Deo preduzetnika i dalje ne uspeva da normalizuje poslovanje. Iako im u novom naletu pandemije nije zabranjen rad, određeni broj se i dalje – sam odjavljuje.
Od početka godine do polovine jula delatnost je privremeno odjavilo njih 12.185. Tokom čitave prošle godine na ovaj korak se odlučilo 10.315 preduzetnika, podaci su Agencije za privredne registre.
Teški uslovi poslovanja nisu uvek razlog za privremenu odjavu. Kako objašnjavaju u APR, privremeni prekid obavljanja delatnosti, po Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), mogu da prijavljuju samo preduzetnici. Oni to čine u slučaju kada nemaju poslovođu na koga mogu preneti obavljanje delatnosti za vreme korišćenja godišnjeg odmora, duže sprečenosti obavljanja delatnosti i sličnih razloga.
– Za vreme privremenog prekida obavljanja delatnosti, preduzetnik se vodi kao aktivan u registru privrednih subjekata, ali mu ne teku poreske i druge obaveze za vreme trajanja prijavljenog prekida – kažu u Agenciji za privredne registre. – Tokom ove godine među onima koji su privremeno odjavili delatnost najviše je preduzetnika koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem, frizerski i kozmetički saloni, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultanti u informacionim delatnostima i taksi prevoznici.
U slučaju programera, a njih je skoro 5.000 među odjavljenim, pandemija nije glavni razlog pauze. Od početka marta preduzetnici da bi ostali paušalci moraju da prođu test samostalnosti. U IT sektoru se, međutim, dešavalo da velike kompanije umesto da zaposle radnike, angažuju ih kao preduzetnike. Oni, između ostalih, ne bi prošli ovu proveru, pa je to verovatno razlog što se određeni broj odlučio za odjavu.
– Preduzetnici su privremeno prekinuli poslovanje zbog otežanih uslova koje je izazvala korona, ali oni nisu većina – smatra Snežana Mitrović iz Udruženja Računovodstvena komora Srbije. – Najviše je među njima paušalaca koji su odustali zbog testa samostalnosti. Ukoliko se utvrdi da nisu samostalni, preti im dodatno poresko opterećenje prihoda koje ostvaruju od usluga i prometa dobara sa drugim pravnim licima. Upozoravali smo Ministarstvo finansija kakav će efekat imati te zakonske izmene.
Od početka godine osnovano je 4.548 firmi, svega 2,4 odsto manje nego 2019. godine. Preduzetnici su bili oprezniji. U poduhvat je krenulo njih 13.577, što je 37,7 odsto manje nego prošle godine.
I pored teških uslova poslovanja, broj onih koji su okačili katanac je manji nego 2019. godine. U ovom periodu ugašeno je 1.786 firmi, što je četiri odsto manje nego 2019. godine. Među preduzetnicima, od posla je odustalo njih 1.862, što je 15 odsto manje nego 2019. godine.
Izvor: sajt Novosti, S. Bulatović
Naslov: Redakcija