu usklađivanja ulaganja imovine AIF-a, pri čemu mora uzeti u obzir interese članova AIF-a, nastojeći pri tome da eventualni gubitak svede na najmanju moguću meru.

Ako je prekoračenje ograničenja iz stava 1. ovog člana posledica transakcije koju je zaključio DZUAIF, a kojom se u trenutku zaključenja prekoračilo ograničenje ulaganja ili dodatno povećalo prekoračenje, DZUAIF je dužan da uskladi ulaganje AIF-a po saznanju za prekoračenje ograničenja. DZUAIF je dužan da AIF-u i/ili članovima, odnosno akcionarima AIF-a nadoknadi tako nastalu štetu.

Ograničenja ulaganja iz stava 1. ovog člana mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od dana osnivanja AIF-a, uz poštovanje načela diversifikacije rizika i zaštite interesa članova, odnosno akcionara.

2. Vrste AIF-ova

a) Opšte odredbe

Član 176.

U Republici mogu da se osnuju:

1) AIF-ovi sa javnom ponudom;

2) AIF-ovi sa privatnom ponudom.

AIF-ovi iz stava 1. ovog člana mogu da se osnuju kao otvoreni ili zatvoreni AIF-ovi.

Investitori u AIF

Član 177.

Udeli u AIF-u mogu da se nude profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, udeli u AIF-u sa javnom ponudom mogu da se nude i malim investitorima.

Procena primerenosti poluprofesionalnog investitora

Član 178.

DZUAIF je dužan da sačini procenu primerenosti poluprofesionalnog investitora, a koja obuhvata sledeće kriterijume:

1) usklađenost ciljeva i investicione strategije AIF-a i investicionih ciljeva investitora;

2) sposobnost investitora za preuzimanje rizika koji proizlaze iz ulaganja u udele u AIF-u;

3) znanje i iskustvo investitora potrebno za razumevanje rizika ulaganja u udele u AIF-u.

U svrhu procene iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da prikupi podatke o investicionim ciljevima investitora, njegovoj finansijskoj situaciji, kao i znanju i iskustvu na području ulaganja.

DZUAIF je dužan da investitoru na jasan i razumljiv način omogući uvid u podatke o bitnim karakteristikama AIF-a, kao i vrstama i značenju svih rizika povezanih sa ulaganjem u konkretan AIF, i da pribavi od investitora posebnu potpisanu izjavu o razumevanju i prihvatanju istih.

Koristeći podatke prikupljene na osnovu stava 2. ovog člana, DZUAIF je dužan da proceni da li je ulaganje u udele pojedinog AIF-a primereno za investitora i sastavi izveštaj o primerenosti koji je dužan dostaviti investitoru.

Ako DZUAIF ne prikupi podatke iz stava 2. ovog člana potrebne za procenu primerenosti iz stava 1. ovog člana i izjavu iz stava 3. ovog člana, ili na osnovu izvršene procene primerenosti oceni da ulaganje u udele pojedinog AIF-a za investitora nije primereno, DZUAIF ne sme da zaključi ugovor o ulaganju, o čemu će obavestiti investitora.

Obaveštenje iz stava 5. ovog člana se daje u pisanoj formi.

DZUAIF je dužan da usvoji i primenjuje primerene postupke i procedure koji obezbeđuju tačnost, potpunost, ažurnost i dokumentovanje prikupljenih podataka o investitoru.

Komisija propisuje uslove pod kojima DZUAIF procenjuje da mali investitor ima dovoljno iskustva na tržištu kapitala i stručnog znanja, da bi razumeo rizike ulaganja, a u cilju sticanja statusa poluprofesionalnog investitora, kao i sadržinu podataka iz stava 2. ovog člana.

b) AIF sa javnom ponudom

Otvoreni AIF sa javnom ponudom

Član 179.

Kada se investicione jedinice otvorenog AIF-a nude javnom ponudom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, a u vezi sa izradom i objavom prospekta i pravila poslovanja AIF-a, dostavljanjem prospekta i pravila članovima, ponudom investicionih jedinica i oglašavanje, izradu, objavu i dostavu svih informacija, izveštaja i podataka, koji se trebaju učiniti dostupnima investitorima.

DZUAIF koji upravlja otvorenim AIF-om sa javnom ponudom dužan je da obezbedi da se neto vrednost imovine AIF-a po udelu u AIF-u obračunava i objavljuje bar na dan vrednovanja u kojem je obavljeno izdavanje ili otkup investicionih jedinica, a najmanje jednom mesečno.

DZUAIF koji upravlja otvorenim AIF-om sa javnom ponudom dužan je da omogući izdavanje i otkup investicionih jedinica najmanje jednom mesečno.

DZUAIF koji upravlja otvorenim AIF-om sa javnom ponudom dužan je da članu AIF-a isplati iznos od otkupa investicionih jedinica najkasnije u roku od sedam radnih dana od dana prijema urednog zahteva za otkup.

Kada se investicione jedinice otvorenog AIF-a nude javnom ponudom, DZUAIF je dužan da izradi ključne informacije za investitore shodno zakonu kojim se uređuje osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom

Član 180.

Javnom ponudom mogu se nuditi udeli u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica pod uslovom da je prospektom i/ili pravilima poslovanja AIF-a predviđena obaveza listiranja akcija tog AIF-a na regulisanom tržištu u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

DZUAIF je dužan da u roku od 30 dana od dana osnivanja zatvorenog AIF-a sa javnom ponudom preduzme sve potrebne mere za listiranje akcija AIF-a na regulisanom tržištu, što obuhvata podnošenje urednog zahteva za listiranje u skladu sa pravilima regulisanog tržišta.

U prospektu i/ili pravilima poslovanja zatvorenog AIF-a sa javnom ponudom DZUAIF je dužan da utvrdi prava i obaveze akcionara, DZUAIF-a i AIF-a u slučaju neispunjenja obaveza iz stava 2. ovog člana.

Dozvoljena ulaganja AIF-a sa javnom ponudom

Član 181.

DZUAIF koji upravlja AIF-om sa javnom ponudom mora da, uzimajući u obzir investicionu strategiju i ciljeve AIF-a navedene u prospektu, obezbedi primereni stepen diversifikacije rizika ulaganja.

Imovina AIF-a sa javnom ponudom isključivo se može ulagati u:

1) prenosive hartije od vrednosti i/ili instrumente tržišta novca;

2) investicione jedinice UCITS fondova;

3) investicione jedinice UCITS fondova i udele u drugim otvorenim investicionim fondovima koji zadovoljavaju uslove iz zakona, a koji su dozvolu za rad dobili u drugoj državi članici ili u trećoj državi;

4) udele u AIF-ovima sa javnom ponudom koji su dobili dozvolu za rad, odnosno dozvolu za ponudu malim investitorima od strane Komisije;

5) udele u AIF-u AIF-a sa javnom ponudom koji su dozvolu za rad, odnosno dozvolu za ponudu malim investitorima dobili od strane nadležnog organa države članice ili treće države sa kojima je obezbeđena saradnja sa Komisijom, a koji podležu nadzoru za koji Komisija smatra da je istovetan onome propisanom zakonom, i čija su ovlašćenja vezana za ulaganja i zaduživanje jednake ili više ograničavajuće od dozvoljenih ulaganja i ograničenja ulaganja iz ovog člana i ograničenja propisanih podzakonskim aktima Komisije;

6) depozite kod banaka koji su raspoloživi na prvi zahtev i koji dospevaju za maksimalno 12 meseci, pod uslovom da banka ima registrovano sedište u Republici ili drugoj državi članici ili, ako banka ima registrovano sedište u trećoj državi, pod uslovom da podleže nadzoru za koji Komisija smatra da je istovetan onome propisanim pravom EU;

7) instrumente tržišta novca kojima se ne trguje na regulisanim tržištima iz tačke 1) ovog stava, a čije je izdavanje ili izdavalac regulisan u svrhu zaštite investitora i štednih uloga;

8) robu kojom se trguje na robnim berzama;

9) nepokretnosti.

Ako je imovina AIF-a uložena u nepokretnosti primenjuje se odredba člana 183. stav 3. ovog zakona.

Na imovinu iz stava 2. tač. 1) i 7) ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i poslovanje otvorenih investicionih fondova sa javnom​​ ponudom u delu koji se odnosi na dozvoljena ulaganja i utvrđivanje vrednosti imovine i cene udela u AIF-ovima.

Ulaganje u udele u AIF-ovima kojima upravlja isti DZUAIF mora biti predviđeno prospektom AIF-a sa javnom ponudom.

Imovina AIF-ova može se držati u novcu na bankovnom računu, pod uslovom da banka ima registrovano sedište u Republici.

Komisija propisuje imovinu u koju se imovina AIF-ova sa javnom ponudom može ulagati, način, uslove i ograničenja za takvo ulaganje.

Član 182.

DZUAIF je dužan da obezbedi da ukupna izloženost AIF-a sa javnom ponudom prema finansijskim izvedenim instrumentima ni u kojem slučaju ne sme da pređe 110% neto vrednosti imovine AIF-a. Izloženost se obračunava uzimajući u obzir trenutnu vrednost osnovne imovine, rizik druge ugovorne strane, buduća kretanja tržišta i raspoloživo vreme za likvidaciju pozicija.

Kada prenosive hartije od vrednosti ili instrument tržišta novca sadrži ugrađeni izvedeni finansijski instrument, on se uzima u obzir prilikom obračuna ukupne izloženosti imovine prema finansijski izvedenim instrumentima.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti

Član 183.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti je AIF čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a i prospektom, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja pretežno ulaže u nepokretnosti.

AIF iz stava 1. ovog člana mora u poslovnom imenu imati reči „zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti”.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti nije i ne može biti investitor, izvođač niti drugi učesnik u izgradnji u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Dozvoljena ulaganja zatvorenog AIF-a sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti

Član 184.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnost sme da stiče nepokretnosti u Republici, drugoj državi članici i trećoj državi na osnovu reciprociteta, i to:

1) stambene i/ili poslovne zgrade;

2) građevinska zemljišta na kojima se grade građevine iz tačke 1) ovog stava, ako se prema objektivnim kriterijumima može računati sa završetkom izgradnje u primerenom roku ne dužem od dve godine;

3) neizgrađena građevinska zemljišta na kojima je prema važećim propisima dozvoljena gradnja stambenih i/ili poslovnih zgrada;

4) poljoprivredna zemljišta;

5) ulaganja u druge nepokretnosti koje su izričito predviđene prospektom i/ili pravilima poslovanja AIF-a.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti može da stekne nepokretnosti iz stava 1. ovog člana:

1) koje se nalaze na geografskim područjima naznačenim u prospektu i/ili pravilima poslovanja AIF-a;

2) za koje je DZUAIF od strane eksternog procenitelja iz člana 123. ovog zakona primio izveštaj koji sadrži procenu vrednosti nepokretnosti, u roku od 15 dana od dana izrade tog izveštaja, a koji sadrži eventualnu opterećenost hipotekama i izjavu da bi nepokretnost na zahtev DZUAIF-a mogla u primereno kratkom roku biti otuđena po procenjenoj vrednosti;

3) koje moraju biti stečene ili čije sticanje mora biti ugovoreno u roku od šest meseci od dana primanja izveštaja iz tačke 2) ovog stava i po ceni ne većoj od 105% procenjene vrednosti, ukoliko DZUAIF-u nisu poznati uslovi koji upućuju da izveštaj iz tačke 2) ovog stava više nije relevantan;

4) koje se mogu steći direktno ili posredstvom jednog ili više društava posebne namene čiji je vlasnik u celosti AIF i čija je svrha da ostvaruje prava vlasništva nad nepokretnošću za račun AIF-a. Takvo ulaganje se u smislu ovog zakona smatra direktnim ulaganjem u nepokretnosti. Društvo posebne namene stiče, otuđuje i upravlja nekretninom za račun AIF-a u saglasnosti sa investicionom strategijom i ciljevima. Kada je primenjivo, društvo posebne namene mora imati istog revizora i sastavljati finansijske izveštaje za iste izveštajne periode na isti izveštajni datum kao i AIF. Finansijski izveštaji društva posebne namene konsoliduju se sa finansijskim izveštajima AIF-a.

Ako je izričito predviđeno prospektom i/ili pravilima poslovanja AIF-a, ulaganjem u nepokretnosti smatraju se i ulaganja u:

1) udele ili akcije privrednih društava čiji je predmet poslovanja isključivo ili pretežno sticanje, prodaja, davanje u zakup, i/ili upravljanje nepokretnostima;

2) udele drugog AIF-a za ulaganje u nepokretnosti;

3) druge prenosive hartije od vrednosti ili izvedene finansijske instrumente čija cena zavisi od nekretnina.

Zatvoreni AIF sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti, osim u imovinu navedenu u st. 1. do 3. ovog člana, može ulagati u drugu imovinu iz člana 181. ovog zakona, ako je to izričito predviđeno pravilima poslovanja i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Komisija propisuje ograničenja ulaganja zatvorenog AIF-a sa javnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti.

v) AIF sa privatnom ponudom

Ulaganja AIF-a sa privatnom ponudom

Član 185.

Imovina AIF-a sa privatnom ponudom može se ulagati u:

1) prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca;

2) udele u društvima sa ograničenom odgovornošću ili u drugim privrednim društvima;

3) instrumente nalik vlasničkim instrumentima u koje može ulagati AIF privatnog kapitala, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

4) jedinice ili akcije investicionih fondova iz člana 181. stav 2. tačka 4) ovog zakona;

5) depozite kod finansijskih institucija koje imaju registrovano sedište u Republici, drugoj državi članici ili trećoj državi;

6) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanom tržištu u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala u Republici, državi članici i trećoj državi, ili izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje izvan regulisanog tržišta (OTC izvedene instrumente);

7) potraživanja po datim zajmovima;

8) nepokretnosti;

9) robu;

10) druge vrste imovine, ako je to izričito predviđeno pravilima poslovanja AIF-a.

Prilikom ulaganja imovine AIF-a, DZUAIF se mora pridržavati sledećih uslova:

1) ukupna vrednost ulaganja u prenosive hartije od vrednosti, investicione jedinice ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac jedno lice i vrednosti depozita kod tog lica i izloženosti koje proizlaze iz transakcija sa OTC izvedenim instrumentima zaključenih sa tim licem ne sme da pređe 40% vrednosti imovine AIF-a. Lica koja su u odnosu bliske povezanosti smatraju se jednim izdavaocem;

2) ograničenje iz tačke 1) ovog stava ne primenjuje se na prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca čiji je izdavalac ili za koje garantuje Republika ili teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave Republike, država članica ili jedinica lokalne uprave države članice, treća država ili međunarodna javna organizacija koje su jedna ili više država članica članice;

3) ukupna vrednost ulaganja u instrumente nalik vlasničkim instrumentima iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne sme da pređe 20% vrednosti imovine AIF-a;

4) ako se imovina AIF-a ulaže u investicione jedinice investicionih fondova kojima upravlja, direktno ili na osnovu delegiranja, isti DZUAIF ili neko drugo društvo sa kojim je taj DZUAIF povezan zajedničkom upravom ili kontrolom, ili bitnim direktnim ili indirektnim međusobnim vlasničkim učešćem, takav DZUAIF ili drugo društvo ne smeju naplaćivati ulaznu ili izlaznu naknadu kod ulaganja AIF-a u investicione jedinice tih drugih investicionih fondova;

5) ako se značajan deo imovine AIF-a ulaže u investicione jedinice drugih investicionih fondova, u pravilima poslovanja AIF-a, uz maksimalnu naknadu za upravljanje koju je moguće zaračunati iz imovine samog AIF-a, mora biti jasno navedena i maksimalna naknada za upravljanje koju je moguće zaračunati iz imovine drugih investicionih fondova u koje se namerava ulagati, a u godišnjim izveštajima AIF-a mora jasno biti naznačen maksimalni procenat naknade za upravljanje koja je obračunata iz imovine AIF-a i iz imovine drugog investicionog fonda u koji je taj AIF uložio.

Ograničenje iz stava 2. tač. 1) i 3) ovog člana ne primenjuje se na AIF-ove privatnog kapitala ni na AIF-ove preduzetničkog kapitala.

Ako je imovina AIF-a sa privatnom ponudom uložena u nepokretnosti shodno se primenjuje odredba člana 192. st. 2. do 4. ovog zakona.

Vrste AIF-ova sa privatnom ponudom

Član 186.

DZUAIF u Republici može da osnuje AIF sa privatnom ponudom bilo koje vrste, u skladu sa odredbama zakona i podzakonskih akata Komisije, i to:

1) AIF sa privatnom ponudom opšte prirode;

2) posebne vrste AIF-ova sa privatnom ponudom:

(1) AIF privatnog kapitala (private equity),

(2) AIF preduzetničkog kapitala (venture capital),

(3) AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti,

(4) fond fondova,

(5) hedž fond,

(6) specijalizovani AIF,

(7) evropski fond preduzetničkog kapitala,

(8) evropski fond socijalnog preduzetništva.

Evropski fond preduzetničkog kapitala i evropski fond socijalnog preduzetništva iz stava 1. tačka 2) podtač. (7) i (8) ovog člana uređeni su posebnim propisima EU.

Član 187. 

DZUAIF je dužan da u pravilima poslovanja AIF-a sa privatnom ponudom propiše:

1) investicionu strategiju i ciljeve AIF-a;

2) vrstu imovine u koje AIF može da ulaže, tehnike za efikasno upravljanje imovinom koje može koristiti i ograničenja ulaganja;

3) upravljanje rizicima za pojedinačni AIF, profil rizičnosti AIF-a i stepen diversifikacije rizika ulaganja;

4) uslove u kojima AIF može koristiti finansijski leveridž, vrstu, izvor i nivo dozvoljenog finansijskog leveridža, povezanih rizika, svih ograničenja u vezi sa korišćenjem finansijskog leveridža, svih postupaka u vezi ponovne upotrebe kolaterala i imovine, kao i maksimalnog nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ima pravo da koristi za AIF.

DZUAIF može u pravilima poslovanja AIF-a sa privatnom ponudom da propiše:

1) najmanji ili najveći dopušteni broj investitora;

2) postojanje odbora koji čine predstavnici investitora, poslove koje isti obavlja, način rada i broj članova odbora;

3) rok za pristup novih investitora AIF-u, ukoliko je AIF osnovan na određeno vreme.

Najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u AIF sa privatnom ponudom je 10.000 evra, na način kako je propisano pravilima poslovanja AIF-a.

AIF sa privatnom ponudom opšte prirode

Član 188.

Imovina AIF-a sa privatnom ponudom opšte prirode se može ulagati u imovinu iz člana 185. stav 1. tač. 1) i 4) do 10) ovog zakona i mora se izvršiti barem šest različitih ulaganja u imovinu.

Uplata poluprofesionalnih investitora u osnovni AIF sa privatnom ponudom opšte prirode je jednokratna bez obaveze daljnjih uplata.

Komisija propisuje način i ograničenja ulaganja AIF-a sa privatnom ponudom opšte prirode, obračuna uplata i utvrđivanje relevantnih troškova.

AIF privatnog kapitala (private equity)

Član 189.

AIF privatnog kapitala je AIF sa privatnom ponudom čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, pretežno ulaže u privredne subjekte sa ciljem optimizacije​​ njihove poslovne i finansijske uspešnosti, a u očekivanju realizacije povratka uloženih sredstava.

Ulaganja imovine AIF-a privatnog kapitala u privredne subjekte iz stava 1. ovog člana moraju biti u formi vlasničkih instrumenata ili instrumenata nalik vlasničkim instrumentima.

AIF privatnog kapitala može se osnovati samo na određeno vreme.

Komisija propisuje način i instrumente u koje ulaže AIF privatnog kapitala, ograničenja, način i dinamiku uplata članova, odnosno akcionara AIF-a privatnog kapitala, način i obim ograničenja ulaganja, obračuna uplata i utvrđivanja relevantnih troškova.

Ulaganje poluprofesionalnih investitora u AIF-u privatnog kapitala

Član 190. 

Poluprofesionali investitor u AIF-u privatnog kapitala je mali investitor:

1) koji se za potrebe ulaganja u udele jednog AIF-a privatnog kapitala obavezuje da uplati ukupno minimalno 50.000 evra ili ekvivalentnu novčanu vrednost, na način kako je propisano pravilima poslovanja AIF-a;

2) za koji DZUAIF proceni da investitor poseduje dovoljno iskustva i stručnog znanja da je sposoban da razume uključene rizike i da je ulaganje u AIF privatnog kapitala u skladu sa njegovim investicionim ciljevima.

Poluprofesionalnim investitorima u AIF-u privatnog kapitala smatraju se relevantna lica u odnosu na DZUAIF, ukoliko su isti investitori u AIF-u kojima taj DZUAIF upravlja, i na njih se ne primenjuju odredbe stava 1. ovog člana.

Na procenu primerenosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana shodno se primenjuje član 178. ovog zakona.

AIF preduzetničkog kapitala (venture capital)

Član 191.

AIF preduzetničkog kapitala je AIF sa privatnom ponudom čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, pretežno ulaže u privredne subjekte koji su novoosnovani ili su u početnim fazama poslovanja, a prema proceni DZUAIF-a pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja.

Ulaganja AIF-a preduzetničkog kapitala u privredne subjekte iz stava 1. ovog člana moraju biti u formi vlasničkih instrumenata ili instrumenata nalik vlasničkim instrumentima.

Komisija propisuje način i instrumente u koje ulaže u AIF preduzetničkog kapitala, ograničenja, način i dinamiku uplata članova, odnosno akcionara u AIF preduzetničkog kapitala, način i obim ograničenja ulaganja, obračuna uplata i utvrđivanja relevantnih troškova.

AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti

Član 192.

AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti je AIF čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, pretežno ulaže u nepokretnosti ili imovinu koja se smatra ulaganjem u nepokretnosti u smislu člana 184. st. 1. do 3. ovog zakona.

Zatvoreni AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnost sme da stiče nepokretnosti u Republici i drugoj državi, i to:

1) stambene i/ili poslovne zgrade;

2) građevinska zemljišta na kojima se grade građevine iz tačke 1) ovog stava, ako se prema objektivnim kriterijumima može računati sa završetkom izgradnje u primerenom roku ne dužem od dve godine;

3) neizgrađena građevinska zemljišta na kojima je prema važećim propisima dozvoljena gradnja stambenih i/ili poslovnih zgrada;

4) poljoprivredna zemljišta;

5) ulaganja u druge nepokretnosti koje su izričito predviđene prospektom i/ili pravilima poslovanja AIF-a.

Zatvoreni AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti može da stekne nepokretnost iz stava 1. ovog člana:

1) koje se nalazi na geografskim područjima naznačenim u prospektu i/ili pravilima poslovanja AIF-a;

2) za koje je DZUAIF od strane eksternog procenitelja iz člana 123. ovog zakona primio izveštaj koji sadrži procenu vrednosti nepokretnosti, u roku od 15 dana od dana izrade tog izveštaja, a koji sadrži eventualnu opterećenost hipotekama i izjavu da bi nepokretnost na zahtev DZUAIF-a mogla u primereno kratkom roku biti otuđena po procenjenoj vrednosti;

3) koje moraju biti stečene ili čije sticanje mora biti ugovoreno u roku od šest meseci od dana primanja izveštaja iz tačke 2) ovog stava i po ceni ne većoj od 105% procenjene vrednosti, ukoliko DZUAIF-u nisu poznati uslovi koje upućuju da izveštaj iz tačke 2) ovog stava više nije relevantan; ili

4) koje se mogu steći direktno ili posredstvom jednog ili više društava posebne namene čiji je vlasnik u celosti AIF i čija je svrha da ostvaruje prava vlasništva nad nepokretnošću za račun AIF-a. Takvo ulaganje se u smislu ovog zakona smatra direktnim ulaganjem u nepokretnosti. Društvo posebne namene stiče, otuđuje i upravlja nekretninom za račun AIF-a u saglasnosti sa investicionom strategijom i ciljevima. Kada je primenjivo, društvo posebne namene mora imati istog revizora i sastavljati finansijske izveštaje za iste izveštajne periode na isti izveštajni datum kao i AIF. Finansijski izveštaji društva posebne namene konsoliduju se sa finansijskim izveštajima AIF-a.

Ako je izričito predviđeno prospektom i/ili pravilima poslovanja AIF-a, ulaganjem u nepokretnosti smatraju se i ulaganja u:

1) udele ili akcije privrednih društava čiji je predmet poslovanja isključivo ili pretežno sticanje, prodaja, davanje u zakup, i/ili upravljanje nepokretnosti;

2) udele drugog AIF-a za ulaganje u nepokretnosti; i

3) druge prenosive hartije od vrednosti ili izvedene finansijske instrumente čija cena zavisi od nekretnina.

AIF iz stava 1. ovog člana može se osnovati samo kao zatvoreni AIF.

AIF iz stava 1. ovog člana mora u svom poslovnom imenu imati reči „za ulaganje u nepokretnosti”.

Najmanje 70% neto vrednosti imovine AIF-a mora biti uloženo u nepokretnosti ili imovinu koja se smatra ulaganjem u nepokretnosti u smislu st. 2. do 4. ovog člana.

Ograničenja ulaganja iz stava 7. ovog člana mogu biti prekoračena u prve dve godine od osnivanja zatvorenog AIF-a sa privatnom ponudom za ulaganja u nepokretnosti.

Komisija propisuje način i instrumente u koje ulaže AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti, ograničenja ulaganja, način i dinamiku uplata članova, odnosno akcionara u AIF sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti, način i obim ograničenja ulaganja, obračuna uplata i utvrđivanja relevantnih troškova.

Fond fondova

Član 193.

Fond fondova je AIF sa privatnom ponudom čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, pretežno ulaže u udele drugih AIF-a.

Najmanje 70% neto vrednosti AIF-a iz stava 1. ovog člana mora biti uloženo u udele drugih AIF-ova.

AIF iz stava 1. ovog člana može se osnovati kao AIF koji ulaže u hedž fondove, AIF koji ulaže u AIF-ove privatnog kapitala, AIF koji ulaže u specijalizovane AIF-ove ili koji ulaže u različite vrste AIF-ova.

Poslovno ime AIF-a iz stava 1. ovog člana mora da jasno upućuje da je u pitanju fond fondova.

Komisija propisuje način i instrumente u koje ulaže fond fondova, ograničenja, način i dinamiku uplata članova, odnosno akcionara u fond fondova, način i obim ograničenja ulaganja, obračuna uplata i utvrđivanja relevantnih troškova.

Hedž fond

Član 194.

Hedž fond je AIF sa privatnom ponudom čija se imovina, u skladu sa pravilima poslovanja AIF-a, može ulagati u visoko rizičnu imovinu, različitih vrsta, radi ostvarivanja visokog prinosa u kratkom roku.

U hedž fond mogu ulagati samo profesionalni investitori.

Komisija propisuje način, ograničenja i instrumente u koje ulaže hedž fond.

Specijalizovani AIF

Član 195.

Specijalizovani AIF je AIF sa privatnom ponudom koji se specijalizuje za ulaganje u pojedinu industriju ili područje, kao što su održivi razvoj, ekologija, energija, tehnologija, promet i drugo, ili u pojedine robe, kao što su na primer plemeniti metali, umetnička dela, nakit, drago kamenje i drugo.

Najmanje 70% neto vrednosti AIF-a iz stava 1. ovog člana mora biti uloženo u specifično područje koje je predmet ulaganja AIF-a.

Ime AIF-a iz stava 1. ovog člana mora u svom imenu uključivati specifično područje koje je predmet ulaganja AIF-a.

Komisija propisuje način, ograničenja i instrumente u koje ulaže specijalizovani AIF, ograničenja, način i dinamiku uplata članova, odnosno akcionara u specijalizovani AIF, način i obim ograničenja ulaganja, obračuna uplata i utvrđivanja relevantnih troškova.

XIV. POSEBNE FORME ORGANIZOVANjA AIF-OVA

1. Krovni AIF i podfondovi

Član 196.

DZUAIF može osnovati krovni AIF, koji se sastoji od dva ili više podfondova.

Krovni AIF nije pravno lice.

DZUAIF može za pojedine podfondove odrediti različite iznose ulaznih i izlaznih naknada, naknada za upravljanje i drugih troškova, a prilikom promene pojedinačnih podfondova investitori ne plaćaju ulazne i izlazne naknade.

Kada se AIF sastoji od podfondova, svaki od podfondova smatraće se posebnim AIF-om u smislu obaveza iz ovog zakona.

Podfond može biti prateći fond u smislu člana 203. ovog zakona.

Osnivanje krovnog AIF-a

Član 197. 

DZUAIF je dužan da dobije dozvolu Komisije za organizovanje i upravljanje krovnim AIF-om, kao i dozvolu za osnivanje, odnosno organizovanje i upravljanje svakim podfondom krovnog AIF-a.

Nakon osnivanja, odnosno organizovanja krovnog AIF-a, DZUAIF može, uz dozvolu Komisije, naknadno osnovati nove podfondove koje će uključiti u navedeni krovni AIF, pri čemu je dužan pridržavati se odredbe člana 199. stav 2. ovog zakona.

DZUAIF koji upravlja sa najmanje dva AIF-a može osnovati krovni AIF iz postojećih AIF-ova pretvaranjem tih fondova u podfondove i uključivanjem istih u krovni AIF.

Na zahtev za osnivanje krovnog AIF-a i podfondova shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje AIF-ova.

Poslovno ime krovnog AIF-a i podfondova

Član 198.

Poslovno ime krovnog AIF-a mora sadržati naznaku „krovni AIF”.

Poslovno ime podfonda mora sadržati poslovno ime krovnog AIF-a bez naznake „krovni AIF” i poslovno ime prema kojem se podfond jasno razlikuje od ostalih podfondova krovnog AIF-a.

Dokumenti krovnog AIF-a

Član 199.

DZUAIF je dužan da usvoji pravila poslovanja krovnog AIF-a i izradi prospekt krovnog AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. Za podfondove krovnog AIF-a ne usvajaju se posebna pravila poslovanja, niti se izrađuju posebni prospekti kada postoji obaveza njihovog objavljivanja, nego su specifičnosti svakoga podfonda određeni pravilima poslovanja i prospektom krovnog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

U pravilima poslovanja, odnosno prospektu kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, mora biti jasno naznačeno koje odredbe se odnose na sve podfondove krovnog AIF-a, a koje se odnose samo na pojedinačni podfond.

Pravila poslovanja krovnog AIF-a moraju, uz podatke propisane članom 139. ovog zakona, da sadrže identifikaciju da je reč o krovnom AIF-u.

Kad DZUAIF nakon osnivanja krovnog AIF-a osniva dodatne podfondove, shodno će promeniti i dopuniti pravila poslovanja AIF-a i prospekt krovnog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Imovina i ulaganja podfonda

Član 200.

Imovina jednog podfonda odvojena je od imovine drugog podfonda.

Obaveze, odnosno potraživanja proizašla iz transakcija za račun jednog podfonda, podmiruju se isključivo iz imovine, odnosno u korist imovine tog podfonda.

Na svaki podfond krovnog AIF-a na primereni način primenjuju se odredbe ovog zakona i podzakonskih akata o dozvoljenim ulaganjima i ograničenjima ulaganja pojedine vrste fonda.

DZUAIF može uspostavljene procese upravljanja rizicima pojedinačnih podfondova objediniti u zajednički proces upravljanja rizicima krovnog AIF-a, pri čemu se za pojedinačni podfond navode samo specifičnosti upravljanja rizicima koje se odnose na navedeni podfond.

Poslovi depozitara i odvajanje imovine

Član 201.

DZUAIF je dužan da za račun krovnog AIF-a sa depozitarom zaključi ugovor o obavljanju poslova depozitara za krovni AIF i sve njegove podfondove.

Depozitar je dužan da na osnovu ugovora o obavljanju poslova depozitara za krovni AIF obavlja navedene poslove za račun svakog pojedinog podfonda.

DZUAIF i depozitar dužni su da obezbede odvajanje imovine svakog pojedinačnog podfonda.

Imovina podfondova drži se i vodi odvojeno od imovine drugih podfondova krovnog AIF-a, kao i od imovine DZUAIF-a i imovine depozitara.

Prestanak

Član 202.

Krovni AIF prestaje da postoji kada:

1) u krovni AIF više nisu uključena najmanje dva podfonda;

2) svi podfondovi krovnog AIF-a budu uključeni u drugi krovni AIF.

Raspuštanje krovnog AIF-a ili podfonda se, pored razloga za raspuštanje propisanih članom 216. ovog zakona, sprovodi i kada:

1) DZUAIF donese odluku o raspuštanju;

2) nastupi slučaj koji je pravilima, odnosno prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, predviđen kao razlog za raspuštanje podfonda ili krovnog AIF-a;

3) nije moguće sprovesti prinudni prenos poslova upravljanja krovnim AIF-om u skladu sa odredbama ovog zakona.

2. Glavni i prateći AIF

Zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a

Član 203.

DZUAIF mora dobiti dozvolu Komisije za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a.

Prateći AIF može da nastane osnivanjem novog ili promenom forme postojećeg AIF-a u prateći AIF.

Smatra se da evropski pasoš ima DZUAIF iz Republike pratećeg AIF-a iz druge države članice samo ako je glavni AIF iz Republike ili iz druge države članice i njime upravlja DZUAIF iz Republike ili druge države članice.

Ako neki od uslova iz stava 3. ovog člana nisu ispunjeni, onda se takav prateći AIF smatra AIF-om iz treće države.

Ukoliko je prateći AIF osnovan kao AIF sa javnom ponudom, tada i glavni AIF može biti samo AIF sa javnom ponudom.

Član 204.

DZUAIF podnosi Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana istovremeno se podnosi i zahtev za promenu pravila poslovanja AIF-a i prospekta AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, ukoliko se prateći AIF osniva, odnosno organizuje promenom forme postojećeg AIF-a.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a prilažu se:

1) pravila poslovanja i prospekt pratećeg AIF-a i glavnog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) sporazum o razmeni informacija između DZUAIF-ova glavnog AIF-a i pratećeg AIF-a, odnosno interna pravila, koja se donose na osnovu ovog zakona i podzakonskih akata Komisije koji se donose na osnovu ovog zakona;

3) sporazum o razmeni podataka između depozitara pratećeg AIF-a i glavnog AIF-a, kada se on zaključuje, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskih akata Komisije donetih na osnovu ovog zakona;

4) sporazum o razmeni informacija između ovlašćenog revizora pratećeg i glavnog AIF-a iz člana 206. ovog zakona, kada je to primenjivo;

5) potvrda nadležnog organa glavnog AIF-a, kada glavni AIF ima sedište ili je osnovan u drugoj državi članici;

6) tekst obaveštenja članovima, odnosno akcionarima iz člana 205. ovog zakona, kada je to primenjivo.

Komisija izdaje dozvolu za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a ako utvrdi da DZUAIF koji je podneo zahtev, prateći AIF, njegov depozitar, revizor, i glavni AIF ispunjavaju sve uslove propisane ovim zakonom.

Član 205.

Nakon prijema dozvole Komisije za osnivanje, odnosno organizovanje pratećeg AIF-a promenom forme postojećeg AIF-a i promene pravila poslovanja AIF-a i prospekta kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, koja ima za posledicu promenu glavnog AIF-a, DZUAIF je dužan da članovima, odnosno akcionarima pratećeg AIF-a, dostavi obaveštenje koje sadrži:

1) informaciju o dozvoli Komisije i promeni pravila poslovanja AIF-a i prospekta, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) informaciju o planiranom datumu početka ulaganja sredstava pratećeg AIF-a u glavni AIF, ili ako je prateći već ulagao u glavni AIF o datumu kada će ulaganje pratećeg AIF-a u glavni AIF prekoračiti ograničenje ulaganja u investicione jedinice jednog investicionog fonda, kako je određeno ovim zakonom, pravilima poslovanja i prospektom pratećeg AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

3) izjavu da članovi pratećeg AIF-a u roku od 30 dana od prijema tog obaveštenja, mogu tražiti otkup ili isplatu svojih udela u AIF-u bez plaćanja izlazne naknade.

DZUAIF je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana prosledi članovima, odnosno akcionarima pratećeg AIF-a najmanje 30 dana pre početka ulaganja sredstava pratećeg AIF-a u glavni AIF.

Kada se udelima u AIF-u pratećeg AIF-a iz druge države članice trguje u Republici, obaveštenje iz stava 1. ovog člana, članovima, odnosno akcionarima, koji su udele u pratećem AIF-u sticali u Republici, mora da bude dostavljeno na srpskom jeziku.

Početak ulaganja sredstava pratećeg AIF-a u glavni AIF

Član 206.

Prateći AIF može da počne da ulaže u glavni AIF tek kada protekne rok iz člana 205. stav 2. ovog zakona i kada stupe na snagu sporazum o razmeni informacija DZUAIF-a glavnog i pratećeg AIF-a, kao i depozitara glavnog i pratećeg AIF-a i interna akta kada glavnim i pratećim AIF-ovima upravlja isti DZUAIF, sporazum o razmeni informacija između depozitara pratećeg i glavnog AIF-a iz člana 204. ovog zakona i, kada je primenjivo, sporazum između revizora glavnog i pratećeg AIF-a iz člana 204. ovog zakona.

Komisija propisuje sadržinu sporazuma o razmeni informacija iz stava 1. ovog člana i uslove pod kojima se on može zaključiti, kao i ograničenja ulaganja pratećeg AIF-a.

Pravila poslovanja i prospekt pratećeg AIF-a

Član 207.

Pravila poslovanja pratećeg AIF-a, pored obavezne sadržine iz člana 139. ovog zakona, sadrže i:

1) izjavu da je reč o pratećem AIF-u u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 17) ovog zakona, kao i poslovno ime glavnog AIF-a;

2) ciljeve ulaganja i strategiju ulaganja pratećeg AIF-a, sa opisom rizika povezanih sa ulaganjem u udele glavnog AIF-a i profil rizičnosti i sklonost riziku pratećeg AIF-a;

3) izjavu da su prinosi pratećeg i glavnog AIF-a jednaki, ili u kojoj se meri i iz kojeg razloga razlikuju;

4) opis ulaganja preostalih sredstava pratećeg AIF-a;

5) kratak i jasan opis svojstava glavnog AIF-a, njegovog investicionog cilja i strategije ulaganja, profil rizičnosti i sklonost riziku;

6) identifikaciju mesta na kojem je i načina na koji je moguće dobiti pravila i kada je to primenjivo prospekt glavnog AIF-a;

7) sažetak sporazuma između DZUAIF-a glavnog AIF-a i DZUAIF-a pratećeg AIF-a, odnosno internih pravila poslovanja AIF-a i mesto na kojem je moguće dobiti dodatne informacije o tom sporazumu;

8) opis svih naknada ili troškova koji prateći AIF plaća glavnom AIF-u na osnovu njegovog ulaganja u udele glavnog AIF-a, kao i ukupnih troškova pratećeg i glavnog AIF-a;

9) opis poreskih efekata na prateći AIF vezanih uz ulaganje u udele glavnog AIF-a.

Kod pratećeg AIF-a sa javnom ponudom, podaci iz stava 1. ovog člana sadržani su u prospektu AIF-a.

Polugodišnji i godišnji izveštaji pratećeg AIF-a

Član 208.

Pored podataka koje moraju sadržati polugodišnji i godišnji izveštaji AIF-a, godišnji izveštaji pratećeg AIF-a sadrže i prikaz ukupnih troškova pratećeg i glavnog AIF-a.

U polugodišnjim i godišnjim izveštajima pratećeg AIF-a navodi se i mesto na kojem je i način na koji je moguće dobiti polugodišnje i revidirane godišnje izveštaje glavnog AIF-a.

Obračun izloženosti pratećeg AIF-a

Član 209.

Ukupna izloženost pratećeg AIF-a u odnosu na izvedene finansijske instrumente računa se tako da se direktna izloženost pratećeg AIF-a u odnosu na izvedene instrumente računa zajedno sa:

1) stvarnom izloženošću glavnog AIF-a prema izvedenim instrumentima, proporcionalno sa ulaganjem pratećeg AIF-a u glavni AIF;

2) najvećom mogućom ukupnom izloženošću glavnog AIF-a prema izvedenim instrumentima, kako je određeno pravilima i prospektom glavnog AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, proporcionalno sa ulaganjem pratećeg AIF-a u glavni AIF.

Obračun i objavljivanje neto vrednosti imovine

Član 210.

DZUAIF-i koji upravljaju glavnim i pratećim AIF-ovima su dužni da preduzmu odgovarajuće mere za usklađivanje vremena za obračun i objavu, odnosno obaveštavanje investitora na način propisan pravilima poslovanja AIF-a o neto vrednosti imovine glavnog i pratećeg AIF-a, kako bi se sprečile moguće zloupotrebe koje bi mogle nastati zbog vremenske neusklađenosti.

Ostale obaveze DZUAIF-a

Član 211.

DZUAIF glavnog AIF-a je dužan da obavesti Komisiju o svakom pratećem AIF-u tog glavnog AIF-a.

DZUAIF glavnog AIF-a dužan je da obavesti Komisiju i o prijemu prve uplate od svakog pratećeg AIF-a u glavni AIF.

DZUAIF glavnog AIF-a ne naplaćuje ulazne i izlazne naknade pratećem AIF-u.

DZUAIF pratećeg AIF-a je dužan da članu pratećeg AIF-a, na njegov zahtev, bez plaćanja naknade dostavi:

1) pravila poslovanja i prospekt glavnog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja;

2) godišnje izveštaje glavnog AIF-a;

3) polugodišnje izveštaje glavnog AIF-a;

4) sporazum između DZUAIF-a glavnog i pratećeg AIF-a, odnosno interna pravila poslovanja DZUAIF-a koji upravlja glavnim i pratećim AIF-om.

DZUAIF pratećeg AIF-a sa javnom ponudom je dužan u svim marketinškim materijalima tog AIF-a navesti da je reč o pratećem AIF-u i poslovno ime glavnog AIF-a.

Praćenje poslovanja glavnog AIF-a

Član 212.

DZUAIF pratećeg AIF-a je dužan da efikasno prati adekvatnost upravljanja i poslovanja glavnog AIF-a.

Mišljenje o adekvatnosti upravljanja i poslovanja iz stava 1. ovog člana DZUAIF pratećeg AIF-a formira na osnovu informacija i dokumentacije koju dobija od DZUAIF-a glavnog AIF-a, njegovog depozitara i ovlašćenog revizora.

Naknade koje primi DZUAIF pratećeg AIF-a ili bilo koje drugo lice koje deluje u ime pratećeg AIF-a ili njegovog DZUAIF-a, a vezano za ulaganje u udele glavnog AIF-a, pripadaju pratećem AIF-u i čine njegovu imovinu.

Komisija je dužna da obavesti DZUAIF koji upravlja pratećim AIF-om, odnosno, kada je to primenjivo, i depozitara pratećeg AIF-a, o svim nadzornim merama koje je izrekla u vezi sa poslovanjem glavnog AIF-a.

Prestanak postojanja glavnog AIF-a

Član 213.

DZUAIF pratećeg AIF-a mora, nakon donošenja odluke o likvidaciji glavnog AIF-a, odnosno odluke o raspuštanju glavnog AIF-a, bez odlaganja započeti likvidaciju, odnosno raspuštanje pratećeg AIF-a.

Stav 1. ovog člana ne primenjuje se ako Komisija DZUAIF-u pratećeg AIF-a izda odobrenje za:

1) promenu pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja na osnovu koje će prateći AIF ulagati najmanje 85% sopstvene imovine u udele drugog glavnog AIF-a;

2) promenu pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, na osnovu koje prateći AIF promeni formu u AIF koji nije prateći AIF.

DZUAIF pratećeg AIF-a je dužan da zahtev za izdavanje odobrenja za promene iz stava 2. ovog člana, odnosno odluku o likvidaciji ili raspuštanju pratećeg AIF-a dostavi Komisiji u roku od dva meseca od dana kada je primio obaveštenje o nameravanoj likvidaciji, odnosno raspuštanju glavnog AIF-a. Ako je DZUAIF pratećeg AIF-a primio obaveštenje o nameravanoj likvidaciji, odnosno raspuštanju glavnog AIF-a pet ili više meseci pre početka likvidacije, odnosno raspuštanja, dužan je da taj zahtev ili obaveštenje dostavi Komisiji najkasnije tri meseca pre tog dana.

DZUAIF pratećeg AIF-a dužan je da po donošenju odluke o likvidaciji, odnosno raspuštanju pratećeg AIF-a iz stava 1. ovog člana o tome obavesti sve članove, odnosno akcionare pratećeg AIF-a bez odlaganja.

Likvidacija glavnog AIF-a sprovešće se u roku od tri meseca od dana kada je DZUAIF glavnog AIF-a o nameravanoj likvidaciji obavestio:

1) sve članove glavnog AIF-a;

2) Komisiju;

3) nadležni organ matične države članice pratećeg AIF-a.

Statusne promene i promene forme organizovanja glavnog AIF-a u koji je uključen drugi AIF

Član 214.

Prilikom sprovođenja statusne promene ili promene forme organizovanja glavnog AIF-a sa drugim AIF-om, DZUAIF pratećeg AIF-a je dužan da bez odlaganja započne postupak likvidacije, odnosno raspuštanja pratećeg AIF-a.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, DZUAIF pratećeg AIF-a neće sprovesti postupak likvidacije, odnosno raspuštanja pratećeg AIF-a, ako mu Komisija izda odobrenje:

1) za promenu pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, na osnovu koje će prateći AIF ostati prateći AIF tog glavnog AIF-a;

2) za promenu glavnog AIF-a i pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, na osnovu koje će prateći AIF postati prateći AIF novog glavnog AIF-a, a koji nastaje statusnom promenom, odnosno promenom forme organizovanja glavnog AIF-a sa drugim fondom;

3) za promenu glavnog AIF-a, kao i pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, na osnovu koje će prateći AIF postati prateći AIF drugog glavnog AIF-a;

4) za promenu pravila poslovanja i prospekta pratećeg AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, na osnovu koje će prateći AIF postati AIF koji nije prateći AIF.

Glavni AIF može da sprovede statusnu promenu, odnosno promenu forme organizovanja nakon proteka roka od 60 dana od dana kada je glavni AIF obavestio članove, odnosno akcionare glavnog AIF-a i Komisiju o nameri sprovođenja statusne promene.

Glavni AIF mora u roku iz stava 3. ovog člana, na zahtev pratećeg AIF-a, da otkupi sopstvene udele u AIF-u, pri čemu ne sme pratećem AIF-u da naplati bilo kakve izlazne naknade.

DZUAIF pratećeg AIF-a je dužan da zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 2. ovog člana, odnosno odluku o likvidaciji, odnosno raspuštanju pratećeg AIF-a dostavi Komisiji u roku od mesec dana od dana kada je primio obaveštenje o nameri sprovođenja statusne promene, odnosno promene forme organizovanja glavnog AIF-a. Ako je DZUAIF pratećeg AIF-a primio obaveštenje o nameravanoj statusnoj promeni, odnosno promeni forme organizovanja glavnog AIF-a u roku većem od četiri meseca pre dana sprovođenja statusne promene, odnosno promene forme organizovanja, dužan je da Komisiji dostavi taj zahtev ili obaveštenje najkasnije tri meseca pre tog datuma.

DZUAIF pratećeg AIF-a dužan je da nakon donošenja odluke o likvidaciji, odnosno raspuštanju pratećeg AIF-a iz stava 1. ovog člana o tome obavesti sve članove pratećeg AIF-a bez odlaganja.

Član 215.

Ako glavni AIF privremeno obustavi izdavanje i/ili otkup svojih udela u AIF-u, bilo na sopstvenu inicijativu ili na zahtev nadležnih organa, svaki od njegovih pratećih AIF-ova​​ ima pravo da privremeno obustavi izdavanje i/ili otkup svojih udela u AIF-u na onaj vremenski period na koji je to učinio i glavni AIF.

XV. LIKVIDACIJA, STEČAJ, RASPUŠTANjE I PRESTANAK AIF-A

Osnovi raspuštanja AIF-a

Član 216.

Raspuštanje AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica sprovodi se u slučaju:

1) dobrovoljnog prestanka obavljanja delatnosti DZUAIF-a, ako upravljanje AIF-om nije preneto drugom DZUAIF-u;

2) ako depozitar prestane da posluje kao depozitar ili ako Komisija oduzme dozvolu za izbor depozitara, a DZUAIF ne postupi u skladu sa članom 174. stav 2. ovog zakona ili ako Komisija odbije zahtev iz člana 174. stav 2. ovog zakona;

3) ako je DZUAIF-u oduzeta dozvola za rad ili je pokrenut stečaj ili likvidacija, a upravljanje AIF-om nije preneto na drugi DZUAIF u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno kada DZUAIF više nije u mogućnosti da upravlja AIF-om;

4) kada Komisija naloži upravi DZUAIF-a raspuštanje AIF-a;

5) u drugim slučajevima koji su predviđeni ovim zakonom, pravilima poslovanja AIF-a i prospektom AIF-a kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Lice iz člana 217. stav 1. ovog zakona bez odlaganja donosi odluku o raspuštanju AIF-a nakon što nastupe razlozi za početak raspuštanja.

Sprovođenje postupka raspuštanja AIF-a

Član 217.

Raspuštanje AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica sprovodi:

1) DZUAIF, osim ukoliko je nad DZUAIF-om pokrenut stečajni postupak ili likvidacija ili mu je Komisija oduzela dozvolu za rad ili više nije u mogućnosti da upravlja AIF-om;

2) DZUAIF, osim ukoliko mu je nadležni organ matične države članice DZUAIF-a, oduzeo dozvolu za rad;

3) depozitar AIF-a, u slučaju nemogućnosti sprovođenja raspuštanja AIF-a od strane DZUAIF-a;

4) lice imenovano od strane Komisije, u slučaju kada je DZUAIF ili depozitar AIF-a u stečaju ili im je oduzeta dozvola za rad.

Komisija je dužna da imenuje lice iz stava 1. tačka 4) ovog člana bez odlaganja, postupajući pri tom sa povećanom pažnjom i brinući se o pravima i interesima članova AIF-a.

Komisija propisuje:

1) uslove, troškove i rokove raspuštanja AIF-ova;

2) izveštavanje u toku raspuštanja;

3) način i uslove imenovanja lica koje sprovodi postupak raspuštanja iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

Obaveštavanje članova AIF-a i Komisije o raspuštanju AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 218.

Lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, dužno je da nakon donošenja odluke o raspuštanju AIF-a, odnosno od dana imenovanja​​ o tome obavesti Komisiju i da uz to obaveštenje priloži tekst za objavu i obaveštenje iz stava 2. ovog člana.

Lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, dužno je da u roku od tri radna dana od dana donošenja odluke o raspuštanju AIF-a svakom članu AIF-a dostavi obaveštenje o pokretanju postupka raspuštanja, a ako se radi o otvorenom AIF-u sa javnom ponudom i javno objavi informaciju o raspuštanju AIF-a.

Ako DZUAIF kao lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica, ne ispuni svoju obavezu iz st. 1. i 2. ovog člana, depozitar AIF-a je dužan da istu ispuni u rokovima iz st. 1. i 2. ovog člana, a koji počinju da teku onog dana kada je depozitar saznao ili je morao da sazna za propust DZUAIF-a kao lica koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a.

Depozitar ima pravo da kao lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a od DZUAIF-a zahteva naknadu troškova koji su za njega nastali usled ispunjenja obaveze iz stava 3. ovog člana.

Komisija propisuje sadržinu i način objavljivanja informacije, kao i sadržinu i način dostavljanja obaveštenja iz stava 2. ovog člana.

Pravne posledice raspuštanja AIF-a

Član 219.

Zabranjeno je svako dalje izdavanje ili otkup udela u AIF-u nakon donošenja odluke o raspuštanju.

AIF neće imati obavezu plaćanja naknade ni plaćanja troškova u vezi sa postupkom raspuštanja od dana donošenja odluke o raspuštanju, izuzev naknade depozitaru iz člana 218. stav 4. ovog zakona.

Lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a je dužno da Komisiji dostavi konačni izveštaj i izveštaj o sprovedenom raspuštanju AIF-a i odgovoran je za izradu tih izveštaja.

Lice koje sprovodi postupak raspuštanja AIF-a je dužno da u postupku sprovođenja raspuštanja AIF-a postupa u najboljem interesu članova i da vodi računa da se raspuštanje sprovede u razumnom roku, pri čemu se prvo izmiruju obaveze AIF-a dospele do dana donošenja odluke o raspuštanju, uključujući zahteve za otkup udela u AIF-u koji su podneti do dana donošenja odluke o raspuštanju, nakon čega se podmiruju sve druge obaveze AIF-a koje nisu dospele do dana donošenja odluke o raspuštanju, a proizlaze iz transakcija povezanih uz upravljanje imovinom.

Preostala neto vrednost imovine AIF-a, nakon izmirenja obaveza AIF-a iz stava 4. ovog člana raspodeljuje se članovima, srazmerno njihovim investicionim jedinicama u AIF-u.

Likvidacija i stečaj zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica

Član 220.

Likvidacija zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica sprovodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ukoliko ovim zakonom ili aktom Komisije nije propisano drugačije.

Stečaj zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica sprovodi se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava.

Likvidacioni, odnosno stečajni upravnik zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica je dužan da sledećeg radnog dana od donošenja odluke o likvidaciji, odnosno stečaju, odnosno od dana imenovanja, o tome obavesti Komisiju.

Prestanak AIF-a osnovanog na određeno vreme

Član 221.

Datum prestanka AIF-a osnovanog na određeno vreme određuje se pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

Kada je AIF osnovan na određeno vreme, DZUAIF će jedan dan pre prestanka postojanja AIF-a obračunati cenu udela u AIF-u tog AIF-a i po toj ceni izvršiti otkup svih udela u AIF-u i u potpunosti isplatiti članove, odnosno akcionare AIF-a.

Isplata sredstava na račune članova, odnosno akcionara AIF-a sprovešće se najkasnije u roku od sedam dana nakon prestanka AIF-a osim ukoliko pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, nije utvrđeno drugačije.

DZUAIF, odnosno skupština zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica može doneti odluku o prestanku AIF-a osnovanog na određeno vreme i pre datuma prestanka određenog njegovim pravilima poslovanja i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja ako je ostvarena svrha tog AIF-a ili je takva odluka u interesu članova, odnosno akcionara AIF-a, a takva je mogućnost predviđena pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja.

U slučaju prestanka AIF-a osnovanog na određeno vreme pre datuma prestanka određenog njegovim pravilima poslovanja i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, DZUAIF je dužan da o svojoj odluci bez odlaganja obavesti Komisiju i članove, odnosno akcionare AIF-a i ne sme članovima, odnosno akcionarima AIF-a da naplaćuje izlaznu naknadu.

Ako je AIF osnovan na određeno vreme, DZUAIF, odnosno skupština zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica može doneti odluku o produženju njegovog trajanja ako je takva mogućnost predviđena pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. O toj odluci DZUAIF bez odlaganja obaveštava Komisiju i članove, odnosno akcionare AIF-a.

Članovima, odnosno akcionarima koji žele da istupe iz AIF-a zbog produženja roka njegovog trajanja, DZUAIF je dužan da otkupi udele u AIF-u na dan predviđenog prestanka AIF-a u slučaju:

1) AIF-a sa javnom ponudom;

2) AIF-a sa privatnom ponudom, osim ukoliko je u pravilima poslovanja AIF-a predviđeno drugačije.

Komisija propisuje uslove i način prestanka AIF-a, kao i uslove i način produženja trajanja AIF-a osnovanog na određeno vreme.

XVI. STATUSNA PROMENA I PROMENA VRSTE AIF-A

Promena vrste AIF-a

Član 222.

AIF sa privatnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica može da postane AIF sa javnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica isključivo uz saglasnost Komisije koja se daje u roku od 30 dana od podnošenja zahteva i uredne dokumentacije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) takva promena nije izričito zabranjena pravilima poslovanja AIF-a;

2) sa tom promenom saglasno je najmanje ¾ članova predmetnog AIF-a.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, DZUAIF je dužan da u roku od sedam dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana obavesti članove o takvoj promeni, u kojoj će navesti da investitori koji nisu bili saglasni sa tom promenom mogu zahtevati otkup investicionih jedinica bez plaćanja izlazne naknade do isteka roka od najmanje 30 dana od dana obaveštenja ako je Komisija dala saglasnost iz stava 1. ovog člana.

AIF sa javnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica može postati AIF sa privatnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica isključivo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) takva promena nije izričito zabranjena prospektom i pravilima poslovanja AIF-a;

2) s tom je promenom saglasno najmanje ¾ investitora predmetnog AIF-a;

3) investitori zadovoljavaju kriterijume da postanu investitori u AIF sa privatnom ponudom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, DZUAIF je dužan da obavesti članove, odnosno akcionare i omogući im otkup udela u AIF-u bez plaćanja izlazne naknade na način i u rokovima propisanim stavom 2. ovog člana onim članovima, odnosno akcionarima i koji nisu bili saglasni sa tom promenom ili koji više ne zadovoljavaju uslove da budu investitori u AIF.

U slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, ako se radi o AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje osnivanje i poslovanje privrednih društava i kada je to primenjivo, zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Otvoreni AIF sa privatnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica može promeniti vrstu i postati UCITS fond isključivo uz saglasnost Komisije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) takva promena nije izričito zabranjena pravilima poslovanja AIF-a;

2) sa tom promenom je saglasno najmanje ¾ članova, odnosno akcionara predmetnog AIF-a.

Otvoreni AIF sa javnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica može promeniti vrstu i postati UCITS fond isključivo uz prethodnu saglasnost Komisije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) takva promena nije izričito zabranjena prospektom i pravilima poslovanja AIF-a;

2) sa tom promenom je saglasno najmanje ¾ investitora predmetnog AIF-a.

U slučajevima iz st. 6. i 7. ovog člana, DZUAIF je dužan da obavesti članove, odnosno akcionare o promeni forme AIF-a i upozori ih na pravo otkupa udela u AIF-u bez plaćanja izlazne naknade za one članove, odnosno akcionare koji nisu saglasni sa takvom promenom, na način i u roku propisanim stavom 2. ovog člana.

Statusna promena AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica

Član 223.

Dva ili više AIF-ova koji nemaju svojstvo pravnog lica mogu se pripojiti ili spojiti, uz prethodnu dozvolu Komisije.

Pripajanje AIF-ova sprovodi se prenosom celokupne imovine, prava i obaveza jednog ili više AIF-ova (u daljem tekstu: AIF prenosilac) na drugi postojeći AIF (u daljem tekstu: AIF preuzimalac).

Spajanje AIF-ova se sprovodi osnivanjem novog AIF-a preuzimaoca, na koji se prenosi celokupna imovina, prava i obaveze dva ili više AIF-a prenosioca koji se spajaju.

Prilikom statusne promene AIF-ova koji nemaju svojstvo pravnog lica u postupku može učestvovati više AIF-ova prenosilaca i samo jedan AIF preuzimalac.

Komisija propisuje uslove za sprovođenje statusne promene AIF-ova koji nemaju svojstvo pravnog lica.

Statusne promene zatvorenih AIF-ova koji imaju svojstvo pravnog lica

Član 224.

Na statusne promene zatvorenih AIF-ova koji imaju svojstvo pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva osim ako ovim zakonom ili propisom Komisije nije propisano drugačije.

XVII. NADZOR NAD POSLOVANjEM DZUAIF-A, AIF-A, DEPOZITARA I OSTALIH SUBJEKATA

Nadzor

Član 225.

Komisija vrši nadzor poslovanja DZUAIF-a i AIF-a, kao i nadzor nad obavljanjem usluga depozitara (u daljem tekstu: subjekti nadzora) u skladu sa ovim zakonom.

Komisija u rešavanju u upravnim stvarima primenjuje odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Rešenja koja Komisija donosi u postupku nadzora su konačna.

Subjekti nadzora

Član 226.

Komisija vrši nadzor nad subjektima nadzora u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji reguliše tržište kapitala.

Komisija ima pravo uvida u dokumentaciju i druge podatke kojima raspolažu subjekti nadzora ili druga lica, a koji su od značaja za postupak nadzora.

Subjekti nadzora prema odredbama ovog zakona su:

1) DZUAIF iz Republike i njihovi ogranci izvan Republike;

2) AIF osnovan u Republici;

3) AIF osnovan u drugoj državi članici, a čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici;

4) AIF osnovan u trećoj državi, a čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici;

5) DZUAIF iz druge države članice koji obavlja delatnost neposredno u Republici, u meri propisanoj ovim zakonom;

6) ogranak DZUAIF-a iz druge države članice koja posluje u Republici, u meri propisanoj ovim zakonom;

7) DZUAIF iz treće države koji obavlja delatnost neposredno u Republici, u meri propisanoj ovim zakonom;

8) ogranak DZUAIF-a iz treće države koja posluje u Republici;

9) depozitar AIF-a iz Republike, u delu pružanja usluga depozitara.

Član 227.

Komisija može, nakon sprovedenog nadzora poslovanja da naloži subjektu nadzora mere nadzora propisane ovim zakonom u cilju uspostavljanja zakonitog i urednog poslovanja subjekta nadzora, zaštite interesa članova, odnosno akcionara AIF-a i zaštite javnog interesa.

Komisija može, nakon sprovedenog nadzora poslovanja da naloži subjektu nadzora i one mere nadzora propisane evropskim propisima koji uređuju pojedine vrste fondova, kao što su fondovi preduzetničkog kapitala i fondovi socijalnog preduzetništva, a u cilju uspostavljanja zakonitog i urednog poslovanja subjekta nadzora, zaštite interesa članova, odnosno akcionara AIF-a i zaštite javnog interesa.

Nadzor DZUAIF-ova i AIF-ova iz Republike

Član 228.

Komisija je ovlašćena da, kada je to potrebno za sprovođenje nadzora u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima, zahteva izveštaje i informacije, kao i da sprovodi nadzor poslovanja, kontrolu poslovnih knjiga i poslovne dokumentacije:

1) lica koje je sa DZUAIF-om i AIF-om u odnosu bliske povezanosti;

2) imaoca kvalifikovanog učešća DZUAIF-a;

3) drugog lica ili subjekta koji može imati korisne i/ili potrebne informacije za sprovođenje postupka nadzora.

Komisija je ovlašćena da, u slučaju kada DZUAIF delegira obavljanje određenih delatnosti na treća lica, od tih lica zahteva izveštaje i informacije, sprovodi nadzor poslovanja, kontrolu poslovnih knjiga, poslovne dokumentacije i ostalih dokumenata u onom delu koji se odnosi na obavljanje delatnosti koje su delegirane, kao i da privremeno zabrani obavljanje tih delatnosti trećem licu.

U slučaju da je za nadzor lica iz stava 2. ovog člana nadležan drugi organ, Komisija zajedno s tim organom sprovodi kontrolu poslovnih knjiga i poslovne dokumentacije lica iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na saradnju između nadležnih organa.

Nadzor DZUAIF-a i AIF-ova izvan Republike

Član 229.

Komisija vrši nadzor poslovanja DZUAIF-ova i AIF-ova koji se nalaze izvan Republike, osim ukoliko nije drugačije propisano ovim zakonom.

Nadzorne mere

Član 230.

Ako Komisija u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u postupanju po odredbama ovog zakona, donosi rešenje kojim se nalaže otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti u određenom roku, i može preduzeti i jednu ili više sledećih mera:

1) izreći javnu opomenu;

2) povući saglasnosti na imenovanje članova uprave;

3) izdati nalog za zabranu izdavanja udela u AIF-u u trajanju do tri meseca;

4) preduzeti druge mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Komisija nezavisno od drugih preduzetih mera iz ovog člana, može izreći novčanu kaznu subjektu nadzora, kao i članu uprave, koja ne može biti manja od 1% ni veća od 5% propisanog minimalnog kapitala, odnosno kapitala subjekta nadzora po poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje je član uprave primio u periodu od dvanaest meseci pre dana donošenja rešenja.

Kada Komisija smatra da postoje činjenice koje ukazuju na postojanje krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja, Komisija upućuje predlog za prijavu, odnosno zahtev organu nadležnom za sprovođenje istrage, krivično gonjenje i prekršajni postupak.

Član 231.

Komisija je ovlašćena da prema DZUAIF-u preduzme mere nadzora iz člana 232. ovog zakona ako:

1) DZUAIF nije postupio u skladu sa rešenjem kojim Komisija nalaže mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti iz člana 230. stav 1. ovog zakona;

2) nije uspostavio, ne sprovodi ili redovno ne održava organizacione, tehničke, kadrovske ili druge uslove za poslovanje propisane čl. 39. do 52. ovog zakona;

3) ako utvrdi da je propisani kapital DZUAIF-a ispod propisanog minimuma utvrđenog ovim zakonom;

4) ako ne poštuje odredbe o ograničenjima ulaganja AIF-a kojima upravlja ili o drugim ograničenjima propisanim pravilima poslovanja AIF-a, odnosno prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, kao i odredbama ovog zakona ili podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) u drugim slučajevima kada Komisija to smatra potrebnim.

Član 232.

Ako nastupe uslovi iz člana 231. ovog zakona Komisija može rešenjem da:

1) naloži DZUAIF-u da poveća kapital na odgovarajući nivo koji je predviđen ovim zakonom;

2) naloži DZUAIF-u opoziv člana ili članova nadzornog ili upravnog odbora i imenovanje novog člana ili novih članova nadzornog ili upravnog odbora;

3) privremeno zabrani DZUAIF-u:

(1) isplatu iz rezerve i dobiti DZUAIF-a članovima DZUAIF-a, članovima uprave i zaposlenima u DZUAIF-u,

(2) zaključenje poslova sa licima koja su sa DZUAIF-om u odnosu bliske povezanosti,

(3) izdavanje i otkup udela u AIF-u i prodaju udela u AIF-u,

(4) raspolaganje imovinom AIF-a,

(5) obavljanje pojedinih ili svih poslova određene vrste ili zabraniti širenje mreže lica ovlašćenih za prodaju udela AIF-a ili uvođenje novih proizvoda ili ih ograničiti;

4) naloži DZUAIF-u da uspostavi, sprovodi ili poboljša organizacione, tehničke, kadrovske ili druge uslove za poslovanje propisane čl. 39. do 52. ovog zakona;

5) naloži DZUAIF-u da uspostavi, sprovodi ili poboljša organizacione, tehničke, kadrovske ili druge uslove za poslovanje u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor;

6) naloži DZUAIF-u likvidaciju AIF-a ili pripajanje drugom AIF-u;

7) naloži DZUAIF-u da u roku koji odredi Komisija prenese upravljanje AIF-om na drugi DZUAIF, u skladu sa odredbama člana 60. ovog zakona i postupkom za dobrovoljni prenos poslova upravljanja AIF-om;

8) naloži DZUAIF-u poboljšanje strategija, politika i procesa upravljanja rizicima;

9) naloži DZUAIF-u da u daljem poslovanju smanjuje rizike koji su povezani sa poslovanjem DZUAIF-a ili AIF-a kojim upravlja;

10) naloži DZUAIF-u smanjenje troškova poslovanja, uključujući ograničenje zarada zaposlenih i drugih primanja članova uprave, nadzornog odbora ili upravnog odbora i drugih zaposlenih DZUAIF-a;

11) naloži DZUAIF-u druge srazmerne mere koje su potrebne da bi DZUAIF poslovao u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona ili na osnovu drugih zakona kojima se uređuje poslovanje DZUAIF-a i propisa donetih na osnovu tih zakona.

Komisija rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje rok za preduzimanje mera iz stava 1. ovog člana, kada je to primenjivo, kao i rok za dostavljanje izveštaja Komisiji o postupanju po nalozima iz rešenja.

Nadzor DZUAIF-a iz Republike koji obavlja delatnosti u drugoj državi članici

Član 233.

Komisija je nadležna za nadzor DZUAIF-a iz Republike ukoliko DZUAIF upravlja i/ili stavlja na tržište udele u AIF-u u drugoj državi članici bez obzira na ovlašćenja koje nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a ima za sprovođenje nadzora.

Kada DZUAIF iz Republike obavlja delatnosti na području države članice domaćina DZUAIF-a, za nadzor nad primenom odredaba člana 37, člana 39. stav 1. tačka 7) i člana 40. ovog zakona nadležan je nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a.

Komisija može da sprovede neposredni nadzor poslovanja nakon što prethodno obavesti nadležni organ države članice domaćina kada DZUAIF iz Republike obavlja delatnosti na području države članice domaćina DZUAIF-a, direktno ili preko ogranka.

Komisija može da zahteva od nadležnog organa države članice domaćina DZUAIF-a da obavi neposredni nadzor nad poslovanjem ogranka tog DZUAIF-a.

Mere nadzora nad ogrankom DZUAIF-a u državi članici domaćinu

Član 234.

Ako DZUAIF iz Republike koji direktno ili preko ogranka obavlja delatnosti u drugoj državi članici, suprotno upozorenju nadležnog organa države članice domaćina, istom ne dostavi dokumentaciju ili informacije koje odgovaraju onima iz člana 247. stav 1. ovog zakona ili ne postupi po upozorenju nadležnog organa države članice domaćina ili ne prestane sa kršenjem propisa te države članice, Komisija će naložiti mere nadzora u skladu sa odredbama ovog zakona i o preduzetim merama obavestiti nadležni organ države članice domaćina DZUAIF-a, odnosno, po potrebi, zahtevati potrebne informacije od relevantnih nadzornih organa trećih država.

Ako suprotno merama koje Komisija preduzme u skladu sa stavom 1. ovog člana ili ako se te mere pokažu neprimerenima ili ako odredbe ovog zakona i propisa koji su na osnovu navedenog doneti ili drugih propisa ne predviđaju odgovarajuće mere, DZUAIF i dalje odbija da nadležnom organu države članice domaćina dostavi dokumentaciju i informacije ili nastavi sa kršenjem odredaba propisa te države članice, nadležni organ države članice domaćina može, nakon što obavesti Komisiju, naložiti mere nadzora u okviru svojih ovlašćenja, kako bi sprečilo ili sankcionisalo dalje nezakonitosti i/ili nepravilnosti i, u meri u kojoj je to potrebno, sprečilo DZUAIF da inicira bilo kakve dalje transakcije na njegovom području. Ako DZUAIF iz Republike obavlja delatnost upravljanja AIF-ima na području države članice domaćina, nadležni organ države članice domaćina može zahtevati da takav DZUAIF prestane da obavlja delatnost upravljanja tim AIF-ima.

Obaveštavanje nadležnih organa države članice domaćina DZUAIF-a

Član 235.

Ako Komisija DZUAIF-u iz Republike oduzme dozvolu za rad, odnosno izrekne nadzornu meru zabrane obavljanja određenih delatnosti, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti nadležni organ države članice u kojoj taj DZUAIF direktno ili preko ogranka pruža usluge.

Nadležnost Komisije za nadzor nad depozitarom

Član 236.

Komisija je nadležna za sprovođenje nadzora nad depozitarom kada depozitar obavlja poslove propisane ovim zakonom.

Komisija u okviru nadzora proverava i procenjuje rizike kojima je depozitar izložen ili bi mogao biti izložen u delu poslova koje obavlja u skladu sa ovim zakonom, uzimajući u obzir mišljenja Narodne banke Srbije, odnosno drugih nadzornih i regulatornih organa koji su nadležni za nadzor poslovanja stranih depozitara.

Komisija je ovlašćena da, u slučaju da je depozitar delegirao obavljanje određenih delatnosti na treća lica, od trećeg lica, odnosno depozitara zahteva da Komisiji dostavi izveštaje i informacije u vezi sa obavljanjem delegiranih poslova od strane trećeg lica, kao i da Komisiji omogući da sprovede pregled poslovanja, kontrolu poslovnih knjiga, poslovne dokumentacije i ostalih dokumenata u onom delu koji se odnosi na obavljanje delatnosti koje su delegirane, kao i da privremeno ili trajno povuče prethodnu saglasnost Komisije za delegiranje poslova na treće lice.

Komisija uvek, u slučaju da je depozitar delegirao obavljanje određenih delatnosti na treća lica, sprovodi postupak nadzora na zahtev Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije i Komisija zaključuju sporazum u vezi sa poslovima definisanim u stavu 2. ovog člana, kojim se bliže uređuje razmena informacija i preduzimanje aktivnosti neophodnih za sprovođenje nadzora i drugih ovlašćenja i obaveza propisanih ovim zakonom, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Mere nadzora koje Komisija može naložiti depozitaru

Član 237.

Ako Komisija u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti u postupanju depozitara po odredbama ovog zakona, Komisija donosi rešenje kojim se nalaže otklanjanje nepravilnosti i nezakonitosti u određenom roku i može preduzeti i jednu ili više sledećih mera:

1) dati preporuku upravi depozitara;

2) izreći opomenu;

3) povući saglasnost na izbor depozitara;

4) naložiti promenu trećeg lica na koje su delegirani poslovi depozitara, posebno u slučaju propusta ili ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju sposobnost trećeg lica za uredno, pravovremeno i kvalitetno ispunjavanje dužnosti u skladu sa preuzetim obavezama ili odredbama ovog zakona.

Na mere nadzora iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 31, člana 228. i čl. 230. do 232. ovog zakona.

Komisija bez odlaganja obaveštava nadležni organ za kontrolu poslovanja banaka o merama preduzetim prema depozitaru iz stava 1. ovog člana.

Nadležnost Komisije za nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a iz druge države članice preko ogranka u Republici

Član 238.

Komisija je nadležna za nadzor DZUAIF-a iz druge države članice koji u Republici upravlja i/ili trguje AIF-om preko ogranka, u delu koji se odnosi na ispunjenje uslova iz člana 52, člana 53. stav 1. i člana 54. ovog zakona.

Ovlašćenja nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a u obavljanju nadzora nad radom ogranka DZUAIF-a iz druge države članice

Član 239.

Ako DZUAIF iz druge države članice posluje preko ogranka u Republici, nadležni organ matične države članice DZUAIF-a može od Komisije da zahteva saradnju u obavljanju nadzornih aktivnosti u Republici, tako što će:

1) sprovesti direktni nadzor poslovanja samostalno ili pomoću lica koje je ona ovlastila, po prethodnom obaveštenju Komisije;

2) zahtevati od Komisije obavljanje direktnog nadzora nad poslovanjem ogranka DZUAIF-a iz druge države članice na području Republike.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Komisija je ovlašćena da sprovede neposredni nadzor nad ogrankom DZUAIF-a iz druge države članice radi zaštite interesa investitora i drugih lica koje koriste usluge DZUAIF-a ili radi zaštite javnog interesa.

Nadležni organ matične države članice ovlašćen je da učestvuje u neposrednom nadzoru iz st. 1. i 2. ovog člana, nezavisno od toga ko obavlja neposredni nadzor nad poslovanjem ogranka DZUAIF-a.

Ovlašćenja Komisije u obavljanju nadzora nad DZUAIF-om iz druge države članice

Član 240.

Komisija neće zahtevati od DZAUIF-a više podataka od onih koje zahteva od DZUAIF-a iz Republike, ukoliko DZUAIF iz druge države članice koji na području Republike posluje direktno ili preko ogranka, na zahtev Komisije dostavi svu dokumentaciju ili informacije koje su Komisiji potrebne za nadzor usklađenosti DZUAIF-a sa odredbama ovog zakona, a za čiji je nadzor Komisija nadležna.

Ako Komisija utvrdi da DZUAIF iz druge države članice, koji na području Republike upravlja i/ili stavlja na tržište udele u AIF-u direktno ili pomoću ogranka, krši odredbe ovog zakona za čiji je nadzor nadležna Komisija, rešenjem će da naloži prestanak vršenja aktivnosti koje predstavljaju povredu odredbi ovog zakona o čemu će bez odlaganja obavestiti nadležni organ matične države članice DZUAIF-a.

Ako DZUAIF iz druge države članice, koji na području Republike posluje direktno ili preko ogranka, suprotno stavu 1. ovog člana odbije da Komisiji dostavi traženu dokumentaciju i informacije ili ako DZUAIF iz druge države članice koji na području Republike posluje direktno ili preko ogranka, ne postupi u skladu sa rešenjem iz stava 2. ovog člana, Komisija će o tome bez odlaganja obavestiti nadležni organ matične države članice DZUAIF-a.

Nadležni organ matične države članice DZUAIF-a će nakon prijema obaveštenja iz stava 3. ovog člana u najkraćem mogućem roku:

1) preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi se obezbedilo da DZUAIF iz druge države članice koji na području Republike posluje direktno ili preko ogranka dostavi informacije koje zahteva Komisija u skladu sa stavom 1. ovog člana ili da postupi u skladu sa rešenjem Komisije iz stava 2. ovog člana;

2) zahtevati potrebne informacije od nadležnih organa trećih država.

Nadležni organ matične države članice DZUAIF-a će obavestiti Komisiju o merama iz stava 4. tačka 2) ovog člana.

Ako suprotno merama koje preduzme nadležni organ matične države članice DZUAIF-a u skladu sa stavom 4. ovog člana ili ako se te mere pokažu kao neprimerene ili ako propisi matične države članice DZUAIF-a ne predviđaju takve mere, a DZUAIF i dalje odbija da Komisiji dostavi dokumentaciju i informacije ili nastavi da krši odredbe ovog zakona, Komisija može, nakon što obavesti nadležni organ matične države članice DZUAIF-a, da naloži mere nadzora u okviru svojih ovlašćenja, kako bi sprečila ili sankcionisala dalje nezakonitosti i/ili nepravilnosti i, u meri u kojoj je to potrebno, sprečila DZUAIF da inicira bilo kakve dalje transakcije na području Republike. Ako takav DZUAIF obavlja delatnost upravljanja AIF-ima na području Republike, Komisija može zahtevati da DZUAIF prestane obavljati delatnost upravljanja tim AIF-ovima.

Ako Komisija ima osnovane sumnje da DZUAIF krši propise za čiji nadzor Komisija nije nadležna, dužna je da o tome obavesti nadležni organ matične države članice DZUAIF-a koje će preduzeti odgovarajuće mere i ako je potrebno zahtevati dodatne informacije od nadležnih organa trećih država.

Ako uprkos merama koje je preduzeo nadležni organ matične države članice DZUAIF-a ili zbog toga što se te mere pokažu neprimerenima ili iz razloga što matična država članica DZUAIF-a nije preduzela potrebne mere u razumnom roku, DZUAIF nastavi sa postupanjem koje očigledno ugrožava interese investitora tog AIF-a, finansijsku stabilnost ili integritet tržišta u Republici, Komisija može nakon što obavesti nadležni organ matične države članice DZUAIF-a, a radi zaštite interesa članova, odnosno akcionara u AIF-u, zaštite finansijske stabilnosti ili integriteta tržišta da naloži mere nadzora u okviru svojih ovlašćenja, uključujući i mogućnost sprečavanja tog DZUAIF-a u daljem stavljanju na tržište udela u AIF-u tog AIF-a u Republici.

Komisija će postupiti u skladu sa odredbama st. 7. i 8. ovog člana i onda kada ima jasne i opravdane razloge za neslaganje sa izdavanjem dozvole za rad koju je referentna država članica izdala DZUAIF-u iz treće države koji na području Republike posluje direktno ili preko ogranka.

Komisija može da se obrati ESMA-i ukoliko se ne slaže sa nekom od mera koje je preduzeo nadležni organ matične države članice DZUAIF-a u skladu sa st. 4, 5. i 7. ovog člana.

Komisija će nadležnom organu matične države članice AIF-a za koji joj je poznato da se njime upravlja iz druge države članice dostaviti obaveštenje u slučaju oduzimanja dozvole za rad DZUAIF-a u odnosu na sve ili pojedine delatnosti.

Kada Komisija primi obaveštenje nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a koje upravlja AIF-om iz Republike, o oduzimanju dozvole za rad tom DZUAIF-u, u odnosu na sve ili na pojedine delatnosti, preduzeće odgovarajuće mere za zaštitu interesa investitora, uključujući, između ostalog, i zabranu obavljanja transakcija ili zabranu izdavanja ili otkupa udela u AIF-u, na području Republike.

Nadležnost Komisije za nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a sa sedištem u trećoj državi

Član 241.

Ukoliko je Komisija određena kao nadležni organ referentne države članice DZUAIF-a, vršiće nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a na onaj način i u onom obimu u kojem obavlja nadzor nad DZUAIF-om sa sedištem u Republici.

U slučaju kada Komisija kao nadležni organ referentne države članice DZUAIF-a utvrdi da DZUAIF iz treće države krši odredbe ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, o tome će odmah obavestiti ESMA-u, navodeći razloge.

U slučaju da Komisija nije određena kao nadležni organ referentne države članice DZUAIF-a, dužna je da nadzor nad poslovanjem DZUAIF-a iz treće države obavlja na onaj način i u onom obimu u kojem obavlja nadzor nad DZUAIF-om iz druge države članice.

Objavljivanje izrečenih mera i sankcija

Član 242.

Komisija može da informiše javnost o izrečenim merama u vezi sa kršenjem odredaba ovog zakona, objavljivanjem odluka na svojoj internet stranici, nakon što je lice kome je mera izrečena obavešteno o takvoj odluci.

Pre informisanja javnosti o izrečenim merama iz stava 1. ovog člana koje se odnose na depozitara iz Republike, Komisija će se konsultovati sa Narodnom bankom Srbije.

Komisija objavljuje podatke o vrsti i prirodi povreda odredaba ovog zakona, a uslove u vezi sa objavljivanjem tih podataka Komisija propisuje podzakonskim aktom.

Odluke objavljene u skladu sa ovim članom biće dostupne javnosti na internet stranici Komisije najmanje pet godina od dana njihovog objavljivanja.

XVIII. SARADNjA SA DRUGIM NADZORNIM ORGANIMA REPUBLIKE I ORGANIMA EU

Evropski nadzorni organi

Član 243.

Evropski organ za bankarstvo (European Banking Authority – u daljem tekstu: EBA) osnovan za nadzor banaka je regulisan Uredbom (EZ) 1093/2010 Evropskog parlamenta i Saveta EU.

Evropski organ za nadzor osiguranja i penzijskih osiguranja (European Insurance and Occupational Pensions Authority – u daljem tekstu: EIOPA) je regulisan Uredbom (EZ) 1094/2010 Evropskog parlamenta i Saveta EU.

ESRB je regulisan Uredbom (EZ) 1092/2010 Evropskog parlamenta i Saveta EU.

ESMA, EBA i EIOPA zajedno čine Evropski sistem finansijskih agencija, kome pripada i ESRB.

Saradnja nadzornih organa Republike

Član 244.

Komisija i drugi nadležni organi Republike, koji su odgovorni za nadzor nad finansijskim institucijama, dužni su da na zahtev nadležnih organa dostave sve informacije o pojedinim subjektima nadzora, potrebne za sprovođenje nadzora, u postupku izdavanja dozvole za rad ili drugim postupcima.

Nadležni organi dužni su da se međusobno obaveštavaju o nepravilnostima ili drugim informacijama koje su utvrdili, ako su takve nepravilnosti ili informacije važne za rad drugih nadležnih organa.

Član 245.

DZUAIF koji je subjekt u finansijskom konglomeratu u smislu zakona kojim se uređuju finansijski konglomerati, uključuje se:

1) u konsolidovani nadzor banaka i investicionih društava ili u dodatni nadzor društava za osiguranje u grupi osiguravača;

2) u dodatni nadzor ako je grupa finansijski konglomerat;

3) u postupak utvrđivanja postojanja finansijskog konglomerata.

DZUAIF se uključuje u finansijski sektor kojem pripada i u grupi, a ako ne pripada isključivo jednom sektoru u grupi, uključuje se u najmanji finansijski sektor.

Za potrebe dodatnog nadzora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, prema DZUAIF-u se postupa kao prema delu finansijskog sektora u koji je on uključen na osnovu stava 2. ovog člana.

Saradnja sa nadležnim organima iz druge države članice, ESMA-om i ESRB-om

Član 246.

Komisija sarađuje sa nadležnim organima drugih država članica, ESMA-om i ESRB-om. Komisija im dostavlja informacije važne za izvršenje njihovih nadzornih nadležnosti nad primenom propisa kojima se u pravni poredak države članice prenose odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, ostalih propisa na snazi u toj državi članici, kao i propisa koji uređuju fondove preduzetničkog kapitala i fondove socijalnog preduzetništva. U tu svrhu Komisija je dužna da drugim nadležnim organima, dostavi sve informacije važne za izvršenje njihovih nadzornih nadležnosti bez odlaganja, na njihov zahtev ili na sopstvenu inicijativu.

Komisija sa nadležnim organima druge države članice sarađuje i putem učestvovanja u vezi sa sprovođenjem nadzora.

Komisija je dužna da u okviru saradnje dostavi informacije iz st. 1. i 2. ovog člana, čak i kada postupanje koje je predmet nadzora, odnosno radnji u vezi sa sprovođenjem nadzora ne predstavlja kršenje pozitivno pravnih propisa u Republici.

Komisija nadležnom organu države članice domaćina DZUAIF-a dostavlja kopiju dokumenata kojima se uređuju postupci saradnje iz člana 68. stav 1. tačka 1) i člana 82. stav 2. tačka 1) ovog zakona, kao i informacije o DZUAIF-u iz treće države koje je primila od nadležnog organa treće države, kao i kada je to primenjivo u skladu sa članom 247. st. 5. i 6. ovog zakona.

Kada Komisija od nadležnog organa druge države članice primi kopiju dokumenata kojima se uređuju postupci saradnje iz člana 68. stav 1. tačka 1) i člana 82. stav 2. tačka 1) ovog zakona, a smatra da sadržina istih nije u skladu sa zahtevima regulatornih tehničkih standarda iz stava 4. ovog člana, Komisija može uputiti predmet ESMA-i.

Komisija ESMA-u na svaka tri meseca obaveštava o:

1) svim dozvolama koje je izdala DZUAIF-ovima za obavljanje poslova upravljanja AIF-ovima na osnovu ovog zakona;

2) svim dozvolama koje je oduzela DZUAIF-ovima u skladu sa ovim zakonom.

Saradnja prilikom provere poslovanja

Član 247.

Komisija može da zahteva saradnju nadležnog organa države članice u kojoj je potrebno sprovesti proveru poslovanja određenog lica, odnosno u kojoj je potrebno preduzeti druge radnje u vezi sa sprovođenjem nadzora, a u cilju ispunjavanja obaveza iz ovog zakona.

Nadležni organ druge države članice dužan je da, nakon prijema zahteva Komisije iz stava 1. ovog člana:

1) sprovede proveru poslovanja ili da preduzme druge radnje u sprovođenju nadzora;

2) omogući Komisiji sprovođenje provere poslovanja ili preduzimanje drugih radnji u sprovođenju nadzora;

3) omogući trećem licu koje Komisija ovlasti (ovlašćenom revizoru ili drugom stručnjaku) sprovođenje provere poslovanja ili preduzimanje drugih radnji u sprovođenju nadzora.

Komisija može od nadležnog organa druge države članice da zahteva da, ukoliko nadležni organ druge države članice na teritoriji te države članice obavlja radnje iz stava 1. ovog člana, lica zaposlena u Komisiji učestvuju, odnosno pomažu u obavljanju tih radnji u saradnji sa zaposlenima u tom nadležnom organu.

Ukoliko druga država članica podnese zahtev za saradnju Komisija će da:

1) sprovede proveru poslovanja određenog subjekta ili preduzme druge radnje u vezi sa sprovođenjem nadzora koje treba preduzeti u Republici;

2) omogući nadležnom organu druge države članice ili trećem licu koje ona odredi, da sprovede provere poslovanja ili da preduzme druge radnje u vezi sa sprovođenjem nadzora u Republici;

3) omogući trećem licu (ovlašćenom revizoru ili drugom stručnjaku) koje ona odredi da sprovede proveru poslovanja ili da preduzme druge radnje u vezi sa sprovođenjem nadzora u Republici.

Komisija, na zahtev nadležnog organa druge države članice, omogućava njegovim predstavnicima da učestvuju, odnosno pomažu u obavljanju radnji iz stava 4. ovog člana, u saradnji sa predstavnicima Komisije.

Komisija zadržava pravo na kontrolu nad sprovođenjem provere poslovanja ili preduzimanja drugih radnji u vezi sa sprovođenjem nadzora, ukoliko nadležni organ druge države članice obavlja radnje iz stava 4. ovog člana u Republici, i može da zahteva od nadležnog organa druge države članice da predstavnici Komisije učestvuju, odnosno pomažu u obavljanju istih, u saradnji sa predstavnicima tog nadležnog organa.

Odbijanje saradnje

Član 248.

Komisija može odbiti zahtev za dostavljanje informacija iz člana 246. stav 1. ili zahtev za saradnju iz člana 247. stav 4. ovog zakona u slučaju da:

1) radnje u vezi sa sprovođenjem nadzora, provera na licu mesta ili razmena informacija mogu imati negativan uticaj na suverenitet, sigurnost ili javni red u Republici;

2) je već pokrenut postupak za ista dela i za ista lica pred nadležnim sudom Republike;

3) je već priznata pravosnažna odluka nadležnog suda Republike za ista lica i iste radnje pred nadležnim organima.

Komisija je dužna da u slučaju odbijanja saradnje o tome obavesti nadležni organ koji je takvu saradnju zahtevao i da mu dostavi sve dostupne informacije o razlozima odbijanja saradnje.

Obaveštavanje nadležnog organa o sumnji na kršenje propisa

Član 249.

Ako Komisija ima jasne i opravdane razloge za sumnju da DZUAIF koji ne podleže nadzoru Komisije čini ili je izvršio radnje koje predstavljaju kršenje odredbi zakona i podzakonskih akata kojima se odredbe propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor prenose u pravni poredak Republike ili druge države članice, o tome će, sa što više informacija, obavestiti ESMA-u i nadležni organ matične države članice i države članice domaćina tog DZUAIF-a.

Komisija, ukoliko primi obaveštenje iz stava 1. ovog člana od nadležnog organa druge države članice, preduzima odgovarajuće mere i obaveštava ESMA-u i taj nadležni organ druge države članice o ishodu tih mera, kao i bitnim događajima koji su se u međuvremenu dogodili, u meri u kojoj je to moguće.

Stavovi 1. i 2. ovog člana ne isključuju ostala ovlašćenja nadzora koja Komisija ima u skladu sa ovim zakonom.

Zaštita ličnih podataka

Član 250.

Prilikom razmene i dostavljanja informacija nadležnim organima drugih država, odnosno prilikom obaveštavanja nadležnih organa drugih država, Komisija je dužna da sa ličnim podacima postupa u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Komisija podatke iz stava 1. ovog člana mora čuvati najduže pet godina.

Otkrivanje informacija trećim državama

Član 251.

Komisija može da dostavi trećoj državi informacije i podatke u vezi sa obradom informacija o činjenicama i uslovima koje su važne za izvršavanje obaveza i ovlašćenja te treće države, samo onda kada oceni da je takav prenos informacija potreban radi ispunjenja zahteva iz propisa EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, da treća država obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite podatka o ličnosti i ispunjava druge zahteve u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita podataka o ličnosti. Treća država ne sme da dostavi takve informacije drugoj državi bez izričite saglasnosti Komisije.

Komisija nadzornom organu treće države dostavlja informacije koje je primila od nadležnog organa druge države članice, samo ukoliko se nadležni organ sa tim izričito saglasi i za svrhu za koju je saglasnost data.

Razmena informacija u pogledu mogućih sistemskih posledica poslovanja DZUAIF-a

Član 252.

Komisija razmenjuje informacije sa nadležnim organima drugih država članica, kad je to važno za praćenje i reagovanje na moguće posledice koje bi poslovanje pojedinog DZUAIF-a ili DZUAIF-ova uopšteno moglo da ima na stabilnost sistemski značajnih finansijskih institucija i za pravilno funkcionisanje tržišta na kojem DZUAIF-i posluju.

Komisija dostavlja ESMA-i i ESRB-u informacije iz stava 1. ovog člana.

Komisija ESMA-i i ESRB-u na njihov zahtev dostavlja informacije o poslovanju DZUAIF-ova koji su subjekti nadzora Komisije.

Komisija jednom godišnje ili po potrebi ESMA-i dostavlja zbirne informacije o sankcijama i merama izrečenim zbog povrede odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, a u cilju objave takvih informacija u godišnjem izveštaju ESMA-e.

Obaveza čuvanja poverljivih informacija

Član 253.

Lica zaposlena u Komisiji, ovlašćeni revizori i druga stručna lica koja su zaposlena ili su bila angažovana od strane Komisije, dužna su da sve informacije koje su saznali u vezi sa subjektima nadzora u toku rada za Komisiju čuvaju kao poverljive.

Obaveza čuvanja poverljivih informacija iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na:

1) dostavljanje poverljivih informacija za potrebe sprovođenja krivičnog postupka ili postupka koji mu prethodi, na zahtev ili nalog nadležnog suda, nadležnog organa za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, ako mu je to pisanim putem naložilo Državno pravobranilaštvo, ili na pisani zahtev ovlašćenog organa iz Republike ili druge države;

2) dostavljanje poverljivih informacija u slučajevima kad je nad subjektom nadzora pokrenut stečajni postupak ili je u toku postupak likvidacije.

Razmena i dostavljanje informacija između Komisije i nadležnih organa drugih država članica, ESMA-e i ESRB-a ne smatra se odavanjem poverljivih informacija, a Komisija, nadležni organi drugih država članica, ESMA i ESRB dužni su da čuvaju primljene informacije kao poverljive i mogu ih upotrebiti isključivo u svrhu za koju su dati. U obaveštenju kojim se razmenjuju ili dostavljaju podaci može se naznačiti da se podaci ne smeju objaviti bez izričite dozvole nadležnih organa koji su dali informacije.

Kada Komisija primi poverljive informacije u skladu sa stavom 3. ovog člana, isti se mogu koristiti samo:

1) pri proveri ispunjavanja uslova za izdavanje saglasnosti o kojima se odlučuje na osnovu ovog zakona;

2) pri obavljanju nadzora, naročito u smislu provere poslovanja, administrativnih i računovodstvenih procedura i mehanizama unutrašnjih kontrola i pri izricanju nadzornih mera;

3) u prekršajnim postupcima i u postupcima pred upravnim sudom koji se vode protiv rešenja Komisije.

Rešavanje sporova

Član 254.

Komisija može da se obrati ESMA-i u slučaju neslaganja sa nadležnim organom druge države članice u pogledu određene procene, postupanja ili propusta jednog nadležnog organa u područjima saradnje ili koordinacije između nadležnih organa iz više država članica.

XIX. KAZNENE ODREDBE

1. Krivična dela

Neovlašćeno obavljanje delatnosti DZUAIF-a i depozitara

Član 255.

Ko se neovlašćeno bavi delatnostima DZUAIF-a ili delatnostima depozitara u nameri da sebi ili drugom licu ostvari imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili drugim licima naneta imovinska šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

2. Privredni prestupi

Član 256.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup DZUAIF, koji:

1) obavlja delatnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

2) ima učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima suprotno odredbama člana 11. ovog zakona;

3) uloži deo ili celu imovinu portfolija kojim upravlja u AIF-ove kojima upravlja, bez prethodne saglasnosti članova, odnosno akcionara AIF-a suprotno odredbama člana 41. ovog zakona;

4) delegira poslove suprotno odredbama čl. 55. do 57. i 59. ovog zakona;

5) prenese pravo upravljanja na drugi DZUAIF suprotno odredbama člana 60. ovog zakona;

6) ne podnese Komisiji zahtev za izdavanje odobrenja za preuzimanje upravljanja u skladu sa članom 62. stav 2. ovog zakona;

7) stavlja na tržište udele u AIF-u iz druge države članice pre prijema obaveštenja iz člana 63. stav 4. ovog zakona, odnosno suprotno zabrani Komisije iz člana 63. stav 5. ovog zakona;

8) sprovede nameravane promene suprotno zabrani Komisije iz člana 63. stav 9. ovog zakona;

9) stavlja na tržište udele u AIF-u iz Republike ili države članice u drugoj državi članici pre prijema obaveštenja iz člana 64. ovog zakona;

10) sprovede nameravane promene suprotno zabrani Komisije iz člana 64. stav 14. ovog zakona;

11) počne da obavlja delatnost u drugoj državi članici pre prijema obaveštenja iz člana 65. stav 7. ovog zakona;

12) sprovede nameravane promene suprotno zabrani Komisije iz člana 65. stav 10. ovog zakona;

13) profesionalnim investitorima u Republici nudi udele u AIF-u iz treće države kada nisu ispunjeni uslovi iz člana 69. ovog zakona;

14) sprovede nameravane promene suprotno zabrani Komisije iz člana 69. stav 7. ovog zakona;

15) stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države pre prijema obaveštenja iz člana 70. stav 5. ovog zakona;

16) stavlja na tržište u trećoj državi udele u AIF-u iz Republike suprotno zabrani Komisije iz člana 71. st 3. i 4. ovog zakona;

17) je iz treće države i stavlja na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike pre prijema obaveštenja iz člana 83. stav 3. ovog zakona;

18) je iz treće države i stavlja na tržište udele u AIF-u AIF-a iz Republike suprotno zabrani Komisije iz člana 83. st. 4. i 9. ovog zakona;

19) je iz treće države i kome je Republika referentna država članica, a koji pre prijema obaveštenja člana 84. stav 6. ovog zakona stavi na tržište udele u AIF-u;

20) izvrši bilo koju radnju iz člana 90. ovog zakona;

21) u slučaju da završetkom perioda za početnu ponudu investicionih jedinica nisu prikupljena predviđena sredstva ne vrati investitorima uplaćena sredstva ili ne odbije primljene ponude investitora u skladu sa članom 112. stav 8. ovog zakona;

22) zaključi ugovor sa AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica u suprotnosti sa članom 114. stav 4. ovog zakona;

23) odbije da zaključi ugovor o ulaganju, a ne vrati investitoru uplaćena sredstva saglasno članu 117. stav 11. ovog zakona;

24) nudi udele u AIF-u malim investitorima bez prethodne dozvole Komisije suprotno članu 135. stav 1. ovog zakona;

25) ne donese i ne objavi dokumentaciju u vezi sa AIF-om koji osniva, odnosno organizuje i kojim upravlja u skladu članom 136. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u DZUAIF-u novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Član 257.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup depozitar koji ne sprovede postupak likvidacije, odnosno raspuštanja AIF-a u skladu sa članom 61. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u depozitaru novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

Član 258.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice, koje:

1) delegira obavljanje delegiranih poslova ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 58. ovog zakona;

2) je blisko povezano lice sa DZUAIF-om i zaključi ugovor sa AIF-om kojim taj DZUAIF upravlja suprotno članu 114. stav 4. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.

3. Prekršaji

Član 259.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj DZUAIF, koji:

1) obavlja dodatne delatnosti za koje nije dobio dozvolu Komisije, u skladu sa članom 12. ovog zakona;

2) ne podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad u skladu sa članom 17. stav 1. ovog zakona;

3) ne dostavi obaveštenja u skladu sa članom 18. ovog zakona;

4) nudi udele EuVECA ili EuSEF suprotno članu 19. ovog zakona;

5) ulaže svoj kapital suprotno članu 21. ovog zakona;

6) ne obezbedi dodatni kapital u skladu sa članom 22. ovog zakona;

7) ne obavesti Komisiju o svim značajnim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad, u skladu sa članom 28. ovog zakona;

8) ne postupa u skladu sa članom 40. ovog zakona, u vezi sa sukobom interesa;

9) ne postupa u skladu sa članom 42. ovog zakona, u vezi sa praćenjem usklađenosti;

10) ne postupa u skladu sa članom 44. ovog zakona, u vezi sa upravljanjem rizicima;

11) ne postupa u skladu sa članom 45. ovog zakona, u vezi sa upravljanjem likvidnošću;

12) ne preduzima primerene mere koje su potrebne da bi se obezbedilo njegovo neprekidno i redovno poslovanje u skladu sa članom 46. ovog zakona;

13) uspostavlja i sprovodi politike nagrađivanja suprotno članu 47. ovog zakona;

14) ne formira odbor za nagrađivanje, u skladu sa članom 48. ovog zakona;

15) ne uspostavi i ne vodi jasne i primerene procedure iz čl. 49. i/ili 50. ovog zakona;

16) ne objavljuje na svojoj internet stranici podatke iz člana 52. ovog zakona;

17) ne vodi poslovne knjige, ne sastavlja finansijske izveštaje ili ih ne dostavlja Komisiji u skladu sa čl. 53. i 54. ovog zakona;

18) ne obavesti depozitara AIF-ova, nadzorne odbore AIF-ova kojima upravlja i Komisiju o donošenju odluke o prestanku obavljanja delatnosti u skladu sa članom 62. stav 1. ovog zakona;

19) ne pokrene postupak likvidacije, odnosno raspuštanja AIF-a u skladu sa članom 62. stav 3. ovog zakona;

20) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 63. st. 3. i/ili 8. ovog zakona;

21) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 64. stav 3. ovog zakona;

22) ne dostavi Komisiji podatke u skladu sa članom 65. st. 2. i/ili 3. ovog zakona;

23) nudi udele u AIF-ovima iz treće države ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 68. ovog zakona;

24) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 70. stav 1. ovog zakona;

25) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 71. st. 2. i/ili 5. ovog zakona;

26) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 77. stav 3. ovog zakona;

27) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 83. st. 1. i/ili 7. ovog zakona;

28) ne dostavi Komisiji obaveštenje u skladu sa članom 84. stav 1. ovog zakona;

29) ne vodi svoje poslovanje u skladu sa članom 87. ovog zakona;

30) ne dostavi Komisiji obaveštenje iz člana 96. ovog zakona;

31) naplaćuje članovima, odnosno akcionarima AIF-a ili AIF-u naknade koje nisu propisane pravilima poslovanja AIF-a i prospektom kada postoji obaveza njegovog objavljivanja suprotno članu 97. st. 1. i 2. ovog zakona;

32) iz imovine AIF-a naplaćuje troškove ili naknade koji nisu određeni u članu 99. stav 2. ovog zakona;

33) ne obavesti Komisiju o prikupljenim novčanim sredstvima u roku od tri dana od dana završetka perioda početne ponude u skladu sa članom 112. stav 7. ovog zakona;

34) ne postupa u skladu sa čl. 122. do 124. ovog zakona u vezi sa utvrđivanjem vrednosti imovine AIF-a;

35) ne postupa u skladu sa čl. 129. i 130. ovog zakona u vezi sa obustavljanjem izdavanja ili otkupa investicionih jedinca;

36) oglašava i vrši marketing AIF-ova suprotno čl. 132. i 133. ovog zakona;

37) ne obavesti Komisiju o ugovoru zaključenom u skladu sa članom 134. stav 3. ovog zakona;

38) pre zaključenja ugovora o ulaganju investitoru ne dostavi dokumentaciju iz člana 138. stav 2. ovog zakona;

39) ne sačini redovan godišnji finansijski izveštaj za svaki AIF kojim upravlja i čije udele stavlja na tržište u skladu sa članom 142. stav 1. ovog zakona;

40) ne omogući na svim mestima na kojima se sprovodi prodaja udela u AIF-u uvid u dokumentaciju iz člana 143. stav 1. ovog zakona;

41) ne izveštava Komisiju o glavnim tržištima na kojima stavlja na tržište udele u AIF-u u skladu sa čl. 145. i 146. ovog zakona;

42) ne dostavlja obaveštenja u skladu sa članom 149. ovog zakona;

43) stiče kontrolu u nelistiranom društvu ili izdavaocu, a ne postupa u skladu sa čl. 150. do 152. ovog zakona;

44) ne dostavi informacije u skladu sa članom 153. ovog zakona;

45) ne raskine ugovor o obavljanju usluga depozitara i ne zaključi ugovor sa novim depozitarom u skladu sa članom 162. stav 7. ovog zakona;

46) u slučaju prekoračenja ograničenja ulaganja AIF-a ne uskladi ulaganje AIF-a u skladu sa članom 175. ovog zakona;

47) ne sačini procenu primerenosti poluprofesionalnog investitora u skladu sa članom 178. ovog zakona;

48) u roku od 30 dana od dana osnivanja zatvorenog AIF-a sa javnom ponudom ne preduzme sve potrebne mere za listiranje akcija AIF-a na regulisanom tržištu u skladu sa članom 180. stav 2. ovog zakona;

49) ne obezbedi da ukupna izloženost AIF-a sa javnom ponudom kojim upravlja prema finansijskim izvedenim instrumentima ne pređe 110% neto vrednosti imovine AIF-a u skladu sa članom 182. ovog zakona;

50) ulaže imovinu AIF-a sa privatnom ponudom suprotno odredbama čl. 185, 188, 189. i čl. 191. do 195. ovog zakona;

51) ne dostavi Komisiji obaveštenja iz člana 211. st. 1. i 2. ovog zakona u vezi sa pratećim AIF-ovima glavnog AIF-a kojim upravlja.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u DZUAIF-u novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Član 260.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj depozitar, koji:

1) ne kontroliše naplatu naknada akcionarima, odnosno članovima DZUAIF-a u skladu sa članom 97. stav 3. ovog zakona;

2) bez dozvole DZUAIF-a postupa u suprotnosti sa članom 99. stav 3. ovog zakona;

3) ne postupa u skladu sa članom 129. ovog zakona u vezi sa obustavljanjem izdavanja i otkupa investicionih jedinca;

4) ne obezbedi efikasno i primereno praćenje toka novca AIF-a u skladu sa članom 160. stav 1. ovog zakona;

5) na računima koji su otvoreni u njegovo ime, a za račun AIF-a drži sredstva koja nisu navedena u članu 160. stav 2. ovog zakona;

6) ne vodi, odnosno ne ažurira redovno sopstvenu evidenciju o novčanim sredstvima AIF-a u skladu sa članom 160. stav 3. ovog zakona;

7) čuva imovinu AIF-a suprotno članu 161. ovog zakona;

8) u slučaju oduzimanja dozvole za rad ili dozvole za obavljanje delatnosti depozitara ili pokretanju stečajnog postupka ili postupka likvidacije ne postupi u skladu sa članom 162. stav 8. ovog zakona u vezi sa prenosom sredstava AIF-a;

9) delegira poslove depozitara suprotno odredbama čl. 163. do 165. ovog zakona;

10) u slučaju gubitka finansijskih instrumenata AIF-a koji su mu povereni na čuvanje ne vrati u imovinu AIF-a finansijske instrumente iste vrste ili primereni iznos novčanih sredstava u skladu sa članom 166. stav 2. ovog zakona;

11) ne dostavi Komisiji obaveštenja i informacije iz člana 168. ovog zakona;

12) ne imenuje ovlašćenog revizora u skladu sa članom 169. ovog zakona;

13) ne čuva kao poslovnu tajnu podatke iz člana 170. ovog zakona;

14) ne dostavi obaveštenja Komisiji i DZUAIF-u u skladu sa članom 171. stav 1. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u depozitaru novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Član 261.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, koje:

1) koristi pojam „alternativni investicioni fond” ili pojam izveden ili skraćen iz tog pojma suprotno odredbama člana 7. ovog zakona;

2) koristi pojam „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima” ili drugi sličan pojam suprotno odredbama člana 8. stav 10. ovog zakona;

3) vodi registar investicionih jedinica AIF-a, a koje postupi u suprotnosti sa odredbama čl. 118. i 119. ovog zakona;

4) vodi registar investicionih jedinica AIF-a, a ne odbije zahtev za upis u registar ukoliko je ispunjen neki od uslova iz člana 121. ovog zakona;

5) je depozitar imenovao kao ovlašćenog revizora, a koji ne sačini izveštaj o ispunjenju obaveza depozitara u skladu sa članom 169. ovog zakona;

6) sprovodi postupak raspuštanja AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica u suprotnosti sa članom 218. st. 1. i 2. ovog zakona;

7) ne dostavi Komisiji izveštaje i informacije koje Komisija zahteva u skladu sa članom 228. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom od 15.000 do 200.000 dinara.

Član 262.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, kazniće se za prekršaj članovi uprave DZUAIF-a, lica koja su zaposlena u DZUAIF-u i povezana lica DZUAIF-a koja postupaju suprotno članu 38. ovog zakona.

XX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 263.

Društva za upravljanje koja upravljaju zatvorenim ili privatnim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14) dužna su da usklade svoja akta i poslovanje, odnosno poslovanje fonda kojim​​ upravljaju i podnesu zahtev Komisiji za dobijanje dozvole u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima Komisije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Lica koja istupaju u pravnom prometu koristeći pojam „investicioni fond”, a nemaju odgovarajuću dozvolu Komisije, dužna su da usklade svoja akta i poslovanje sa odredbama ovog zakona, odnosno zakona koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i da podnesu zahtev Komisiji za dobijanje odgovarajuće dozvole u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 264.

Postupci koji do dana početka primene ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama Zakona o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09, 31/11 i 115/14).

Član 265.

Komisija će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 266. 

Odredbe člana 1. stav 2. tač. 2) i 3), člana 2. stav 1. tač. 7), 10), 14), 19) do 23), 25), 30), 31), 46) i 47), člana 6, člana 9. stav 9, člana 10. tač. 3) i 4), člana 13. st. 2. i 3, člana 15. stav 2. tač. 5) i 6), člana 16. st. 4. i 5, člana 19, člana 22. st. 4. i 6, člana 27. stav 5, člana 37. stav 3, člana 39. stav 3, člana 40. st. 5. do 7, člana 42. stav 3, člana 43. stav 3, člana 44. st. 3. i 10, člana 45. stav 4, člana 53. stav 5, člana 54. stav 3, člana 56. stav 5, člana 57. stav 2, člana 58, člana 59. stav 3, čl. 63. do 70, člana 71. stav 1. tač. 2) i 3), čl. 72. do 86, člana 95. stav 3, člana 111. stav 5, člana 116. stav 6, člana 123. stav 6. tačka 4), člana 124. stav 4, člana 129. stav 3, člana 130. stav 4, člana 131, člana 134. stav 2, člana 139. stav 1. tač. 18) i 30), člana 142. stav 2, člana 144. stav 4, člana 145. st. 3. do 5, člana 146. stav 1. tačka 1), st. 4, 6. i 7, člana 147. st. 3, 5. do 12, člana 148. stav 12, čl. 153. i 154, člana 155. st. 2, 5, stav 9. tačka 2) i st. 10. do 12, člana 160. stav 1. tač. 2), stav 2. tač. 1) i stav 3, člana 163. st. 3, 4. i 6, člana 166. stav 4. tač. 2) i stav 7, člana 186. stav 1. tačka 2) podtač. (7) i (8) i stav 2, člana 203. st. 3. do 5, člana 205. stav 3, člana 213. stav 5. tačka 3), člana 217. stav 1. tačka 2), člana 226. stav 3. tač. 3) do 8), člana 227. stav 2, člana 229, člana 232. stav 1. tačka 5), čl. 233. do 235, čl. 238. do 241, člana 243, čl. 246. do 249, člana 250. stav 2, čl. 251. i 252, člana 253. st. 3. i 4, člana 254, člana 256. stav 1. tač. 7) do 15) i 17) do 19), člana 258. stav 1. tačka 1), člana 259. stav 1. tač. 4), 20) do 24), 26) do 28) i 44) i člana 260. stav 1. tačka 6) ovog zakona počeće da se primenjuju od dana prijema Republike Srbije u EU.

 

Član 267.

Odredbe člana 4. stav 4, člana 14. stav 2, člana 52, člana 55. stav 2, člana 60. st. 1. i 2, člana 98. stav 4, člana 101. stav 1, člana 105. stav 4. tačka 1), člana 126, člana 133. stav 1, člana 135, člana 136. stav 1. tač. 2) i 3), člana 139. stav 5, člana 140. stav 1, člana 143. stav 2, člana 176. stav 1. tačka 1), člana 177. stav 2, čl. 179. do 184, člana 185. stav 1. tačka 4), člana 207. stav 2, člana 211. stav 5, člana 221. stav 7. tačka 1),​​ člana 222. st. 1. do 5. i stav 7, člana 256. stav 1. tačka 24) i člana 259. stav 1. tač. 16), 48) i 49) ovog zakona počeće da se primenjuju od 1. januara 2021. godine.

Član 268.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

U REDAKCIJSKOM PREČIŠĆENOM TEKSTU NE NALAZE SE:

Čl. 9-11. Zakona - 94/2024-404:

"Član 9.

Komisija za hartije od vrednosti će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 10.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti dužan je da se organizuje i uskladi svoja akta sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 11.

Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima je dužno da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama, koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, unese podatke o svim prethodno upisanim založnim pravima na investicionim jedinicama alternativnih investicionih fondova, koja vode u svom registru, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona."