Закон о накнадама за коришћење јавних добара пред посланицама крајем новембра

Дуго очекивани закон о накнадама за коришћење јавних добара требало би да буде усвојен до краја новембра. Уместо досадашњих 500 различитих намета разбацаних у десетине прописа – убудуће ће све накнаде бити обједињене на једном месту. И оно што је најважније, законом је прописано ко и колико тачно плаћа коришћење природних богатстава, добара од општег интереса и добара у општој употреби.

Локалне самоуправе, или неки други државни органи, више неће моћи произвољно да одређују висину накнада и повећавају их када им зафали пара у буџету. Осим прецизних пропозиција утврђивања начина обрачуна и плаћања, ново законско решење не оставља простор за нагађање коме иду паре и у ком проценту.

– Тиме се доприноси унапређењу транспарентности система јавних прихода, обезбеђењу предвидивости трошкова пословања привреди и оптималном коришћењу јавних добара – кажу у Министарству финансија.

Предложеним законом накнаде су груписане према врсти јавног добра у 15 група и то: накнаде за геолошка истраживања, накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировина, накнаде за коришћење енергије и енергената, накнада за промену намене пољопривредног земљишта, накнаде за промену намене и коришћење шума и шумског земљишта, накнада за коришћење ловостајем заштићених врста дивљачи, накнаде за воде, накнаде за заштиту животне средине, накнаде за пловидбу и коришћење лука, пристаништа и објеката безбедности пловидбе на државном водном путу, накнаде за коришћење јавних путева, накнаде за коришћење јавне површине, накнада за коришћење природног лековитог фактора, накнада за коришћење туристичког простора и накнаде за електронске комуникације.

Тако на пример, накнада за коришћење термалне и минералне воде, као и лековитог блата коштаће 50 динара по кубику. Предвиђено је и да се за сваки произведени литар флаширане минералне воде плати 1,21 динар.

Коришћење јавне површине у пословне и друге сврхе требало би да кошта 180 динара дневно, по квадрату. Од плаћања накнаде изузето је заузеће ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности.

Овим законом предложено је да основица за утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта буде једнака основици за порез на имовину за то земљиште у претходној години. Висина накнаде утврђује се на 50% основице.

Док је у случају накнаде за промену намене шума предложено смањење висине накнаде са десетоструке на петоструку вредност основице. У случају да се шума преименује због изградње објеката од националног значаја, предложена је висина троструке вредности основице.

Може се приметити да у нацрту овог закона, објављеног на сајту Министарства финансија, недостају накнада за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, као и комунална накнада. На њих је привреда више упирала јер их доживљава као парафискалне намете. Додуше, пословна заједница је парафискалима назвала и накнаде за обавезне резерве деривата нафте, биогорива, унапређење енергетске ефикасности, заштиту и унапређење животне средине. Јер, по њима, основ плаћања ни за једну од ових накнада није коришћење било ког јавног добра. Писци закона то очигледно нису уважили.

Укупан износ накнада тренутно износи око 65 милијарди динара, односно око 1,5 % БДП-а.

Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, сматра да је добро што су накнаде обједињене на једном месту и што ће оне коначно постати предвидиве за привреду. Упозорава да је невоља што се стално придодају нови намети.

– Према нашој рачуници привреда тренутно плаћа 550 намета. Док се једни укидају, други преко ноћи настају. Примера ради 2012. је укинуто 136 различитих намета, а у том тренутку их је укупно било 332. Уместо да се иде на укидање што већег броја парафискалних намета, дешава се супротно. Требало би се угледати на Хрватску која је намете свела са 420 на 160. И опет их има највише у ЕУ. Пољска има 72, Чешка 78, а Бугарска и Румунија по 100 – каже Рајић.